Hatib: Nezim Halilović Muderris
Braćo i sestre u islamu! Današnju hutbu sam naslovio sa Zikrullah (spominjanje Allaha) je odlika mu’mina.
Ova tema je veoma važna i spada u temeljna pitanja kojim bi trebao da bude zaokupljen svaki mu’min koji voli svoga Gospodara i žudi susretu sa Njim. Zikrullah braćo i sestre označava često spominjanje Allaha, dželle še’nuhu, Njegovo veličanje i zahvalu.
Zikrullah se u Kur’anu spominje u različitim oblicima na 174 mjesta, a 83 vjerodostojna hadisa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, govore o zikrullahu. To bez imalo sumnje ukazuje na značaj zikra i njegovu važnost u životu svakog mu’mina.
Allah, subhanehu ve te’ala, u 152. ajetu Sure El-Bekare naređuje da Ga se sjećamo:
فَاذْكُرُونِي أَذْكُرْكُمْ وَاشْكُرُوا لِي وَلاَ تَكْفُرُونِ
Sjećajte se vi Mene i Ja ću se vas sjetiti i zahvaljujte Mi i na blagodatima Mojim nemojte biti nezahvalni!
Braćo i sestre, jesmo li zaista svjesni ove Allahove, dželle še’nuhu, naredbe i obećanja, a On je Taj koji ne krši svoja obećanja?!
Zikrullah je ibadet kojeg pripadnici Ummeta nerijetko zapostavljaju i izostavljaju i smatraju ga privilegijom samo pobožnih ljudi. To je ibadet čiju suštinu ne poznaje veliki broj muslimana i zbog toga ga i zapostavljaju. Običaj je da se zikr čini poslije namaza i uveče i ujutro, ali treba znati da je to ibadet kojeg moramo činiti stalno, spominjući Allaha, dželle še’nuhu: prilikom zahvaljivanja, čuđenja, podnošenja nedaća i u drugim situacijama. Zikrullah je braćo i sestre mehlem za duše mu’mina, efikasno sredstvo za čišćenje naših srca i djelotvoran lijek onda kada ljudska srca obole.
Zikrullah je srž dobrih djela mu’mina i njega nam Allah, dželle še’nuhu, naređuje u ajetima 41. – 44. Sure Al-Ahzab:
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا اذْكُرُوا اللَّهَ ذِكْرًا كَثِيرًا(41) وَسَبِّحُوهُ بُكْرَةً وَأَصِيلًا(42) هُوَ الَّذِي يُصَلِّي عَلَيْكُمْ وَمَلَائِكَتُهُ لِيُخْرِجَكُمْ مِنَ الظُّلُمَاتِ إِلَى النُّورِ وَكَانَ بِالْمُؤْمِنِينَ رَحِيمًا(43) تَحِيَّتُهُمْ يَوْمَ يَلْقَوْنَهُ سَلامٌ وَأَعَدَّ لَهُمْ أَجْرًا كَرِيمًا(44)
O vi koji vjerujete, Allaha često i mnogo spominjite,(41) i ujutro i naveče Ga veličajte!(42) On na vas donosi salavat (Svoj blagoslov), a i meleki Njegovi, da bi vas iz tmina na svjetlo izveo. On je prema vjernicima samilostan.(43) A na Dan kada oni pred Njega stanu, On će im reći: “Mir na vas!” I On im je pripremio nagradu plemenitu.(44)
Ibn Abbas, radijallahu anhu, komentarišući 41. ajet Sure Al-Ahzab kaže: „Zaista Allah nije propisao svojim robovima ni jednu obavezu, a da joj nije odredio granicu i izuzeo određene kategorije ljudi, u određenim situacijama za njeno izvršenje, osim zikra. Uzvišeni Allah nije zikru odredio granicu niti je ikoga izuzeo od njegovog izvršenja, rekavši: …فَاذْكُرُوا اللَه قِيَامًا وَقُعُودًا وَعَلَى جُنُوبِكُمْ …Allaha spominjite stojeći, sjedeći i ležeći! (Suretu En-Nisa’; 103) To znači; noću i danju, na moru i kopnu, kod kuće i na putu, u izobilju i oskudici, u zdravlju i bolesti, tajno i javno i u svakoj drugoj situaciji.“
U citiranim ajetima Sure Al-Ahzab Allah, dželle še’nuhu, naređuje mu’minima da Ga mnogo spominju, te onima koji to čine obećava da će On, dželle še’nuhu, i Njegovi meleki donositi salavat, kako bi bili na pravome putu. Kolika je samo Allahova, subhanehu ve te’ala, milost, braćo i sestre, na nas, da On i Njegovi meleki za to što Ga spominjemo na nas donose salavat? Zato se trudimo da što više Allaha spominjemo, u različitim sutuacijama: dok čekamo u redu, na semaforu, na stanici, dok se vozimo, šetamo, dok sijelimo, dok se pripremamo za spavanje, dok smo u bolesničkom krevetu i u raznim drugim situacijama! Kada bi Allaha mnogo spominjali, ne bi nam nikada bilo dosadno i ne bi imali slobodnog vremena i praznog hoda!
Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u Kudsi hadisu:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فِيمَا يَرْوِيهِ عَنْ رَبِّهِ عَزَّ وَجّلَّ يَقُولُ اللهُ تَعَالَى أَنَا عِنْدَ ظَنِّ عَبْدِي بِي وَأَنَا مَعَهُ إِذَا ذَكَرَنِي فَإِنْ ذَكَرَنِي فِي نَفْسِهِ ذَكَرْتُهُ فِي نَفْسِي وَإِنْ ذَكَرَنِي فِي مَلَأٍ ذَكَرْتُهُ فِي مَلَأٍ خَيْرٍ مِنْهُمْ وَإِنْ تَقَرَّبَ إِلَيَّ شِبْرًا تَقَرَّبْتُ إِلَيْهِ ذِرَاعًا وَإِنْ تَقَرَّبَ إِلَيَّ ذِرَاعًا تَقَرَّبْتُ إِلَيْهِ بَاعًا وَإِنْ أَتَانِي يَمْشِي أَتَيْتُهُ هَرْوَلَةً (البخاري)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da je Uzvišeni Allah rekao: “Ja sam tamo gdje Moj rob zamisli i Ja sam uz njega kada Me spomene. Ako Me spomene u sebi, Ja ga spomenem u sebi, a ako Me spomene u skupu, Ja ga spomenem u skupu odabranijem od njegovog. Ako mi se približi koliko jedan predalj, Ja mu se približim koliko lakat, ako Mi se približi lakat, Ja mu se približim hvat, a ako Mi u susret krene idući, Ja krenem njemu trčeći.“ (Buharija)
Zato spominjimo Allaha, azze ve dželle, u svakoj situaciji, kako bi zaslužili Njegovo zadovoljstvo i nagradu!
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zikrullah ostavio u vasijjet (oporuku) svome Ummetu, pa u hadisu koji bilježi imam Tirmizija kaže:
عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ بُسْرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللهِ إِنَّ شَرَائِعَ الْإِسْلَامِ قَدْ كَثُرَتْ عَلَيَّ فَأَخْبِرْنِي بِشَيْءٍ أَتَشَبَّثُ بِهِ قَالَ لَا يَزَالُ لِسَانُكَ رَطْبًا مِنْ ذِكْرِ اللهِ (الترمذي)
Prenosi Abdullah ibn Busr, radijallahu anhu: „Došao je čovjek kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa reče: „Allahov Poslaniče, islamski propisi su se meni uvećali, pa me obavijesti o onome čega da se držim!“ Reče: „Neka ti je jezik uvijek vlažan od zikrullaha!“ (Tirmizija)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas u hadisu koji bilježi imam Buharija podučava koja je to razlika između onoga koji spominje Allaha i koji to ne čini:
عَنْ أَبِي مُوسَى رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ مَثَلُ الَّذِي يَذْكُرُ رَبَّهُ وَالَّذِي لَايَذْكُرُ رَبَّهُ مَثَلُ الْحَيِّ وَالْمَيِّتِ (البخاري)
Prenosi Ebu Musa, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Primjer onoga ko spominje svoga Gospodara i onoga koji ne spominje svoga Gospodara je kao primjer živog i mrtvog!” (Buharija)
Zikrullah je uzrok Allahovog, dželle še’nuhu, zadovoljstva sa nama, on ljuti prokletog šejtana, on od mu’mina otklanja brige i poteškoće i mu’minima povećava nafaku i jača iman. Kroz zikrullah se mi braćo i sestre čuvamo od grijeha i na taj način se spašavamo od džehennemske vatre.
Zapostavljanje zikrullaha je jedan od glavnih razloga grubosti ljudskih srca, njihova gafleta (nemara) i zaborava Allaha, dželle še’nuhu, i takva srca su na neki način mrtvaci u ljudskim tijelima i u takvim tjelima su duše usamljene i pravi garibi (stranci). Stoga, svako ko želi osnažiti svoj iman mora pojačati zikrullah.
Islamski učenjaci saglasni su u tome da je dozvoljeno spominjanje Allaha, subhanehu ve te’ala, srcem i jezikom, osobi bez abdesta i osobi koja je džunub, kao i onima koje su u stanju hajza (mjesečnog pranja) i nifasa (poslije poroda) u formi tesbiha (subhanallah), tehlila (lailahe illallah), tahmida (el-hamdu lillah), tekbira (Allahu ekber), donošenju salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, upućivanju dove i tome sličnog.
Braćo i sestre! Budimo od onih koji mnogo čine zikrullah i koji se natječu u dobru, kako bi postigli dobro ovog i budućeg svijeta!
Molim Allaha, subhanehu ve te’ala, da nas učvrsti na putu islama! Da pomogne svoj našoj ugroženoj i obespravljenoj braći i sestrama, a posebno onima u Palestini, Siriji, Iraku, Kašmiru, Burmi, Jemenu, Libiji i Egiptu! Da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti! Da spletke naših neprijatelja vrati na njih i da se oni inša-Allah zabave sobom, a da nas i našu Domovinu ostave na miru! Da se smiluje našim umrlim roditeljima i precima, koji su Allahovom, dželle še’nuhu, voljom na nas prenijeli svjetlo Vjere! Da našu djecu i potomke učini boljim čuvarima Dina i Domovine od nas, radostima naših očiju i srca i prvacima Ummeta! Da nam oprosti grijehe i uvede nas u obećane džennete, u društvu sa poslanicima, iskrenim, šehidima i dobrim ljudima!
وَالسَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللهِ!