Piše: Abdulvaris Ribo
Svjedoci smo da već duže vremena nema kiše i da su nam polja zasušila, a ledine požutjele. Svi mi dobro znamo da nema života bez vode, a vode nema bez kiše koju Uzvišeni Allah spušta s neba. Uzvišeni Allah je rekao: „Koji vam je Zemlju učinio posteljom, a nebo zdanjem, koji s neba spušta kišu i čini da s njom rastu plodovi, hrana za vas. Zato ne činite svjesno Allahu druge ravnim.“ (El-Bekare, 22.) Ova činjenica nam dovoljno jasno govori koliko smo Allaha potrebni. Zašto nam Allah uskraćuje kišu bez koje nam nema života? Odgovor na pitanje je vrlo kratak i jasan: Zbog naših grijeha i nepolsušnosti prema Allahu, našem Stvoritelju i Opskrbitelju.
Uzvišeni kaže: „A da se Pravog puta drže, Mi bismo ih vodom obilnom pojili.“ (El-Džinn, 16.)
U drugom ajetu kaže: „A da su stanovnici sela i gradova vjerovali i grijeha se klonili, Mi bismo im blagoslove (kišu) i iz neba i iz zemlje slali, ali oni su poricali pa smo ih kažnjavali za ono što su radili.“(El-A’raf, 96.)
Prenosi se od Ibn Omera, radijallahu anhu, da je rekao: „Jedne prilike okrenuo se prema nama Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: „Skupino muhadžira, Allahu se utječem od toga da doživite pet stvari sa kojima ćete biti iskušani: ….. i neće uskratiti zekat na svoj imetak, a da im neće biti uskraćena kiša s neba, a da nije životinja nikad im ne bi pala,….“[1]
Prema tome, osnovni i jedini razlog suše jesu ljudski grijesi, koji su mnogobrojni. Neko će upitati: Kako to da nam je kiša uskraćena zbog grijeha, kad je do jučer bio ramazan, a on je mjesec dobra i pobožnosti, mjesec Allahove milosti? Tačno je da je ramazan mjesec intenzivne i povećane pobožnosti i dobra, ali istina je da u ramazanu samo mali procenat ljudi posti i ibadeti, dok je većina onih koji i dalje ustrajavaju u svome griješenje. Mi znamo i da je ne postiti uz ramazan jedan je od najvećih grijeha, a činjenica je da većina ljudi u ramazanu nije postila, pa je samim tim i griješenje bilo veće i teže. Ako tome dodamo i to da su i oni, koji su se u ramazanu sustezali od grijeha i postili, odmah nakon ramazana nadoknadili svoje griješenje i vratili se svojim lošim navikama, onda će nam biti jasno zašto nam je kiša uskraćena baš u ramazanu, mjesecu Allahove milosti.
Kiša nam je prijeko potrebna, ali da bi nam se Allah smilovao i spustio nam s neba kišu, moramo mu se vratiti, za grijehe se pokajati i oprosta zatražiti, jer Uzvišeni kaže: „O narode moj, molite Gospodara svoga da vam oprosti i pokajte Mu se, a On će vam slati obilnu kišu i dat će vam još veću snagu, uz onu koju imate, i ne odlazite kao mnogobošci.“ (Hud, 52.)
Sunnet je da se u vremenu suše klanja zajednički ili pojedinačni namaz i Allahu uputi dova za kišu. Naredni redovi nam govore o namazu za kišu i propisima vezanim za taj namaz.
Salatul-istiska (namaz za kišu)
Namaz za kišu ili salatul-istiska je dobrovoljni namaz koji se klanja kada duže vremena ne pada kiša, odnosno, kada postoji nasušna potreba za kišom. Ovaj namaz je bio sunnet (praksa) Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Imam Ebu Hanife bio je na stanovištu da nije potrebno da se u prilici kada se traži kiša klanja i namaz, nego da je dovoljno da se prouči dova za kišu. Ostali islamski učenjaci su na stanovištu da se uz dovu može klanjati i namaz za kišu.
Načini na koje od Allaha molimo kišu
Postoji nekoliko načina kako da od Allaha tražimo i molimo kišu i sve ovo je preneseno kao praksa (sunnet) Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Prvi način je da se tim povodom klanja poseban namaz, bilo pojedinačno ili u džematu, što je i nabolji način. Ova praksa je prenesena od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u više vjerodostojnih hadisa, o čemu ćemo kasnije opširnije govoriti.
Drugi način je da imam petkom na džuma-namazu, dok drži hutbu, prouči i dovu za kišu. I ovaj način se prenosi od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Prenosi se od Enesa ibn Malika da je rekao: ”U vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, svijet je zadesila suša. Tako jedne prilike, dok je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, držao petkom hutbu, ustade jedan beduin i reče: ‘Allahov Poslaniče, propade nam mal (imetak) i djeca ogladniše. Moli za nas (kišu).’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podigao je svoje ruke i proučio:
“Allahumme egisna, Allahumme egisna, Allahumme egisna!
‘Allahu moj, podari nam kišu, Allahu moj, podari nam kišu, Allahu moj, podari nam kišu.”’
U predaji kod Buharije stoji: „Allahumme-skina, Allahumme-skina, Allahumme-skina!
”Allahu moj, napoji nas, Allahu moj, napoji nas, Allahu moj, napoji nas.” Enes je rekao: ”Tako mi Allaha, na nebu nije bilo ništa, ni malog ni velikog oblaka, a između nas i brda Sel’a nije bilo ni doma ni kuće. Odjednom se iza njega (brda) pojavi oblak poput štita (okrugao i gust). Kada je došao do sredine neba, raširio se, a zatim je počela padati kiša. Tako mi Allaha, sunce nismo vidjeli do sljedeće sedmice…[2]
Treći način je da se nakon farz-namaza izađe na otvoreno (musalla) i da se uči dova za kišu. Među islamskim učenjacima ne postoji spor oko toga da je traženje kiše dovom bez namaza dozvoljeno.
Navodi imam Ibnul-Kajjim, Allah mu se smilovao, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u različitim prilikama na različite načine molio Allaha za kišu.
- Petkom za vrijeme džume, dok je držao hutbu, učio je i dovu za kišu. Ovo smo već spominjali u hadisu koji prenosi Enes.
- Jednoga dana Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obećao je ljudima da će izaći na otvoreno kako bi molili za kišu. Izašao je, okrenuo se prema kibli, dovio za kišu, naopako okrenuo svoj ogrtač i klanjao dva rekata.[3]
- Također se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednoga dana, mimo petka, na minberu učio dovu za kišu i ne spominje se da je tom prilikom klanjao i namaz za kišu.[4]
- Prenosi se i da je jedne prilike dok je sjedio u mesdžidu, podigao svoje ruke i molio za kišu. Zabilježeno je da je tada učio:
”Allahu moj, podari nam kišu, onu koja će nam od pomoći biti, prijatnu, plodnu i obilnu, brzo i bez odgađanja, korisnu, a ne štetnu.”[5]
- Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, molio je za kišu i u nekim svojim vojnim pohodima, kada su ga mušrici pretekli i prije muslimana došli do izvora vode. Kad god je Allaha molio za kišu, On mu se i odazvao.
Kako se klanja namaz za kišu
Prema mišljenju većine islamskih učenjaka, namaz za kišu se klanja kao i bajram-namaz, ako uzmemo u obzir broj rekata, učenje naglas u namazu, broj tekbira i hutbu (govor) nakon namaza. Prema tome, namaz za kišu se klanja na sljedeći način: Prvo donesemo početni tekbir, nakon toga izgovorimo još šest tekbira, zatim proučimo Subhaneke, Fatihu i neku suru. Nakon toga učinimo ruku’, dvije sedžde i vraćamo se na drugi rekat. Na drugom rekatu kada se ispravimo, prvo donesemo pet tekbira, potom učimo Fatihu i neku suru, pa nakon toga učinimo ruku’, sedžde, proučimo ettehijjatu i predamo selam. Nakon toga imam će održati prigodnu hutbu – govor, u kojem će ljude podsjetiti na posljedice grijeha i potaknuti ih na iskreno kajanje.
Prenosi se od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: ”Svijet se požalio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na sušu. On je naredio da se postavi minber i odredio dan kada će ljudi izaći (na namaz). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izašao je kada se ugledao krajičak sunca. Popeo je se na minber, donio tekbir, zahvalio Allahu, a zatim rekao:
‘Vi se žalite da su vam zemlje neplodne i da vam kiša zadugo nije pala. Uzvišeni Allah vam je naredio da Ga molite i obećao je da će vam se odazvati.’ Zatim je rekao: ‘Neka je sva hvala Allahu, Gospodaru svjetova, Milostivom, Samilosnom, Vladaru Dana sudnjega. Nema boga osim Allaha, On čini šta hoće. Allahu moj, Ti si Allah, nema boga osim Tebe, Ti si neovisan, a mi smo oni koji su Tebe potrebni. Spusti na nas kišu i u tome nam podari snagu i opskrbu zadugo.’ Zatim je počeo dizati svoje ruke i dizao ih je sve dok se nije ukazala bjelina ispod njegova pazuha. Potom je svijetu okrenuo leđa i držeći podignute ruke, prevrnuo je svoj ogrtač. Nakon toga se okrenuo ljudima, sišao (sa minbera) i klanjao im dva rekata. Ubrzo nakon toga Allah je dao jedan oblak. Počelo je da grmi i sijeva, a zatim je uz Allahovu dozvolu pala i kiša. Poslanik nije ni došao do mesdžida, a potoci kiše su tekli. Kada je vidio kako ljudi hrle prema svojim domovima, nasmiješio se tako da su mu se ukazali kutnjaci. Tada je rekao: ‘Svjedočim da je Allah Svemoćan i da sam ja Allahov rob i Njegov Poslanik.[6]
Prenosi se od Ibn Abbasa, radijallahu anhu, da je rekao:
”Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izašao je (na namaz) skromno, ponizno, pokorno, sa strahopoštovanjem i mirno, sve dok nije stigao do musalle. Nije održao hutbu poput ove vaše hutbe, nego je stalno ponizno molio i tekbire donosio. Nakon toga je klanjao dva rekata kao što se klanja bajram-namaz.”[7]
U koje vrijeme se klanja namaz za kišu
Za salatul-istiska (namaz za kišu) nije određeno posebno vrijeme u kojem se treba klanjati, ali najbolje ga je klanjati u vremenu u kojem se klanja bajram-namaz, a to je vrijeme kada sunce izađe i malo doskoči od horizonta. To je bila praksa (sunnet) i Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Prenosi se od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: ‘Svijet se požalio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na sušu. On je naredio da se postavi minber i odredio dan kada će ljudi izaći (na namaz). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izašao je kada se ugledao krajičak sunca…’ Prema tome, ovaj namaz se može klanjati u bilo koje vrijeme dana i noći, osim u onim vremenima kada je zabranjeno klanjati namaze, a o tome smo u nekoliko navrata govorili.
Kao i kod namaza prilikom pomračenja Sunca i Mjeseca, i za ovaj namaz nije propisan ni ezan, ni ikamet.
Hutba (govor) prilikom namaza za kišu
Kao što smo već spominjali prethodno, uz ovaj namaz propisano je da imam održi i jednu prigodnu hutbu ili govor. Hutba se može održati i prije i poslije namaza. Prenosi se od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: ”Svijet se požalio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na sušu. On je naredio da se postavi minber i odredio dan kada će ljudi izaći (na namaz). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, izašao je kada se ugledao krajičak sunca. Popeo je se na minber, donio tekbir, zahvalio Allahu, a zatim rekao: ‘…Neka je sva hvala Allahu, Gospodaru svjetova, Milostivom, Samilosnom, Vladaru Dana sudnjega.”’
[1] Ibn Madže, 4155 i hadis je sahih.
[2] Muttefekun alejhi
[3] Buhari, 1005. i 1012.
[4] Vidi: Sunen Ibn Madže, br. 1270, međutim ovaj hadis slabim je ocijenio šejh Albani u djelu Irvau-l-galil, br.1/145.
[5] Sunen Ebu Davud, br. 1169 i hadis je sahih.
[6] Sunen Ebu Davud, br. 1173 i hadis je hasen.
[7] Sunen Ebu Davud, br., Tirmizi, 558, Nesai, 1505 i 1507, Ibn Madže, 1281 i drugi.