Priredio: Mr. Emir Demir
Šejh Ibn Usejmin, Allah mu se smilovao, kada govori o pitanju onoga koji klanja sa imamom deset reka’ata, a zatim sjedne čekajući vitr, ne upotpunjujući sve reka’ate teravih-namaza sa imamom, kaže: „Mnogo nas rastužuje da u muslimanskom ummetu nađemo ljude koji se spore oko pitanja u kojima je prihvatljivo razilaženje, pa tako razilaženje u tim pitanjima učinimo povodom za razilaženje srca. Razilaženje u ovom ummetu je bilo još u doba ashaba, ali i pored toga njihova srca su bila jedinstvena.“ Obaveza je omladini, posebno, i svim onima koji se pridržavaju vjere, da budu zajedno, jer imaju neprijatelje koji jedva čekaju da im zadaju nedaće.“ (Eš-Šerhu el-mumti’a, 4/335)
U ovom pitanju su pretjerale dvije skupine. Prva je negirala postupak onoj koja obavlja više od jedanaest reka’ata smatrajući to novotarijom, a druga je negirala onima koji su se ograničili na jedanaest rerka’ata rekavši: „Suprotstavili su se koncenzusu učenjaka.“
Poslušajmo uputu cijenjenog šejha Ibn Usejmina, Allah mu se smilovao, kada kaže:
„Ne treba da pretjerujemo ili da budemo nemarni. Neki ljudi pretjeruju u pridržavanju za Sunnet u pogledu broja (rekata), rekavši: „Nije dozvoljeno dodavati na broj, koji je već potvrđen Sunnetom.“ Ovakvi najžešće kritikuju i negiraju onome koji dodaje i kažu da je grješnik ili nepokoran.
Nema sumnje da je ovo greška. Kako takav može biti grješnik ili nepokoran, a poznato je da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., upitan o noćnom namazu, pa je rekao. „Dva po dva reka’ata“, ne precizirajući tačan broj?! Poznato je da onaj ko ga je pitao o noćnom namazu nije poznavao broj (reka’ata) teravije, jer onaj koji ne poznaje način obavljanja, preče je da ne zna broj reka’ata. Ovakav nije služio Poslaniku, s.a.v.s., da bi mogli reći da je znao šta se dešava unutar njegove kuće. Kada mu je Vjerovjesnik, s.a.v.s., pojasnio način obavljanja namaza, bez određivanja posebnog broja reka’ata, onda se zna da ovo pitanje podnosi više opcija i da čovjek ima pravo da klanja stotinu reka’ata ili da obavi vitr sa jednim reka’atom.
Poslanikove, s.a.v.s., riječi: „Klnjajte kao što mene vidjeste da klanjam“ nisu općenite, pa čak ni kod ovih koji zastupaju suprotno mišljenje. Zato ne obavezuju čovjeka da jedanput obavi vitr s pet reka’ata, nekada sa sedam, nekada sa devet. Kada bi smo općenito uzeli ovu predaju, rekli bi smo da nam je obaveza jedanput obaviti vitr sa pet, drugi put sa sedam, treći put sa devet, itd. Zapravo, želi se istaći da trebamo klanjati kako je Poslanik, s.a.v.s, klanjao s obzirom na način klanjanja, a što se tiče broja reka’ata, postoji sloboda, osim ako već postoji tekst koji precizira broj reka’ata.
U svakom slučaju, potrebno je da čovjek ne otežava ljudima u stvari koja ima više opcija. Čak smo vidjeli među braćom koji zatežu u ovakvim pitanjima, da imame koji klanjaju više od jedananest reka’ata proglašavaju novotarima, pa čak i izlaze iz džamija, a onda gube nagadu za koju Poslanik, s.a.v.s, kaže: „Ko klanja sa imamom sve dok imam ne završi (ne ode), bit će mu upisano klanjanje cijele noći.“ (Et-Tirmizi, 806) El-Albani, Allah mu se smilovao, kaže da je ovaj hadis sahih. Neki klanjaju deset reka’ata, a onda sjednu prekidajući safove svojim sjedenjem. Nekada i pričaju i prave pometnu među klanjačima. Mi nikako ne sumnjamo da oni žele dobro i da ulažu svoj trud da dođu do propisa. Međutim, ne mora značiti da svako ko traži dobro da ga i nađe.
Druga strana je potpuno suprotna prvoj. Oni uveliko prekoravaju one koji se zadrže na jedanaest reka’ata, govoreći da su izašli iz koncenzusa učenjaka i argumentirajući ajetom: „Ko se suprotstavlja Poslaniku, s.a.v.s., nakon što mu je jasna uputa došla i slijedi put koji nije put vjernika, mi ćemo ga prepustiti onome za čime je krenuo, a ružno li je to ishodište.“ Oni ne znaju osim za dvadesettri reka’ata, a zatim žestoko počnu nijekati i negirati, što je također greška.“ (Eš-Šerhul-mumti’a, 4/73-75)
Dokaz kojim su argumentirali oni koji zastupaju da nije dozvoljeno dodavati išta od reka’ata teravih-namaza, tj. osam reka’ata, je hadis Ebu Seleme b. Abdurrahmana koji je upitao Aišu, radijAllahu anha,: „Kako je izgledao namaz Allahovog Poslanika, s.a.v.s., u ramazanu?“ Odgovorila je: „U ramazanu, a niti van ramazana, nije klanjao više od jedanaest reka’ata. Klanjao bi četiri, a nemoj pitati za njihovu ljepotu i dužinu! Klanjao bi opet četiri, pa nemoj pitati za njihovu ljepotu i dužinu! Zatim bi klanjao tri reka’ata. Rekla sam: „Allahov Poslaniče, hoćeš spavati prije nego što klanjaš vitr?“ Rekao je: „Aiša, moje oko spava, ali srce ne spava.“ (El-Buhari, 1909; Muslim, 738)
Rekli su: „Ovaj hadis ukazuje da je Allahov Poslanik, s.a.v.s, ustrajavao u ovom broju reka’ata u toku ramazana i van njega. „
Učenajci su odgovorili na argumentaciju ovim hadisom, rekavši da je ovo specifičan postupak za Poslanika, s.a.v.s., te da ovakav postupak ne ukazuje na obaveznost.
Jedan od jasnih dokaza da noćni namaz, a s tim i teravih-namaz, nije ograničen određenim brojem reka’ata je i hadis Ibn Omera u kome se kaže da je neki čovjek upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s., o noćnom namazu, pa je rekao. „Noćni namaz se klanja dva po dva reka’ata, a kada se neko od vas pribojava nastupanja zore, neka klanja jedna rek’at vitra kao završetak za ono što je klanjao.“ (El-Buhari, 946; Muslim, 749)
Gledajući na mišljenje učenjaka i njihove pravce koji se uzimaju u obzir, očituje se da teravih-namaz ima više dopuštenih opcija i da nema smetnje da se doda više od jednaest reka’ata.
Es-Serhasi (kao imam hanefijske pravne škole) kaže: „Teravih-namaz je dvadeset reka’ata kod nas, mimo vitra.“ (El-Mebsut, 4/145)
Ibn Kudame kaže: „Odabrano mišljenje kod imama Ahmeda je da se teravih-namaz sastoji od dvadeset reka’ata, a to mišljenje su zastupali Es-Sevri, Ebu Hanife, Eš-Šafii. Malik je rekao: „Tridesetšest reka’ata.“ (El-Mugni, 1/457)
Imam En-Nevei kaže. „Teravih namaz je sunnet prema koncenzusu učenjaka, a naš pravac kaže da se sastoji od davdeset reka’ata, sa deset selama. Dozvoljeno ga je klanjati pojedinačno i u džema’atu.“ (El-Medžmu’, 4/31)
Ovo su pravci četverice imama u pogledu broja reka’ata teravih-namaza. Svi su rekli da ih ima više od jedanaest, a evo nekih od razloga koji su utjecali na njihovo mišljenje koje kaže da se može dodavati na jedanaest reka’ata teravih-namza:
1. Smatrali su da hadis Aiše , radijAllahu anha, ne iziskuje preciziranje i ograničavanje na spomenuti broj.
2. Od mnogih ispravnih prethodnika se navodi dodatak (El-Mugni, 3/604; El-Medžmu’, 4/32)
3. Vjerovjesnik, s.a.v.s., klanjao je jedanaest reka’ata koje bi jako odužio i gotovo da bi ih obavljao cijelu noć. Čak u jednoj noći, u kojoj je Vjerovjesnik, s.a.v.s., klanjao teravih-namaz predvodeći svoje ashabe, završio je sa tim namazom pred samo nastupanje zore i ashabi su se pobojali da neće sehuriti. Ashabi, radijAllahu anhum, voljeli su klanjati namaz iza Vjerovjesnika, s.a.v.s., i nisu ga smatrali dugim. Zato učenjaci kažu da ukoliko imam oduži namaz u ovolikoj mjeri, to bi klanjačima bilo veoma teško, pa čak bi to bio razlog da odustanu od namaza. Zato su rekli da imam treba umanjiti učenje i povećati broj reka’ata.
Rezime bi glasio: Onaj koji klanja jedanaest reka’ata, prema opisu koji se navodi od Vjerovjesnika, s.a.v.s., dobro je i ispravno postupio, shodno Sunnetu. Onaj ko umanji učenje, a poveća broj reka’ata, također je dobro postupio. Neće se negirati nijednoj od ovih skupina.
Šejhul-islam Ibn Tejmijje kaže. „Ukoliko se teravih-namaz klanja prema mezhebu Ebu Hanife, Eš-Šafiija i Ahmeda, onda se sastoji od dvadeset reka’ata, ili po mezhebu imama Malika od tridesetšest reka’ata, ili trinaest reka’ata, ili jedanaest reka’ata, takav postupak je ispravan. To je tekstom naslovio imam Ahmed zato što ne postoje šeijatski dokazi koji to ograničavaju. Tako umanivanje i uvećavanje broja reka’ata treba biti shodno dužini ili kratkoći klanjanja.“ (El-Ihtijarat, str. 64)
Imam Es-Sujuti kaže: „Sahih i hasen hadisi govore o teravih-namazu i podstiču na njega bez određivanja specifičnog broja reka’ata. Nije potvrđeno da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., klanjao dvadeset reka’ata, već je nekoliko noći klanjao (teravih) namaz čiji se broj reka’ata ne spominje. U četvrtoj noći je zadocnio bojeći se da ovaj namaz ne bude propisan njegovim sljedbenicima, pa ga ne budu mogli obavljati. Ibn Hadžer El-Hejsemi kaže: „Nije potvrđeno vjerodostojno od Vjerovjesnika, s.a.v.s., da je klanjao dvadeset reka’ata, a predaja koja o tome govori je veoma slaba.“ (El-Mevsu’atu fikhijje, 37/143-145)
Poslije ovoga nemoj da tvoje čuđenje izaziva teravih-namaz od dvadeset reka’ata, jer su nas u tome pretekle generacije naših ispravnih prethodnika. Bilo koju opciju da odaberemo u njoj je dobro, a Allah, Azze ve Dželle, najbolje zna. Allah najbolje zna.