Priredio: Sead ef. Jasavić
Komentar hadisa: Osman b. Affan r.a., kaže: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sahih. Sunen, Ebu Davud, br.3223.; el-Sunen el-Kubra, Bejheki, br.7315.; Ma’arifetul-Sunen vel-Asar, Bejheki, br.2332.; el-Mustedrek, Hakim, br.1372.; el-Sunen el-Sugra, Bejheki, br.886.; el-De’avat el-Kebir, br.636.; Zuhd, Ahmed b. Hanbel, br.679.)
Imam Ibnul-Munzir rhm., bilježi: Ishak rhm., je govorio: „Kada se mejt ukopa – prići će mu najdraža osoba, koja će mu nazvati selam, nakon čega će se okrenuti prema kibli i doviti za njega, nakon čega će otići.“ (el-Evsat, Ibnul-Munzir, br.3139.)
Komentari prijašnje uleme:
Šejhul-islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: „Klanjanje dženaze namaza umrlim mu’minima, i zastajanje nad njihovim kaburom (radi dove), je mutevatir sunnet, jer je Poslanik s.a.w.s., konstantno klanjao dženazu namaz umrlim muslimanima, i isto je to naredio svome Ummetu, i nakon ukopa nekog od pripadnika svoga ummeta, znao bi da zastane nad njegovim kaburom, govoreći: „Molite se za njegovu postojanost – on se sada propituje!“ (Ebu Davud)
Poslanik s.a.w.s., je posjećivao mezarje Beki’a, kao i šehide ukopane na Uhudu, i svoje ashabe bi podučavao tome da kada odu u posjet mezarju, da prouče: “Es-selamu alejkum ehle-l-dijari mine-l-mu’minine ve-l-muslimine ve inna, inša-Allahu bikum lahikune. Jerhamullahul-mustakdimine minna ve minkum vel-muste’hirin. Nes’elulLahe lena ve lekumu-l-afijete. Allahumme la tahrimna edžrehum ve la teftinna ba’adehum.” – što u prijevodu znači: „Mir s vama, stanovnici smrtničkih domova, vjernika, muslimana! Mi ćemo se, ako Allah da, priključiti vama! Allah se smilovao našim prvim i potonjim. Allaha molimo da nama i vama oprost Svoj dadne! Gospodaru naš, nemoj nam uskratiti njihovu nagradu, i nemoj nas nakon njih na iskušenja stavljati.“ (Muslim)
Dakle, cilj od odlaska na muslimanska mezarja jeste učenje dove za umrle muslimane!“ (Pogledaj: Medžmu’ul-Fetava, 1/166.)
Šejhul-islam Ibnu Tejmijje rhm., kaže: „Mustehabb je, nakon ukopa mejta, zastati nad grobom umrlog, i doviti za njegovu postojanost pri propitivanju, shodno predaji od Ebu Davuda u kojoj stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ – što je u skladu sa značenjem ajeta: „Nikada ni jednom od njih nemoj klanjati dženazu, i nemoj im se nad grobom zadržavati!“ Kada je Poslaniku s.a.w.s., bilo zabranjeno obavljanje dženaze namaza munaficima, kao i zadržavanje na njihovom grobu, nakon njihova ukopa, to je odmah dokaz tome (delilul-hitab; tarikul-ta’alil vel-mefhum), da će se mu’minu klanjati dženaza prije njegova ukopa, i da će mu se nad grobom (radi dove), zastati nakon njegova ukopa!“ (Pogledaj: Medžmu’ul-Fetava, 24/330.)
Imam Ibnu Ebil-‘Izz el-Hanefi rhm., je rekao: „Dova za mejta, nakon njegova ukopa u mezarju, je jedna od propisanih dova, shodno hadisu kojeg bilježi imam Ebu Davud u Sunenu od Osmana b. Affana r.a., u kojem stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Pogledaj: Šerhul-‘Akideh el-Tahavijjeh, 1/460.)
Imam Ibnu Abdil-Hadi el-Hanbeli rhm., kaže: „Allah dž.š., je povodom munafika-licemjera, rekao: „Nikada nemoj klanjati dženazu nekome od njih kada umre, niti im nad grobom stoji – oni su uznevjerovali u Allaha i njegova Poslanika!“ (el-Tevba, 84.) Kada je Allah dž.š., zabranio Poslaniku s.a.w.s., da licemjerima, zbog nevjerstva njihova, klanja dženazu namaz i da im zastaje nad grobom radi dove – iz svega toga se razumije da je mu’min-vjernik, taj kojemu će se klanjati dženaza, i nad čijim grobom će se zastajati radi učenja dove, što je potvrđeno predajom iz Sunena u kojoj stoji da bi Poslanik s.a.w.s., praktikovao zadržati se nad grobom svog ukopanog ashaba, rekavši ostalima: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: el-Sarim el-Munki fil-Reddi ‘alel-Subki, 1/267.)
Muhammed b. Muflih el-Makdisi el-Hanbeli rhm., kaže: „Mustehabb je proučiti dovu za mejta, kod groba, nakon njegova ukopa. Ovo je naznačeno tekstom, a i praktikovao ga je sam imam Ahmed rhm., i to sjedeći-čučeći. Naši istomišljenici (ashabuna), kao i naš šejh, smatraju da je mustehabb tu dovu učiti stojeći. Imam Ahmed rhm., je rekao: Može i tako (la be’se bihi), tako je postupao Alija i Ahnef b. el-Kajs. Ebu Davud rhm., bilježi od Osmana r.a.: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: el-Furu’, 3/317.; Šerhu Muntehel-Iradat, el-Behuti, 2/480.; Keššaful-Kina’, el-Behuti, 4/402.)
Imam Mustafa b. Sa’ad el-Sujuti el-Ruhajbani rhm., kaže: „Sunnet je proučiti dovu za mejta, kod njegova groba, nakon njegova ukopa, stojeći, i to je potvrđeno tekstom, a isto tako je postupao i Alija i Ahnef b. Kajs, shodno hadisu Osmana b. Affana r.a., koji kaže: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Ebu Davud)
Od Ibnu Mes’uda r.a, se bilježi: „Poslanik s.a.w.s., je zastao nad kaburom, nakon što je bio zatrpan, pa reče: Gospodaru naš, došao Ti je naš prijatelj, dunjaluk je ostavio za sobom. Gospodaru naš, učini ga postojanim prilikom propitivanja, i nemoj ga iskušavati u kaburu s onim što ne može podnijeti!“ (Predaju bilježi imam el-Se’id u svome Sunenu)
Mnogo je habera i obavijesti ovog tipa, a i većina mufessira tvrdi da Allahove dž.š., riječi: „Nemoj im se nad kaburom zadržavati“ znače: „Učenje dove za mejta i traženje oprosta za njega nakon svršetka njegovog ukopa“ – što nam ukazuje na to da je to bila praksa Muhammeda s.a.w.s., sa muslimanima!
Muhammed b. Habib el-Nedždžar rhm., kaže: Bio sam sa imam Ahmed b. Hanbelom rhm., na jednoj dženazi, pa me dohvati za ruku i krenusmo u pravcu groba. Kada su ljudi završili sa ukopom mejta, primače se kaburu, dohvati me za ruku, čučnu, stavi svoju ruku na grob, pa reče: „Gospodaru naš, Ti si u Svojoj Knjizi rekao:
„I ako bude jedan od onih koji su Allahu bliski – & udobnost i opskrba lijepa i džennetske blagodati njemu! & A ako bude jedan od onih koji su sretni – & pa, pozdrav tebi od onih koji su sretni! & A ako bude jedan od onih koji su poricali i u zabludi ostali, & pa, ključalom vodom biće ugošćen & i u ognju prženjem. & Sama je istina, zbilja, sve ovo – & zato hvali ime Gospodara svoga Veličanstvenog!“ (el-Vaki’ah, 88-96.) – zatim reče: „Gospodaru naš, mi svjedočimo da Te ovaj čovjek nije poricao, da je u Tebe i u Tvoga Poslanika vjerovao – pa primi ovo naše svjedočenje za njega, nakon čega prouči dovu za njega i ode.“ (Pogledaj: Metalib Ulil-Nuha, 4/434.)
Imam el-Emir el-San’ani rhm., u komentaru hadisa: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ – kaže: „Ovaj hadis je dokaz tome da umrla osoba ima koristi od istigfara kojeg uči ili čini živa osoba za njega, što nam je potvrđeno i kur’anskim ajetom: „Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koji nas pretekoše u vjeri!“, ili: „Traži oprosta za svoj grijeh, i za grijehe vjernika i vjernica!““ (Pogledaj: Subulus-Selam, 2/112.)
Imam Ebu Bekr el-San’ani rhm., u komentaru hadisa: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ – kaže: „Propisano je učiti dovu za umrlog čovjeka nakon njegova ukopa, i ovaj hadis je dokaz tome da dove koristi umrloj osobi jer da dova ne dopire do umrloga ne bi mu onda ni istigfar bio od koristi. Imam el-Nevevi rhm., i ostali učenjaci, prenose Idžma’ po tom pitanju da dova koristi i stiže do umrlih, i ovaj Idžma’ je ispravan i tačan, jer ga brojni učenjaci spominju, i dokazi su po ovom pitanju više nego li jasni! Allah dž.š., kaže: „A oni koji su za njima došli govore: Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja nas u vjeri pretekoše!““ (Pogledaj: Šerhul-Bulug, 1/77.)
Šejh Sulejman b. Abdullah b. Muhammed b. Abdul-Vehhab rhm., kaže: „Musliman, koji je u grobu, preči je i potrebniji dove nego li onda kada je na tabutu, kada mu se klanja dženaza, jer je u grobu direktno izložen propitivanju meleka! Poslanik s.a.w.s., je znao praktikovati da zastane nad grobom ukopanog muslimana, govoreći: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Ovo nam ukazuje na to da je mejt najpotrebniji dove onog momenta nakon što bude ukopan u svoj kabur!“ (Pogledaj: el-Tevdih ‘an Tevhidil-Hallaki fi Dževabi Ehlil-‘Iraki, 1/464.; el-Dija’ el-Šarik, 7/7.; Te’sisul-Takdis, 2/70.)
Šejh Abdullah b. Abdurrahman el-Džibrin rhm., je rekao: „Dova za mejta, kod njegova groba, je propisana, kao što je Poslanik s.a.w.s., znao praktikovati, kada bi neko bio ukopan – stao bi više njegova groba, rekavši: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Pogledaj: Šerhul-‘Akideh el-Tahavijjeh, 3/419.)
Šejh Muhammed b. Rešid b. Ali Rida rhm., u komentaru ajeta: „Nikada im nemoj klanjati dženazu, niti im staj poviše groba!“ (el-Tevba, 84.) – kaže: „O Poslaniče, od sada ni jednom od munafika, s kojima smo te upoznali, nemoj klanjati dženazu, nikada dok si živ, niti im staj nad grobom, nakon njihova ukopa, zbog učenja dove za njihovu postojanost prilikom propitivanja – kao što zastaješ radi učenja dove nad grobovima vjernika nakon njihova ukopa. Ova zabrana sadrži u sebi i samo opremanje njihovih dženaza. Imam Ebu Davud, Hakim i Bezzar bilježe predaju od Osmana r.a., u kojoj stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njegova groba, i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Svi fakihi su složni na tome da će se postupati u skladu sa ovim hadisom, a u Sunnetu nam nije poznato da se riječ „kijam alel-kabri“, odnosi na bilo šta drugo do na „zastajanje nad grobom – radi učenja dove za ukopanog mejta“. (Pogledaj: Tefsir el-Menar, 10/494.)
Šejh Abdullah Eba Bittin rhm., je bio upitan o dizanju ruku prilikom učenja dove, na kaburu, nakon ukopa mejta – pa je odgovorio: Potvrđeno je hadisom iz Sunena Ebu Davuda da bi Poslanik s.a.w.s., kad bi završio sa ukopom mejta, rekao: „Zastanite sa vašim prijateljem, i molite se za njegovu postojanost, i tražite oprosta za njegove grijehe – sad se on propituje!“ Ovo je sunnet – da se čini istigfar i moli za oprost njegovih grijeha i da se moli za njegovu postojanost i izdržljivost prilikom propitivanja. Što se tiče podizanja ruku pri ovom slučaju ne smatram to propisanim zbog toga što se ništa o tome ne govori.“ (Pogledaj: el-Durer el-Senijje, 6/85.)
Stav savremene uleme:
Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Vidim neke ljude kako zastanu kod groba, nakon ukopa mejta, doveći za njega – jeli ovo dozvoljeno? Da li postoji neka određena dova za taj momenat? Da li je to džematska dova u smislu da jedan dovi a drugi da aminuju, ili će svako doviti za sebe? Očekujemo od vas fetvu po ovom pitanju, Allah vas nagradio“ – kaže: „Sunnet Poslanika s.a.w.s., nam potvrđuje utemeljenost učenja dove za mejta nakon njegova ukopa, jer je: Allahov Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Nema nikakve smetnje u tome da jedna osoba dovi a ostali da aminuju, ili da svako ponaosob dovi za mejta, a Allah je taj koji tevfika daje.“ (Pogledaj: el-Medžella el-Arebijja, Rebi’ul-Ahir, 1413.h.g.; Medžmu’u Fetava Ibnu Baz, 13/205.)
Šejh Abdullah b. Baz rhm., u odgovoru na pitanje: „Da li će se ljudima zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za ukopanog mejta“ – kaže: „Neće se zabranjivati okretanje prema kaburu prilikom učenja dove za mejta nakon njegova ukopa. Isto je kao okrenuli se prema kibli ili okrenuli se prema kaburu, jer je Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Dakle, nije bilo rečeno: Okrenite se prema kibli. Sve to je dozvoljeno, okrenuli se prema kibli ili se okrenuli prema kaburu. Ashabi bi dovili za mejta, i bili bi okupljeni oko groba umrlog.“ (Pogledaj: Medžmu’u Fetava Ibnu Baz, 13/338.)
Šejh Salih el-Fevzan, u odgovoru na pitanje: „Da li je propisano ili traženo učenje dove za oprost grijeha i postojanost mejta nakon njegova ukopa“ – kaže: „Da! Ono što se od Poslanika s.a.w.s., bilježi, kada je u pitanju dova za mejta nakon njegova ukopa, jeste predaja od Osmana r.a., u kojoj stoji da je Poslanik s.a.w.s., nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sunen, Ebu Davud) Ono što je propisano muslimanima, kada završe sa ukopom mejta, jeste da zastanu nad njegovim grobom, da oprosta za njega traže, i da mole Allaha dž.š., za njegovu postojanost prilikom propitivanja!“ (Pogledaj: Medžmu’u Fetava šejh Salih el-Fevzan, 1/363.)
Šejh Salih el-Fevzan kaže: „Poslanik s.a.w.s., je naredio muslimanima da, kada ukopaju svoga brata, stanu kod njegova groba, da traže oprosta za njega i da mole za njegovu postojanost, shodno hadisu Osmana b. Affana r.a.: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ (Sahih. Ebu Davud, Hakim).“ (Pogledaj: Šerhul-‘Akideh el-Tahavijjeh, 1/197.)
Šejh Abdul-Aziz el-Radžihi, kaže: „Ako se, nakon ukopa mejta, uči dova za tog mejta – to je potvrđeno hadisom: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Allah dž.š., je za munafike-licemjere, rekao: „Nikada im nemoj klanjati dženazu, niti im staj poviše groba!“ (el-Tevba, 84.) Dakle, mu’min je taj kojemu se zastaje nad grobom, nakon njegova ukopa, i uči mu se dova, dok je munafik taj kojemu se ne zastaje nad grobom i ne uči mu se dova!“ (Pogledaj: Šerhu Kitab: el-Reddu ‘alel-Zenadika, 1/82.)
Šejh Husamuddin Affane kaže: „Nakon ukopa mejta propisano je tražiti oprosta za umrlog (istigfar), i učiti dovu za njega, shodno riječima hafiza Ibnul-Kajjima el-Dževzijje rhm., koji kaže: „Kada se završi s ukopom mejta, Poslanik s.a.w.s., je praktikovao zastati, zajedno sa svojim ashabima, nad grobom umrlog, moleći za njegovu postojanost i izdržljivost, naređujući ashabima da isto to čine – što nam potvrđuje hadis od Osmana r.a., u kojem stoji: Allahov Poslanik s.a.w.s., bi, nakon ukopa mejta, praktikovao da stane poviše njega i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Navedeno postupanje je mustehabb!“ (Pogledaj: Kava’id ve Usus fil-Sunneti vel-Bid’ati, 1/116.)
Šejh Muhammed b. Muhammed el-Muhtar el-Šenkiti kaže: „Sunnet je da se, nakon ukopa mejta, zastane nad njegovim grobom, i da mu se prouči dova, što nam potvrđuju riječi Allahovog Poslanika s.a.w.s., koji kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!“ Ovaj hadis nam ukazuje ne to da je ova dova utemeljena i propisana, i ovo je u skladu sa vanjskim značenjem Objave, u kojoj Allah dž.š., kaže: „A oni koji poslije njih uslijediše govore: Gospodaru naš, oprosti nama i braći našoj koja nas u vjeri pretekoše!“ (el-Hašr, 10.)
Dakle, dove je propisana, i dova je nešto najkorisnije i najpotrebnije mejtu u datom momentu a i živome! Umrloj osobi je dova korisna jer je ona rahmet i milost koju je Allah dž.š., pohranio kod živih, i ta dova može biti sebeb velikog hajra po umrlu osobu, kada će joj se kabur proširiti i osvijetliti – pogotovu ako je osoba koja uči dovu iskrena prema Allahu dž.š.. Dova je korisna i za živu osobu, jer će Allah dž.š., upisati živoj osobi, koja je dovu učila, sevab i nagradu zbog svog dobročinstva spram brata muslimana i zbog traženja oprosta za njega. Zbog toga je Allah dž.š., opisao dobre osobe time da su to oni koji oprosta mole i traže za svoju umrlu braću koja ih u vjeri pretekoše. Hak jednog muslimana kod drugog muslimana jeste da se moli za njegov rahmet nakon njegove smrti, da se uči dova za njega i da se čini istigfar za njega i da se moli za oproštaj njegovih grijeha.“ (Pogledaj: Šerhu Zadil-Mustakne’a, 10/86.)
Šejh Abdurrezzak b. Abdul-Muhsin el-Bedr, kaže: „Ljudi će biti propitivani u svojim grobovima! Svaki umrli u grobu će biti pitan! Pitanja će biti postavljana umrloj osobi odmah po njegovom ukopu u grob, zbog čega je Poslanik s.a.w.s., znao praktikovati, da se, nakon ukopa mejta, zadrži nad njegovim grobom i da kaže: „Tražite oprosta za vašega brata i molite se za njegovu postojanost – on se sada ispituje!““ (Pogledaj: Tezkiretul-Mu’utesi, šerhu Akideti el-Hafiz Abdul-Ganijj el-Makdisi, 1/286.)
Šejh Abdul-Muhsin el-Abbad, u odgovoru na pitanje: „Da li se dižu ruke prilikom učenja dove nakon ukopa mejta“ – kaže: „Stvar je po ovom pitanju široka jer se ne bilježi ništa po ovom pitanju što bi potvrđivalo ili negiralo takvo postupanje, tako da čovjek ima lični izbor da li će dizati ruke prlikom učenja ove dove ili ne.“ (Pogledaj: Šerhu Sunen Ebi Davud, 17/120.)
Priredio: Sead ef. Jasavić, prof.fikha
Imam Sultanija džamije, Plav, CG