Rekao je Uzvišeni Allah: “…Pa ko veliča Allahova znamenja i propise, uistinu je to znak čestita srca” (El-Hadždž, 32) Tefsir ovog ajeta prethodio je u dvadeset sedmom poglavlju “Međusobno poštivanje i uvažavanje muslimana, njihove dužnosti i samilost jednih prema drugima”.
- Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kaže: ‘Kada se ikametom oglasi početak namaza, nemojte na njega dolaziti žurno i trčeći, već dolazite koračajući polahko, i budite smireni i skrušeni. Klanjajte onaj dio namaza na koji stignete, a ono što ste propustili – upotpunite.’” Muttefekun alejhi.
U verziji ovog hadisa koju bilježi imam Muslim u svom Sahihu još se dodaje: “…jer kada se neko od vas zaputi na namaz, računa mu se kao da je već u namazu.”
Dokumentacija hadisa
Bilježe ga Buhari, Fethul-Bari, 2/117, i Muslim, 602 i 152.
Manje poznata značenja
upotpunite – nadoknadite ono što ste propustili od namaza, tj. naklanjajte izostavljeno.
Propisi, pouke i poruke
– Nakon proučenog ikameta zabranjeno je žurno odlaziti na namaz s namjerom da se pristigne na početni tekbir, jer takav postupak može prouzrokovati manjak skrušenosti u toku namaza, kao što čovjeka može odvratiti i od pomnog slušanja i razmišljanja o kur’anskim ajetima koji se uče u namazu.
– Vjernik na namaz treba dolaziti smireno i skrušeno, jer čim je krenuo na namaz, računa mu se kao da je već u namazu. Zato se treba ponašati onako kako se ponaša onaj ko već klanja, kao što se treba i kloniti svega onoga čega se kloni klanjač.
– Muktedija (onaj koji se u namazu povodi za imamom) namazu pristupa bez obzira na kojem se dijelu namaza nalazio imam, pa će svoj namaz započeti od tog dijela i klanjati dalje s njim, a nadoknadit će ono što je izostavio na početku namaza.
– Smiren i polagan dolazak na namaz omogućava da se na putu do džamije napravi mnogo koraka, što i jeste jedan od ciljeva odlaska na namaz, kako o tome govore mnogi hadisi.[1]
– Ko pristigne makar na jedan dio zajedničkog namaza, takav će imati nagradu namaza obavljenog u džematu jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Klanjajte onaj dio namaza na koji stignete…”, i uopće nije precizirao koji je to dio namaza, tj. nije napravio razliku između jednog ili više izostavljenih rekata farz-namaza.
Ovaj hadis sadrži mnoštvo šerijatskopravnih propisa koje sam obradio u knjizi El-Faruk fi ahkami salatil-mesbuk.
- Ibn Abbas, radijallahu anhuma, kazuje da se s Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, vraćao sa Arefata, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, iza sebe začuo žestoku buku, udaranje i oglašavanje deva. Svojim je bičem pokazao u pravcu njih i rekao: “O ljudi, budite smireni! Uistinu dobročinstvo nije u žurbi!” Buhari, a i Muslim bilježi jedan njegov dio.
Pod “dobročinstvom” se podrazumijeva pokornost, odnosno ukazuje se na to da se žurbom ne postiže pokornost i dobročinstvo.
Dokumentacija hadisa
Bilježe ga Buhari, Fethul-Bari, 3/522, i Muslim, 1282.
Propisi, pouke i poruke
– Žurba prilikom hodanja nije metoda niti način kojim se čovjek približava Uzvišenom Allahu jer takvo ponašanje uzrokuje gužvu, komešanje i uznemiravanje muslimana. Međutim, ukoliko bi naišao na širok i prostran prolaz, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada bi ubrzao hod.
– Iz hadisa se može zaključiti i to koliko je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio milostiv prema svom ummetu i koliko je o njima brinuo, jer im je čak zabranio da prilikom putovanja hodaju brzo kako se međusobno ne bi gurali i pravili gužvu.
_____________
Iz knjige “Radost pogleda” komentar djela “Rijadus-salihin”
Autor: Selim b. ‘Id el-Hilali
Preveo: Amir Durmić
Redaktura: Abdulvaris Ribo
Šerijatska recenzija: dr. Safet Kuduzović
[1] Jer se za svaki korak na putu do džamije vjerniku upisuje jedno dobro i briše jedno loše djelo. (op. prev.)