Od Ebu Se’alebe el-Hušenijja Džursuma b. Našira, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Uzvišeni Allah propisao je farzove pa ih ne zanemarujte, a odredio je i granice pa ih ne prekoračujte, oharamio je neke stvari pa ih ne kršite, a neke stvari je prešutio iz milosti prema vama, a ne iz zaborava, i nemojte ih istraživati.” (Bilježi Ed-Darekutni i drugi)
Komentar
Allah Uzvišeni propisao je Svojim robovima samo ono što im koristi u njihovoj vjeri i njihovom dunjaluku.
Poslanikove riječi ”…propisao je farzove“, znače da je Uzvišeni obavezao Svoje robove vadžibima, jer je farz ustvari vadžib, dok neki smatraju da je farz potvrđeniji od vadžiba. Vadžib su djela za koja njihov vršilac biva nagrađen, a ako ih ostavi biva kažnjen. Znači, Allah je Svoje robove obavezao vadžibima, naredivši im pokornost i obavljanje ibadeta, poput: pet namaza, zekat, post ramazana, hadž bejtillahil-harama, poslušnost roditeljima i druge stvari koje spadaju u vadžibe od kojih su neke između robova i Allaha, dok su neke između robova međusobno, poput dobročinstva prema roditeljima, održavanja rodbinskih veza, pomaganja onima kojima je pomoć potrebna. Shodno tome, ove farzove nije dozvoljeno ostaviti, tj. obaveza ih je izvršavati.
”…pa ih ne zanemarujte“, tj. nemojte ih ostaviti ili ih olahko shvatiti jer su u vašu korist i predstavljaju temelj vaše vjere. Vjera počiva na farzovima i vadžibima, zatim mustehabima, a nafilama se nadopunjuju farzovi ako se desi da budu nepotpuni. Mustehab je ono čime njegov vršilac biva nagrađen, a onaj koji ga ostavi ne biva kažnjen.
”…a odredio je i granice“ – granice su ono što je zabranjeno. Allah je postavio zabrane Svojim robovima i nije ih dozvoljeno prekoračivati mubah stvarima. Također, učinio je da budemo neovisni od harama, jer je Svojim robovima dozvolio lijepe stvari, dok je zabranio samo ružne stvari. Znači, postoje halali i postoje harami i to su Allahove granice, slavljen i uzvišen je On. Mubahom se ne prekoračava, kao što kaže Uzvišeni: ”To su Allahovi propisi, pa ih ne narušavajte!“ (El-Bekare, 229), a haramu se ne približava, kao što kaže Uzvišeni: ”To su Allahove granice, i ne približujte im se!“ (El-Bekare, 187). Ovo je stajalište muslimana spram halala i harama. Svaki iskreni vjernik koristi se halalom koji je lijep i zadovolji se njime, a ostavlja svaki haram i ono što vodi njemu: ”…i ne približujte im se!“, znači: Iz opreza ne služite se stvarima koje mogu odvesti u haram. Musliman staje kod Allahovih granica i ne prekoračava ih, uzima halal i mubah, a ostavlja haram.
Riječi: ”…a ne iz zaborava”, jer Uzvišeni Allah ne zaboravlja. Zaborav je nedostatak i rastresenost, tako da Uzvišeni Allah nije to prešutio jer je zaboravio, već je prešutio iz milosti prema vama i zbog toga da vam stvari ne bi učinio tijesnim, skučenim.
“…i nemojte ih istraživati”, tj. ono za šta postoji dokaz da je dozvoljeno, to prakticiraj, a ono za šta postoji dokaz da je haram, to ostavi, a nemoj istraživati koji propis važi za ono o čemu nije ništa rečeno, jer da ima određeni propis vezan za to, Uzvišeni Allah bi to pojasnio.
Preuzeto iz djela:
El-Minhetur-rabbanije fi šerhil-erbe’inin-Nevevijje, uvaženog šejha dr. Saliha b. Fevzana b. Abdullaha el-Fevzana, član Vijeća velikih učenjaka KSA, i član Stalne komisije za izdavanje fetvi
Priređeno:
Medina Munevvera
12. rebi’ul-evvel 1431. / 26. februar 2010.