Priredio: Amir Smajić
Zahvala pripada Allahu, dželle šanuhu, Jednom i Jedinom. Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe. Uzvišeni Allah rekao je: “Pitajte učene ako ne znate“ (prijevod značenja El-Enbija, 7); “Reci: Zar su isti oni koji znaju i koji ne znaju? Samo oni koji pameti imaju pouku primaju!” (prijevod značenja Ez-Zumer, 9); “Allah vam zapovijeda da odgovorne službe onima koji su ih dostojni povjeravate…” (prijevod značenja En-Nisa, 58);
“Ne slijedite šejtanove stope, jer vam je on neprijatelj očevidni! On vas navraća na grijeh i razvrat i na to da o Allahu govorite ono što ne znate” (prijevod značenja El-Bekare, 168-169).
Abdullah b. Amr ibnul-As, radijallahu anhuma, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Doista Allah neće uzeti znanje od ljudi tako što će ga uzdignuti od njih, nego će uzeti znanje uzimajući učene ljude sve dok ne ostane učenjaka. Tada će ljudi za predvodnike uzeti neznalice, koji će biti pitani, pa će odgovarati bez znanja i otići tako u zabludu odvodeći i druge sa sobom.” Hadis su zabilježili Buhari (100) i Muslim (2673) u dva “Sahiha”.
Ebu Umejje el-Džumehi, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Jedan od predznaka Sudnjeg dana je traženje znanja kod mlađih osoba.”
Hadis su zabilježili Ibnul-Mubarek u “Zuhdu” (61) i Taberani u “Mu’džemul-kebiru” (22/361) i hadis je dobar – hasen radi drugih predaja koje ga pojačavaju. (“Silsiletus-sahiha”, 2/194)
Omer ibnul-Hattab, radijellahu anhu, rekao je: “Doista će ljudi biti u dobru sve dok znanje budu stjecali od odraslih (starijih).” Isto se prenosi i od Abdullaha b. Mes’uda, radijallahu anhu. (“Džami’u bejanil-ilmi ve fadlih”, 1/498)
Neki islamski učenjaci smatraju da se pod ”mlađima”, koji su spomenuti u hadisu, misli na one kojima se postavljaju šerijatsko-pravna pitanja, a oni ne posjeduju znanje, jer je učenjak velik bez obzira koliko godina ima, a neznalica je mali pa makar bio i starac. Dokaz za to su riječi Abdullaha b. Abbasa, Muaza b. Džebela, i Attaba b. Usejda, radijallahu anhum, koji su odgovarali na fetve i podučavali znanju iako su bili mali. (Isti izvor: 1/499-500)
Imam Katade es-Sedusi, rahimehullah, rekao je: “Ko bude govorio prije vremena, bit će i osramoćen prije vremena.” (“El-Džami’u li ahlakir-ravi”, 1/322)
Imam Šafija, rahimehullah, rekao je: “Onaj koji počne podučavati prije vremena, proći će ga mnogo znanja.” (“Sifetus-safve”, 2/252)
Allah, azze ve dželle, rekao je: “Reci: ‘Gospodar moj zabranjuje razvrat, i javni i potajni, i grijehe, i neopravdanu primjenu sile, i da Allahu smatrate ravnim one za koje On nikakav dokaz objavio nije, i da o Allahu govorite ono što ne znate.'” (Prijevod značenja El-E’araf, 33)
Ibnul-Kajjim, rahimehullah, rekao je o ovom ajetu: “Što se tiče govora o Allahu bez znanja, to je najžešća zabrana i najveći grijeh kod Allaha, i iz tog razloga je spomenut na četvrtom mjestu, prilikom spomena zabrana, po pitanju kojih su ujedinjeni svi šerijati i sve vjere.” (“Medaridžus-salikin”, 1/372)
I rekao je, rahimehullah: “Od svih zabrana, nema potvrđenije zabrane, niti većeg grijeha, od govora o Allahu bez znanja. To je osnova širka i kufra i na tome su sagrađene novotarije i zablude.” (Isti izvor: 1/372)
Allah, dželle šanuhu, rekao je: “I ne govorite neistine jezicima svojim: ‘Ovo je dopušteno, a ovo je zabranjeno’, da biste tako o Allahu neistine iznosili. Oni koji o Allahu govore neistine – neće uspjeti.” (Prijevod značenja En-Nehl, 116)
Imam Šenkiti, rahimehullah, rekao je: “Ispravni prethodnici (selefus-salih), Allah bio s njima zadovoljan, klonili su se riječi ‘ovo je halal’ i ‘ovo je haram’ iz straha od ovog ajeta.” (“Edvaul-bejan”, 3/455)
Allah, dželle dželaluhu, rekao je: “Na Sudnjem danu vidjet ćeš pocrnjela lica onih koji su o Allahu laži govorili.” (Prijevod značenja Ez-Zumer, 60)
Šejh Abdul-Kerim el-Hudajr, hafizehullah, rekao je: “Najpreči koji ulaze pod značenje ovog ajeta su oni koji daju odgovore o šerijatskim pitanjima i govore o Allahu bez znanja.” (“Šerhu durusul-muhimme li ammetil-umme”, str. 94)
Uzvišeni Allah rekao je: “Ne povodi se za onim što ne znaš! I sluh, i vid, i razum, za sve to će se, zaista, odgovarati.” (Prijevod značenja El-Isra, 36)
Šejh Abdur-Rahman es-S’adi, rahimehullah, rekao je o ovom ajetu: “Tj. ne slijedi ono o čemu nemaš znanja, nego dobro utvrdi i provjeri ono što govoriš i radiš.” (“Tejsiru Kerimir-Rahman”, 2/920)
Ebu Bekr es-Siddik, radijallahu anhu, rekao je: “Koje će me nebo prekriti i koja će me zemlja sakriti ako kažem nešto o Allahovoj Knjizi bez znanja!?” (“Džami’u bejanil-ilmi ve fadlih”, 2/41)
Abdullah b. Mes’ud, radijallahu anhu, rekao je: “Doista je lud onaj koji odgovara na svako postavljeno pitanje.” (Isti izvor: 2/48)
Abdur-Rahman b. Ebi Lejla, rahimehullah, rekao je: “Zatekao sam stotinu i dvadeset ashaba Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u mesdžidu, i niko od njih nije držao predavanje niti je odgovarao na pitanja a da nije poželio da ga neko drugi u tome zamijeni.” (Isti izvor: 2/273)
Huzejfe ibnul-Jeman, radijallahu anhu, rekao je: “Doista ne izdaje fetve osim jedan od trojice: onaj koji poznaje derogirane i derogirajuće ajete u Kur’anu, vladar koji nema drugog izlaza i opterećeni budala.” Ibn Sirin, rahimehullah, nakon što je prenio ovu predaju, rekao je: “Što se tiče mene, ja nisam ni jedan od prve dvojice, pa ne bih volio da budem ni treći (tj. opterećeni budala).” (Isti izvor: 2/278)
Abdul-Melik b. Ebi Sulejman, rekao je: “Upitan je Seid b. Džubejr, rahimehullah, o nečemu pa je rekao: ‘Ne znam!’, zatim je rekao: ‘Teško se onome koji za ono što ne zna, kaže da zna!'” (Isti izvor: 2/43)
Kasim b. Muhammed, rahimehullah, rekao je: “Tako mi Allaha Uzvišenog, draže mi je da mi jezik bude presječen nego da govorim o onome o čemu nemam znanja.” (Isti izvor: 2/44)
Abdur-Rahman b. Mehdi, rahimehullah, rekao je: “Bili smo kod imama Malika b. Enesa kada mu je došao čovjek i rekao: ‘O Ebu Abdullah, došao sam ti iz mjesta udaljenog šest mjeseci putovanja. Moj narod me je zadužio da ti postavim pitanje!’ Pa je Malik rekao: ‘Pitaj!’ Kada ga je upitao, rekao je: ‘Ne znam!’ Čovjek je ostao zaprepašten, kao da je došao kod onoga koji sve poznaje. Zatim je upitao: ‘Pa šta onda da kažem svome narodu kada se vratim?’ Rekao je: ‘Reci im: Malik je rekao da ne zna!'” (Isti izvor: 2/45)
Jahja b. Sellam, rahimehullah, rekao je: “Onome koji ne poznaje mišljenja islamskih učenjaka nije dozvoljeno da govori: ‘Ovo mišljenje mi je draže!'” (Isti izvor: 2/30)
Seid b. Ebi Urube, rahimehullah, rekao je: “Ne smatrajte učenjakom onoga koji ne poznaje razilaženja islamskih učenjaka.” (Isti izvor: 2/27)
Ejjub es-Sehtijani, rahimehullah, rekao je: “Najsmjeliji ljudi u izdavanju fetvi su najmanjeg znanja o razilaženjima islamskih učenjaka, a najsuzdržljiviji od ljudi u izdavanju fetvi su najznaniji o razilaženjima islamskih učenjaka.” (Isti izvor: 2/28)
Ibn Hazm el-Endelusi, rahimehullah, rekao je: “Nema veće štete za znanje i njegove nosioce, od onih koji su se među njih uvukli a ne pripadaju im. Oni su neznalice, a misle da nešto znaju, čine nered a misle da popravljaju situaciju.” (“Ahlak ve sijer”, str. 67)
Imam Gazali, rahimehullah, rekao je: “Kada bi ušutio onaj koji ne zna, nestalo bi razilaženja.” (“Et-Talum”, str. 3)
Hafiz Ibn Hadžer, rahimehullah, rekao je: “Kada čovjek govori o onome što mu nije struka, dođe upravo sa ovim čudnim stavovima.” (“Fethul-Bari”, 3/584)
Halil b. Ahmed, rahimehullah, rekao je: “Četiri su vrste ljudi: 1.) čovjek koji zna, i zna da zna – to je učenjak i njega slijedite i pitajte; 2.) čovjek koji ne zna, i zna da ne zna – to je neznalica pa ga podučite; 3.) čovjek koji zna, a ne zna da zna – to je razuman čovjek pa ga napomenite; 4.) i čovjek koji ne zna, i ne zna da ne zna – to je budala pa ga se klonite.” (“Džami’u bejanil-ilmi ve fadlih”, 2/31)
Šejh Bekr Ebu Zejd, rahimehullah, rekao je: “Obaveza je spriječiti svakog gubitnika u njegovom djelovanju radi opće koristi zajednice. Onoga koji glumi da je od učenjaka i pokvarenog učenjaka obaveza je spriječiti da izdaju fetve radi vjerskih koristi. Onoga koji glumi da je doktor, obaveza je spriječiti radi zdravstvenih koristi zajednice. Onoga koji glumi da je inžinjer, obaveza je spriječiti radi koristi gradova i država.” (“Et-Talum”, str. 7-8)
Allah, dželle šanuhu, najbolje zna.
Priredio: Amir Smajić
Medina, 15. 7. 1432. god. po H.