Hatib: Nezim Halilović Muderris
Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Ti si uistinu najljepšeg ahlaka. Ista je pisana prema djelu Zapečaćeni džennetski napitak, autora Safijjur-Rahmana El-Mubarakfurija. Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je odgojio Njegov Gospodar i samo On tako odgaja i On o njegovom odgoju u 4. ajetu Sure El-Kalem, kaže: وَإِنَّكَ لَعَلَى خُلُقٍ عَظِيمٍ Ti si, uistinu najljepšeg ahlaka.
Na kraju pomenutog djela autor piše: „Najljepše što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posjedovao, bila je počast od Allaha, dželle še’nuhu, da primi Objavu i umijeće da je prenese ljudima. Bio je blag i tolerantan, sklon oprostu kada treba, strpljiv pri nedaćama i posjedovao je svojstva kojima ga je Allah, dželle še’nuhu, počastio.
Sve nedaće i svi problemi na koje je nailazio pojačavali su kod njega strpljivost i iman. Prema nepristojnom neznalici Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je bio pažljiv.
عَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا أَنَّهَا قَالَتْ: مَا خُيِّرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْنَ أَمْرَيْنِ إِلَّا أَخَذَ أَيْسَرَهُمَا مَا لَمْ يَكُنْ إِثْمًا فَإِنْ كَانَ إِثْمًا كَانَ أَبْعَدَ النَّاسِ مِنْهُ (البخاري)
Kaže Aiša, radijallahu anha: “Kada bi se Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, našao u dilemi između dvije stvari ili dva problema, izabrao bi uvijek lakši put rješavanja, ako nije grijeh, a ako je bio u pitanju grijeh, on je bio prvi čovjek koji bi ga odbacio.” (Buharija)
Nikada se nije nikome svetio zbog sebe lično. Osveta bi dolazila zbog kršenja Allahovih, dželle še’nuhu, propisa i radi Allaha, subhanehu ve te’ala. Rijetko se kada ljutio, a vrlo brzo mirio.
Posjedovao je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, veliku darežljivost i plemenitost prema slabijim i nejakim i pomagao je siromasima.
Kaže Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu: “Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je bio najdarežljiviji čovjek, posebno uz ramazan, kada ga je najviše posjećivao Džibril… Bio je brži da učini dobro djelo nego jaki vjetrovi.” Kaže Džabir, radijallahu anhu: “Nikada nije od njega nešto zatraženo, a da je rekao: „Ne.”
Bio je hrabar, neustrašiv i smion i smatran je najhrabrijim čovjekom. Prisustvovao je mnogim teškim situacijama, iz kojih su više puta bježali čak i oni najhrabriji. Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je bio čvrst i nepokolebljiv i išao je u susret problemu, a nije bježao od njega. Nije se povlačio, a zna se da nije bilo i među najodvažnijim ljudima onih koji su, ne jednom, odustajali od teških zadataka i pravili odstupnicu, osim Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem.
Alija ibn Ebi Talib, radijallahu anhu, kaže: „Kada bi smo se našli licem u lice s’ neprijateljem, obuzeo bi nas strah i groznica, pa bi se ugledali na Resulullahovu, sallallahu alejhi ve sellem, bogobojaznost i neustrašivost. On je bivao najbliži do neprijatelja.”
Enes, radijallahu anhu, kaže: “Jedne noći u Medini, ljude je probudio strašan glas. Oni pohrliše prema tom glasu, pa ih susrete Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, koji se vraćao. Otišao je prije njih da vidi šta je to. Jahao je neosedlanog konja Ebu Talhe, radijallahu anhu, a oko vrata mu je visila sablja. Reče: ”Ne brinite se, ne brinite se! To su bili morski talasi!” (Muslim)
عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ: كَانَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَشَدَّ حَيَاءً مِنَ الْعَذْرَاءِ فِي خِدْرِهَا فَإِذَا رَأَى شَيْئًا يَكْرَهُهُ عَرَفْنَاهُ فِي وَجْهِهِ (أحمد)
Bio je veoma stidan i obazriv. Ebu Seid El-Hudri, radijallahu anhu, je rekao: “Bio je stidljiviji od mlade pod duvakom. Kada mu nešto nije bilo po volji, to se očitavalo na njegovu licu.” (Ahmed)
Nije nikada upadljivo gledao nekome u lice. Uvijek je imao spušten pogled. Duži mu je bio pogled u zemlju nego pogled u nebo i pogled mu je posjedovao snagu zapažanja. Nije sa sagovornikom razgovarao o bestidnim stvarima i omrznutim temama, nije zapamćeno da je neko od njega prenio nešto ružno, nije direktno nikoga kritikovao, već je govorio: “Šta misliš da neko učini tako i tako?”
Bio je najpravedniji čovjek. Volio je opraštati i govorio je iskreno. Veoma je cijenio emanet, što su potvrdili i njegovi prijatelji i neprijatelji i zbog toga je prije poslanstva nosio nadimak “El-Emin” (Povjerljivi). Tražili su i prije islama njegov sud o mnogim stvarima.
Tirmizija prenosi od Alije, radijallahu anhu, da je Ebu Džehl rekao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: “Mi ne smatramo tebe lašcem, ali mislimo da je lažno tvoje poslanstvo.” Na to je Allah, dželle še’nuhu, objavio 33. ajet Sure El-En’am:
قَدْ نَعْلَمُ إِنَّهُ لَيَحْزُنُكَ الَّذِي يَقُولُونَ فَإِنَّهُمْ لاَ يُكَذِّبُونَكَ وَلَكِنَّ الظَّالِمِينَ بِآيَاتِ اللَّهِ يَجْحَدُونَ
Mi znamo da tebe zaista žalosti to što oni govore. Oni, doista, ne okrivljuju tebe da si ti lažac, nego nevjernici poriču Allahove riječi. (Suretu El-En’am; 33.)
Herakle je pitao Ebu Sufjana: “Da li ga optužujete da je bio lažov prije nego je počeo govoriti što govori (prenositi Objavu)?” Odgovorio je: “Ne.”
Bio je veoma tolerantan i daleko je bio od oholog čovjeka. Nije dozvoljavao da mu se ustaje i poklanja, kao što se poklanjalo kraljevima. Posjećivao je siromahe i družio se sa njima. Uslišavao je želje posluge i sjedio je sa svojim ashabima kao jedan od njih. Aiša, radijallahu anha, priča: “Popravljao je sebi nanule, šio odjeću i radio kućne poslove, kao što i vi radite. Bio je čovjek kao svaki drugi, čistio bi svoju odjeću, muzao svoju ovcu i sebe opsluživao.”
Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je kao nijedno drugo ljudsko biće, poštivao dogovor i zadanu riječ. Čuvao je rodbinske veze i bio je najmilostiviji, najosjećajniji i najblaži u ophođenju sa ljudima. Bio je druželjubiv, odgojen, jednostavan i veoma pažljiv. Bio je daleko od pokvarenosti, ogovaranja, podlosti i nije uzvraćao zlo zlim.
Nije dozvoljavao da iko u društvu ide iza njega. Nije ni u odjeći ni u ishrani odskakao od svoje posluge. Volio je opslužiti one koji su njega opsluživali. Svojoj posluzi nije nikada rekao ni “uf” i nije ih ružio za neurađeni posao.
Nije mrzio siromahe zbog njihovog siromaštva i išao je siromašnim na dženaze. Na putovanjima je obavljao poslove kao i drugi. Jedanput je naredio da se skuha ovca. Jedan ashab je rekao da će je zaklati, drugi oguliti, treći skuhati, a Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao da će sakupiti drva da se naloži vatra. Ashabi mu rekoše da ga oslobađaju tog posla, a Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, im reče:
قَدْ عَلِمْتُ أَنَّكُمْ تَكْفُونِّي وَلَكِنْ أَكْرَهُ أَنْ أَتَمَيَّزَ عَلَيْكُمْ فَإِنَّ اللَّهَ يَكْرَهُ مِنْ عَبْدِهِ أَنْ يَرَاهُ مُتَمَيِّزًا عَنْ أَصْحَابِهِ.
“Znam da bi ste to uradili umjesto mene, ali me mrzi da se razlikujem od drugih. Zaista Allah ne voli vidjeti čovjeka da se razlikuje od svoga društva.” Nakon toga je ustao i sakupio drva.
Braćo i sestre, trudimo se da sve pobrojane osobine Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, što je sastavni dio njegova sunneta, pretočimo u naše živote! Budimo od onih koji se natječu u dobru i koji se nadaju njegovu šefa’atu (zauzimanju) na Sudnjem danu i žude za njegovim društvom i društvom ostalih poslanika, šehida i dobrih mu’mina, u džennetima koji su za njih pripremljeni!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama! Učini nas od onih koji iskreno vole Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i slijede njegov sunnet! Pomozi našoj ugroženoj braći i sestrama ma gdje bili, a posebno onima u Palestini, Siriji, Iraku, Kašmiru, Mijanmaru, Jemenu, Libiji i Egiptu! Sačuvaj nas od zla Tvojih i naših neprijatelja! Spletke neprijatelja Ummeta i naše Domovine vrati na njih i zabavi ih njima samima! Smiluj se našim roditeljima i precima, koji su na nas prenijeli svjetlo Dina! Uputi našu djecu i potomke i učini ih prvacima ummeta i boljim čuvarima Dina i Domovine od nas i radostima naših očiju i srca na ovom i budućem svijetu! Oprosti nam grijehe, sakrij naše sramote i primi naša dobra djela! Budi nam Milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih!
وَالسَّلاَمُ عَلَيْكُمْ وَرَحْمَةُ اللهِ!