Nevino se rađa d’jete svako
Gr’jeh sa sobom nijedan ne nosi
Svakom milo, mirisno i slatko
Poput cv’jeta na jutarnjoj rosi
Takav i ja na dunjaluk dođe
Čist k’o izvor uz studenu kišu
Dlanom od dlan i djetinjstvo prođe
A meleki počeše da pišu
Stasah u mladića kojeg duša,
Tjera putem propasti i kazne
Koja hoće da mu t’jelo kuša
Zlo, harame i poroke razne
Sve od tada traje bitka ljuta
Sa nefsom se svakog trena bijem,
U njoj ranjen hiljade sam puta
Često gubim a r’jetko dobijem
Gr’jesi crni dušu ukaljali
Od bjeline skoro nema traga
Nekoć zdravo srce otrovali
Klonulo je, napušta ga snaga
Gospodaru, Ti znaš gr’jehe moje
Svakog od njih ja se mnogo stidim
Bez oprosta i milosti Tvoje
Na dnu Vatre, tamo sebe vidim
Iz dubine srca oprost molim
Samo Ti si kadar njega dati
Grješnik jesam, al Te mnogo volim
Za Džennetom rob Tvoj gr’ješni pati
Amir Durmić, Velika Kladuša
07.01. 1432 h.g. / 05. 09. 2011.