Preveo: Smail L. Handžić
Svi se susrećemo sa ovim oblikom unutrašnje provokacije koji je, u stvari, čovjekov ispit njegove samokontrole i nenapadanja drugih. Nekoliko je razloga koji pomažu savlađivanju sopstvene srdžbe, od kojih, svaki pojedinačno daje željeni rezultat. PRVI: Samilost, sažaljenje i nježnost prema onome ko je pogriješio. Uzvišeni Allah je objavio Svome poslaniku, sallallahu ‘alejhi we selleme: «… samo Allahovom milošću, ti si blag prema njima; a da si osoran i grub, razbjegli bi se iz tvoje blizine! Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s njma…» (Ali Imran, 159) U ovom ajetu se krije velika pouka. Naime, ljudi se uvijek okupljaju oko nježnosti i blagosti, dok srdžbu i strogoću izbjegavaju. Zbog toga je Uzvišeni rekao: «… a da si osoran i grub, razbjegli bi se iz tvoje blizine!» U ajetu se spominju ashabi Allahovog poslanika, dakle, muhadžiri i ensarije, neka je na sve njih Allahovo zadovoljstvo, a oni su prvaci i naš uzor. Pa, šta tek onda mislite kakvi bi bili ljudi mimo njih?! Šta mislite kakav treba da bude neko od ljudi ko nije na stepenu Allahovog poslanika, sallallahu ‘alejhi we selleme, svejedno da li on bio neki učenjak, daija, ili općenito onaj koji uživa neki ugled ili ima vlast?! Nemoguće je da se ljudi okupe oko nekoga ko pri sebi nema odlike nježnosti i milosti.
Prenosi se da je Ebu Derda’, radijallahu ‘anhu, kazao nekom čovjeku koji ga je vrijeđao: « O ti, ne pretjeruj u vrijeđanju! Ostavi prostora i za pomirenje, jer mi, zaista, ne nagrađujemo one koji zbog nas griješe prema Allahu, ničim više osim činjenjem ibadeta Njemu radi takvih!» Također, prenosi se da je neki čovjek grdio Eš-Š’abija r. pa mu je on rekao: « Ako sam onakav kako si ti rekao, neka mi onda Allah oprosti. A ako nisam takav, nek’ onda Allah tebi oprosti!» Kada je neki čovjek psovao Muaviju, ovaj je proučio dovu i naredio da mu se dadne poklon.
Neophodno je da odgajamo naše duše na zadovoljstvo, strpljenje, blagost i opraštanje. To je temeljna stvar! Zbog toga čovjek treba da se trudi da bude blag sve dok takav i ne postane.
U jednoj predaji koja je vjerodostojna se prenosi da je Ebu Derda’ kazao: Rekao je Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi we selleme: «Znanje se stiče samo sa učenjem, a blagost samo sa zalaganjem da se postane blagim. Onaj koji bude tražio dobro, bit će mu dato, a onaj ko se plašio zla, bit će od njega sačuvan!»
Upravo radi toga moraš da sagledaš svoju činjeničnu situaciju prije nego li počneš drugima da daješ zamjerke. Sjeti se da su riječi islamskog pozdrava: Es selamu ‘alejkum we rahmetullahi we berekatuhu (Neka su na vas Allahov mir, milost i bereket)! Njega nam je Poslanik naredio da nazivamo pri ulasku među našu porodicu. Čak nam je i Allah Uzvišeni naredio: «A kad ulazite u kuće, vi jedni druge pozdravite pozdravom od Allah propisanim, blagoslovljenim i uljudnim.»(En-Nur, 61) Također, naređeno nam je da ovim pozdravom pozdravljamo djecu, mlade i stare, one koje znamo kao i one koje ne poznajemo…
Od Abdullaha ibn Amra se prenosi da je neki čovjek upitao Allahovog poslanika, sallallahu ‘alejhi we selleme, koji je islam najbolji? Reče: « Da druge hraniš, i da selam nazivaš onima koje znaš i onima koje ne znaš! » Hadis prenosi Buharija i Muslim.
Od Ammara radijallahu ‘anhu se prenosi da je rekao: «Tri stvari koje, ako se pri nekome nađu, takav je okupio iman: da bude pravedan prema sebi, da svakome naziva selam, da udjeljuje pored oskudice.»
Ovaj pozdrav ima svoja značenja… Od takvih značenja je značenje mira, odnosno da budeš miran od mene: od moga jezika, moga srca i ruke. Zbog toga ti neću neprijateljstvo činiti ni svojim jezikom a ni djelom. Njegovo značenje je i dova za mir, dova za milost i bereket. Sva ova uzvišena značenja koja izgovaramo našim jezicima je potrebno životnom praksom ispoštovati, naročito prilikom našeg odnosa spram drugih.
DRUGI: Od razloga koji umanjuju i smiruju srdžbu je širokogrudnost i povjerenje. Sve ovo podstiče čovjeka da nekome oprosti! Zbog toga su neki mudraci kazali: «Najljepši moral je kod onoga koji oprosti pored svoje mogućnosti (da kazni), i koji udjeljuje pored svoje oskudice.» Zbog toga, kada čovjek bude imao priliku da se osveti svome suparniku, ali to ne učini, nego mu velikodušno oprosti: « ِA onaj koji se strpi i oprosti, to je zaista od veličanstvenih djela.» (Eš-Šura, 430)
Prenosi se da je Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi we selleme, rekao Kurejšijama: «Šta mislite šta ću sa vama uraditi? Rekoše: Uradit ćeš dobro! Ti si plemeniti brat i sin plemenitog brata! Reče: Idite, svi ste slobodni!»
Također, i Jusuf, alejhis selam, je rekao svojoj braći, a nakon što potpadoše pod njegovu vlast i potčinjenost: «Ja vas sada neću koriti: – reče –Allah će vam oprostiti, a od milostivih On je najmilovistiji!» (Jusuf, 92)
TREĆI: Plemenitost duše i ambicioznost, tako da se čovjek visoko uzdigne iznad psovki ili nečega drugog što je loše, te da smatra da mu ne dolikuje da se spušta na tako niske stepene. Zbog toga brate, moraš da se navikavaš da saslušaš psovku i grdnje a da tvoje lice i dalje bude blistavo, da sve to dočekaš sa osmjehom na svom licu, te da svoju dušu praktično odgajaš da se savlada u srdžbi.
ČETVRTI: Želja za nagradom od Uzvišenog Allaha. Svaki gutljaj srdžbe koji progutaš u ime Allaha Uzvišenog zaslužuje od Njega veliku nagradu.
Prenosi se od Sehla ibn Mu’aza, a on od svoga oca, da je Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi we selleme, rekao: « Ko proguta srdžbu, iako bude u stanju da je ispolji, Allah će ga, na Sudnjem danu, prozvati pred svim stvorenjima da sebi odabere koju god huriju bude želio.»
Govor na ovu temu je lagahan, lijep i ne predstavlja nam nikakvu teškoću da o njemu govorimo… Posve sam siguran da svako može da održi predavanje na ovu temu! Međutim, situacija se mjenja tek onda kada dođu problemi, onda kada je potreban sabur, blagost i širokogrudnost. Tada se iznenadimo kako je razdaljina između tog govora i naše prakse velika kao što je zapad udaljen od istoka.
PETI: Osjećaj stida da se čovjek postavi na razinu onoga koji je pogriješio. Neki mudraci su kazali: « Podnošenje onoga koji je drzak je bolje od ukrašavanja njegovim osobinama, a ignorisanje neznalice je bolje od upuštanja u probleme sa njim!»
U hadisu koji spominje Poslanikov, sallallahu ‘alejhi we selleme, odlazak u Taif; onda kada je doživio mnoge neugodnosti, se prenosi da ga je Aiša, radijallahu ‘anha, upitala: « Da li si ikada doživio teži dan od onoga na Uhudu? Reče: Svašta sam preživio od tvoga naroda, a najteže što sam od njih doživio je ono što se zbilo na dan Aqabe (u Taifu). Tada sam se predstavio Ibn Jalil ibn Abdi Kelalin-u, pa mi nije odgovorio onako kako sam ja želio. Od njih sam otišao mnogo uznemiren i zabrinut… Bio sam u zbunjen sve dok ne dođoh do mjesta Qarn Es-Su’alib. Tu podigoh glavu i ugledah oblačak iznad sebe koji mi je pravio hladovinu. Kada sam bolje pogledao, ugledah na njemu Džibrila kako me doziva: « Allah je čuo šta si im govorio, i kako su oni tebi odgovorili! Allah ti šalje meleka zaduženog za brda da mu narediš šta želiš da sa njima učini! » Tada me je zovnuo melek zadužen za brda, nazvao mi selam i rekao: « O Muhammede, uradit ću onako kako ti budeš želio! Ako želiš na njih ću srušiti dva brda!?» Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi we selleme, reče: «Naprotiv, nadam se da će Allah iz njhovih kičmi izvesti one koji će Ga obožavati, ne pripisujući Mu pri tome nikoga…» Buharija i Muslim.
ŠESTI: Navikavanje i treniranje na strpljivost i velikodušnost, jer su te osobine dio imana. Zaista je mišić koji nosiš u svojim grudima (srce) sklon vježbanju i treniranju, zato ga navikavaj da mnogo prašta, da tuđa prava ne krši, da ne gleda na samo svoj sopstveni interes… Ispuni ga ljubavlju! Ako uspiješ da zavoliš sve muslimane, tad više nećeš osjećati nikakvu tjeskobu zbog njih! Naprotiv, osjetit ćeš da se ta ljubav širi i da je svaki put sve veća i veća onda kada ti dođe neki novi gost, te da ćeš željeti da svi ljudi, općenito, zasluže tvoju ljubav. Svaku noć, prije nego li se prepustiš svome snu i prije nego li se tvoje oči predaju miru i ljepoti njegovoj, naređuj svom srcu da drugima prašta. Oprosti svakome ko je narušio ili uskratio tvoje pravo, onome ko je prema tebi učinio neku nepravdu, neprijateljstvo… Uputi iskrenu dovu Allahu da im svima oprosti, da im popravi njihovo stanje i da im podari uspjeh… Vidjet ćeš, nakon toga ćeš ti biti najveći dobitnik! Kao što dnevno po nekoliko puta pereš svoje ruke i lice vodom, čak i više od desetak puta, jer, kako da pred ljude izađeš prljav, isto tako trebaš da čistiš svoje srce na koga Uzvišeni Allah motri.
Od Ebu Hurejre, radijallahu ‘anhu se prenosi da je rekao: Rekao je Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi we selleme: «Zaista Allah ne gleda u vaše oblike i imetke vaše, već glada vaša srca i vaša djela!» Hadis prenosi imam Muslim.
Zbog toga, nastoj da tvoj Uzvišeni Gospodar, koji tvoje srce gleda iznad sedam nebesa, u njemu vidi samo plemenite i lijepe namjere i osobine. Operi ga i svakodnevno ga njeguj kako se u njemu ne bi gomilala mržnja, prezir, ljutnja i loše uspomene koje su na njemu kao lanci i katanci koji te sprečavaju da se pokreneš, da učiniš novi korak, da se uputiš ka onome što će ti uljepšati tvoj život.
SEDMI: Čvrsta odluka za prekidanjem psovke i grdnje i zaustavljanje onoga ko to čini. Nema sumnje da za to treba velika odlučnost!
Spominje se da je neki čovjek rekao Diraru ibn El-Ka’ka’au: «Tako mi Allaha, ako samo jednu kažeš, od mene ćeš ih čuti još deset!» Tada mu je Dirar kazao: «Tako mi Allaha, ako ti deset kažeš, od mene nećeš ni jedne čuti!»
Iskustvo je pokazalo da sav trud koji uložiš kako bi nadgovorio onoga koji te grdi ili psuje, ne donosi onaj rezultat kakav daje tvoja šutnja! Šutnjom čuvaš svoj jezik, svoje vrijeme, srce… Zbog toga je Uzvišeni Allah kazao Merjemi, ‘alejhes selam: « A ako vidiš čovjeka kakva, ti reci: “Ja sam se zavjetovala Milostivom da ću šutjeti, i danas ni s kim neću govoriti.”» (Merjem, 26)
Često se desi da govor, odgovaranje, svađa i raspravljanje, daju kontraefekat na tvome srcu i da sve to često daje veću štetu nego li korist.
OSMI: Davanje prednosti općoj koristi. Zbog toga je Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi we selleme pohvalio svoga unuka Hasana, radijallahu ‘anhu, rekavši: « Ovaj moj unuk će biti starješina. Možda će Allah pomoću njega pomiriti dvije muslimanske skupine!» Hadis prenosi Buharija. Ovo ukazuje da ukazivanje prednosti općoj koristi, koja, inače, navodi čovjeka na slogu i udaljavanje od razilaženja, da to dovodi do starješinstva.
DEVETI: Očuvanje prethodno učinjenih dobrih djela i lijepe prošlosti. Zbog toga je Šafija r. kazao: «Zaista je prava sloboda kada neko njeguje ljubav prema svakom svom (vremenskom) trenutku ili kada prihvati (kao prijatelja) onoga koji ga je okoristio u nekoj riječi.» Allahov poslanik, sallallahu ‘alejhi we selleme je rekao: «Zaista je lijepo obećanje dio imana.» Primjeri na ovu temu su zaista mnogobrojni…
Piše: Šejh Selman Ibn Fahd El-‘Audeh