Priredio: Amir Smajić
Zahvala pripada Allahu, dželle šanuhu, Jednom i Jedinom, i neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe. Allah, dželle šanuhu, doista je poslao poslanike, spustio knjige i propisao propise samo da bi Mu se ispovijedao tevhid i da bi bio obožavan. Uzvišeni Allah rekao je: “Ljude i džinne stvorio sam samo zato da Mi čine ibadet” (prijevod značenja Ez-Zarijat, 56); “Mi smo svakom narodu poslali poslanika, da Allahu ibadet čine i da se klone taguta” (prijevod značenja En-Nehl, 36).
Ibadet koji je Uzvišeni naredio naziva se i smatra ibadetom samo ukoliko se izvršava iskreno u ime Allaha, Gospodara svjetova, i u skladu sa naredbom plemenitog Poslanika, neka je na njega najbolji salavat i selam, zato što je Uzvišeni rekao: “Pa ko se nada susretu s Gospodarom svojim, neka čini dobra djela i neka u ibadetu svome, ne smatra Njemu ravnim nikoga.” (Prijevod značenja El-Kehf, 110)
Fudajl b. ‘Ijjad, rahimehullah, rekao je: “Doista, ako djelo bude iskreno, a neispravno, neće biti primljeno, a i ako bude ispravno, ali neiskreno, neće biti primljeno, sve dok ne bude iskreno i ispravno. Iskreno je ako bude radi Allaha, dželle šanuhu, a ispravno je ako bude u skladu sa sunnetom Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.” (“Džami’ul-ulumi vel-hikem”, str. 72)
U današnjem vremenu mnogi su muslimani izmislili i uveli mnoge neutemeljene ibadete – novotarije, želeći na taj način da se približe Allahu, dželle šanuhu, i misleći da su od vjere, a ustvari nije tako. Postoje mnogi razlozi ovakvog postupanja, a neki od njih su neznanje, slijepa pristrasnost, slijepo slijeđenje, povođenje za drugima i korist i dobrodit koju ostvaruju neki od onih koji rade ove novotarije ili ih organiziraju.
Jedna od novotarija u ibadetu, koje se ponavljaju svake godine i koje su ljudi uveli, jeste poznati i rašireni namaz – “SALATU-REGAIB”, koji se klanja prvog četvrtka u mjesecu redžebu, na osnovu lažnog i izmišljenog hadisa na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Navodi se da Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve slellem, da je rekao: “Redžeb je Allahov mjesec, ša’ban je moj mjesec, a ramazan je mjesec moga ummeta…”
U tom hadisu se navodi i sljedeće: “…i niko neće postiti prvi četvrtak u redžebu, a zatim klanjati između akšama i jacije, tj. u noći džume, dvanaest rekata, u kojima će na svakom rekatu učiti Fatihu jednom, suru Kadr (Inna enzelnahu fi lejletil kadr…) tri puta i suru Ihlas (Kul huvallahu ehad…) dvanaest puta, predajući selam nakon svaka dva rekata, a zatim nakon namaza donijeti na mene salavat sedamdeset puta i reći: ‘Allahu moj, donesi salavat na Muhammeda, vjerovjesnika, koji ne čita i ne piše, i na njegovu porodicu!’, zatim učiniti sedždu i učiti na sedždi sedamdeset puta: ‘Subbun kuddusun rabbul-melaiketi ve ruh’, zatim podići glavu i reći sedamdeset puta: ‘Rabbi-gfir li ve-rham, ve tedžavez amma ta’lem, inneke ente el-azizul-e’azam’, zatim učiniti sedždu drugi put i reći isto kao i na prvoj sedždi, zatim zamoliti Allaha za svoju potrebu i doista će mu biti udovoljeno.”
Nakon toga se spominje da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, nema roba niti robinje, koji klanjaju ovaj namaz, a da im Allah neće oprostiti sve grijehe, pa makar ih bilo kao morske pjene i koliko je listova na granama, i bit će mu omogućeno da se na Sudnjem danu zauzme za sedamdeset osoba iz svoje porodice. Kada bude u kaburu prve noći, doći će mu nagrada od ovog namaza i obratiti mu se radosna lica i blagog jezika i reći mu: ‘Moj voljeni, budi sretan! Spasio si se svake poteškoće!’ Pa će upitati: ‘Ko si ti?’ Tako mi Allaha, nisam ugledao ljepše lice od tvoga, niti čuo divniji govor od tvoga, niti osjetio ljepši miris od tvoga!’ Pa će mu reći: ‘O moj voljeni, ja sam nagrada od namaza koji si klanjao te i te noći u tom i tom mjesecu. Došao sam noćas da ispunim tvoje pravo, pravim ti društvo, otkonim od tebe usamljenost, pa kada bude puhnuto u rog, pravit ću ti zaklon na Sudnjem danu na mjestu proživljenja i raduj se, nećeš nikada ostati bez dobra od svoga zaštitnika.'”
Hadis je zabilježio imam Ibnul-Dževzi, rahimehullah, u svom poznatom djelu o apokrifnim hadisima “El-Mevdu’at”, 2/124-125.
Ibnul-Dževzi, rahimehullah, nakon što je naveo prethodni hadis, rekao je: “Ovaj hadis je ništavan – apokrifan, laž na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Za njegovo podmetanje okrivili su Ibn Džuhejma, koji je u lancu prenosilaca, i rekli da je lažov. A čuo sam našeg šejha Abdul-Vehhaba el-Hafiza da kaže: ‘Sve ravije – prenosioci su nepoznati, sve knjige sam prelistao, ali ih nisam našao.'” (Prethodni izvor, 2/124)
Imam Ševkani, rahimehullah, rekao je: “Hadis je apokrifan i njegovi prenosioci su nepoznati. To je poznati namaz ‘regaib’. Hafizi hadisa su složni da je taj namaz ništavan.” (“El-Fevaidul-medžmu’a”, str. 48)
Imam Nevevi, rahimehullah, govoreći o ovom namazu, rekao je: “Doista, taj namaz je bidat – novotarija i prezren čin. To je od novotarija koje su uveli zabludjeli i neznalice i u njemu se nalaze očite i jasne prezrene radnje. Allah ubio onoga ko ga je izmislio i slagao. Islamski učenjaci su napisali dobre i korisne knjiga pojašnjavajući njegovu pokvarenost i pojašnjavajući zabludu onih koji ga klanjaju i koji su ga izumili. A ono što ukazuje na njegovu ništavnost i pokvarenost i zabludu onoga ko ga obavlja teško je pobrojati.” (“El-Minhadž” 8/20)
Šejhul-islam Ibn Tejmijje, rahimehullah, rekao je: “Namaz regaib je novotarija, po konsenzusu svih islamskih učenjaka. Allahov Posalnik, sallallahu alejhi ve sellem, nije ga propisao, niti iko od njegovih halifa, niti je pohvalio njegovo obavljanje iko od imama ove vjere, kao Malik, Šafija, Ahmed, Ebu Hanife, Sevri, Evzai, Lejs i drugi. Hadis koji je prenesen u tom kontekstu je laž, po konsenzusu svih hadiskih stručnjaka.” (“El-Medžmu’ul-fetava”, 2/134)
Hafiz Ibn Režeb, rahimehullah, rekao je: “Ovaj namaz, tj. regaib, je novotarija kod većine uleme. Savremeni islamski učenjaci koji su smatrali da je (ovaj namaz) novotarija su: Hafiz Ebu Ismail el-Ensari, Ebu Bekr es-Sem’ani, Ebul-Fadl Ibn Nasir, Ebul-Ferež ibnul-Dževzi i drugi. Raniji učenjaci nisu spominjali da je od novotarija, zato što je izmišljen nakon njih i pojavio se tek nakon 400. god. po Hidžri. Iz tog razloga raniji učenjaci nisu ni znali za njega niti su govorili o njemu.” (“Letaifu-me’arif”, str. 228)
Allah, dželle šanuhu, najbolje zna.
Detaljnije pogledati članak: “Šehru redžeb bejnel-ittiba’i vel-ibtida’i”, šejha Muhammeda b. Seida el-‘Ida, hafizehullah.
Priredio: Amir Smajić
Medina, 10. 7. 1432. god. po H.