Časni Kur’an i sunnet podijelili su ljude u odnosu prema ovom važnom ibadetu, zahvalnosti, u tri kategorije:
- zahvalni,
- malo zahvalni, i
- nezahvalni.
Zahvalni
Zahvalnih je najmanje. U Kur’anu je na nekoliko mjesta jasno naznačeno da ih je malo. Rekao je Uzvišeni Allah: “Malo je Mojih robova zahvalno.” (Sebe’, 13) Ova manjina je najbolja kod Allaha i njima pripada povećanje blagodati i najljepša nagrada. Rekao je Uzvišeni Allah: “I tvoj Gospodar je obznanio: ako budete zahvalni, Ja ću vam blagodati povećati.” (Ibrahim, 7) Opisujući Lutovo spasenje, Uzvišeni je rekao: “Bila je to blagodat od Nas. Tako ćemo nagraditi sve zahvalne” (El-Kamer, 35), “Allah će nagraditi zahvalne” (Alu Imran, 144), “Nagradit ćemo zahvalne” (Alu Imran, 145). Zahvalnih je najmanje među stvorenjima. To što čine manjinu dokaz je njihove odabranosti.[1] Imam Ahmed bilježi da je Omer b. Hattab, radijallahu anhu, rekao da je čuo čovjeka da uči dovu: “Allahu moj, učini me od malobrojnih!” Omer ga upita: “Ko su oni?”, a on odgovori: “Vođo vjernika, Uzvišeni je Allah rekao: ‘A malo je Mojih robova zahvalnih’ (Sebe’, 13).” Molimo Allaha da nas učini od njih!
Malo zahvalni
Oni zahvaljuju Allahu, ali malo. Njihova zahvalnost je mala zbog toga što malo vremena posvećuju iskazivanju zahvalnosti i što zahvaljuju samo na nekim blagodatima, a ne na svim. Rekao je Uzvišeni: “…malo zahvaljujete.” Ovaj je ajet naveden na kraju nabrajanja blagodati, njihove koristi i obilja. Rekao je Uzvišeni: “On vas je stvorio i sluh vam dao, vid vam dao i srca, a vi malo zahvaljujete.” (El-Mulk, 23)
Nezahvalni
Većina stvorenja je nezahvalna i ovo je Uzvišeni Allah rekao na tri mjesta u Kur’anu: “…većina ljudi ne zahvaljuje” (El-Bekara, 243, Jusuf, 138, Gafir, 61), “…većina njih ne zahvaljuje” (Junus, 60, En-Neml, 73), “…i naći ćeš da većina neće zahvalna biti” (El-A‘raf, 17).
Ova vrsta ljudi najmrža je Allahu. Uzvišeni Allah podijelio je ljude na zahvalne i nezahvalne. Allah najviše mrzi nezahvalnost i nezahvalnike, a najdraži su Mu zahvalnost i zahvalni robovi. Rekao je Uzvišeni Allah: “Mi mu na Pravi put ukazujemo, pa ili je zahvalan ili nezahvalan” (Ed-Dehr, 3), “Budite zahvalni Meni i nemojte nezahvalni biti.” (El-Bekara, 152)
Razlog nezahvalnosti može biti neznanje o vrijednosti blagodati, neznanje o Darovatelju ili poricanje, da nas Allah sačuva. Rekao je Uzvišeni Allah: “Većina ljudi samo poricanje prihvata” (El-Isra, 89), pojasnivši da je razlog njihovog odbijanja nezahvalnost na blagodatima. Zahvalnost je suprotnost nevjerovanju, tako da je postojanje mnoštva nevjernika razlog što je malo onih koji zahvaljuju.
Ovo stanje ljudi koje opisao Uzvišeni Allah izaziva veliku tugu i žal za nezahvalnim robovima nevjernicima. Uistinu je čovjek nepravedan i nezahvalan. Prekrivaju ga blagodati od glave do pete: zdravlje, imetak, djeca, sigurnost, a on se i ne okrene prema Onome koji mu ih daruje, da zahvali i prizna blagodati.
KAZNA ZA NEZAHVALNOST
Iz navedenog smo shvatili da je iskazivanje zahvalnosti obaveza svakog pojedinca. Oni koji ne ispune tu obavezu, obično budu kažnjeni s nekoliko kazni:
- Manjkavost u imanu. Zahvalnost je pola imana i nepostojanje zahvalnosti ili umanjena zahvalnost utječe na smanjenje imana. To podrazumijeva da takva osoba ima ogranak malog kufra, jer su kufr i šukr suprotnosti. Sulejman, alejhis-selam, nakon što je bio obasut brojnim blagodatima, rekao je: “Ovo je blagodat Gospodara moga, koji me iskušava da li ću zahvalan ili nezahvalan biti.” (En-Neml, 40) Ovdje se govori o nezahvalnosti na Allahovoj blagodati, a ne o nevjerovanju u Allaha koje poništava osnovu imana.
- Oduzimanje blagodati i spuštanje kazni. Kazna može biti na dunjaluku ili na ahiretu, kako Allah bude htio, ali je neizbježna. Nezahvalnost na blagodatima ne može proći bez kazne. Mnogo je naselja uživalo u blagodatima, a kada su postali nezahvalni, uskraćene su im blagodati. Rekao je Uzvišeni Allah: “Allah navodi kao primjer jedno naselje koje je bilo sigurno i spokojno, u koje je u izobilju dolazila ukusna hrana sa svih strana, pa je zanijekalo Allahove blagodati, pa mu je Allah dao da iskusi i glad i strah zbog onoga što su stanovnici njegovi činili” (En-Nahl, 112), “Stanovnici Sabe imali su jasan znak u mjestu u kojem su živjeli: vrtove, zdesna i slijeva. ‘Jedite iz opskrbe Gospodara svoga i budite Mu zahvalni; ovo lijep predio, a Gospodar je grijeha Oprostitelj!’ Ali oni su se okrenuli, pa smo na njih vodenu bujicu pustili, i zamijenili im njihove vrtove drugim vrtovima sa plodovima gorkim i tamariskom i nešto malo divljeg lotosa. Kaznili smo ih tako zato što su bili nezahvalni, a da li Mi kažnjavamo ikog drugog do nevjernika, nezahvalnika!” (Sebe’, 14–16) Grad je bio siguran i stanovnici su uživali u izobilju, ali su blagodati koristili za grijeh, a ne za dobra djela, nisu zahvaljivali niti su izvršili obavezu iskazivanja zahvalnosti. Oglušili su se o Allahovu naredbu i postali nezahvalni, pa je Allah njihovu sigurnost zamijenio strahom, blagostanje i lijep život gladovanjem i žeđi, a On je od svih mudrih Najmudriji. Hasan el-Basri je rekao: “Kada Allahu ne bude zahvaljeno, onda blagodat zamijeni kaznom.”[2] Velike blagodati u kojima uživamo: sigurnost, blagostanje, visok životni standard i drugo, mogu nam biti uskraćene ako ne zahvalimo na njima srcem, riječima i djelima. Samo zahvalnost čuva blagodati.
- Ostanak blagodati, ali uskraćivanje bereketa. Bereket može biti uskraćen narodima, velikim zajednicama, pojedincima ili porodicama. Uskraćivanje bereketa proporcionalno je količini nezahvalnosti, a kazna je uvijek u skladu s vrstom lošeg djela.
_______________________
[1] Medaridžus-salikin, 2/610.
[2] Vidjeti: Ed-Durrul-mensur, 1/369.