Nakon što je pokorila odmetnike Malika b. Nuvejre, muslimanska vojska krenu prema Musejlimi koji je bio poznat kao „Kezzab“ – lažac. Podsjetit ćemo se na posljednje dane Poslanikova, s.a.v.s., života.
Izaslanici plemena Benu Hanife došli su Poslaniku, s.a.v.s. Jedan od njih bio je i Musejlime b. Hubejb. Kad su stigli u Medinu, Musejlime je bio toliko drzak da je rekao:
– Ako me Muhammed učini svojim nasljednikom, slijedit ću ga.
Poslanik, s.a.v.s., je u društvu Sabita b. Kajsa b. Šemmasa, r.a., krenuo prema njemu, noseći u ruci komad drveta koji su nazivali „ardžun“, pa mu reče:
– Da si zatražio da ti dam ovaj ardžun, ne bih ti ga dao! A akookreneš leđa od islama, Allah će te sigurno poniziti. Prema tebi ću postupiti onako kako budem postupio.
Ibn Abbas je došao Ebu Hurejreu i pitao ga o Poslanikovim, s.a.v.s., snovima, pa mu on reče da je Poslanik, s.a.v.s., rekao:
– Usnio sam da su mi na rukama dvije zlatne narukvice, pa me je to zabrinulo. Naređeno mi bi da u njih puhnem, ja puhnu, a one odletješe.
Upitali su Poslanika, s.a.v.s., kako tumači taj san, a on odgovori:
– Tumačim ga kao dva lažna poslanika koja će se pojaviti poslije mene.
I zaista, za života Poslanika, s.a.v.s., pojaviše se dva lažna poslanikn ka: El-Esved el-Ansijj u Jemenu i Musejlima Kezzab u Jemami. Kad se Musejlima vratio u Jemamu, koja se nalazila na Arabljanskom poluostrvu, između Nedžda i Bahrejna, Musejlime ne samo da se proglasi poslanikom nego ustvrdi kako je on postao partner s Muhammedom, s.a.v.s., u poslanstvu. Poče ga slijediti jedan broj njegovih sunarodnjaka. Musejlime napisa pismo Poslaniku, s.a.v.s., u
kome je stojalo:
“Od Musejlime, Allahovog poslanika, Muhammedu, Allahovom poslaniku. Neka je mir na tebe! Ja sam ti postao partner u tvojoj misiji. Meni pripada pola zemlje, a Kurejšijama pola; samo što su oni
nepravedni, pa će od mene uzeti više od pola.“
Tako se Musejlime rugao Kurejšijama i Poslaniku, s.a.v.s. Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori pismom slijedećeg sadržaja:
„Od Muhammeda, Allahovog Poslanika, Musejlimi Kezzabu (Arapi kezzabom nazivaju osobu koja mnogo laže. Zbog toga što je Poslanik, s.a.v.s., takvim imenom nazvao Musejlimu, on je ostao upamćen kao Kezzab.). Neka je mir na onoga ko slijedi uputu! Cijela Zemlja pripada jedino Allahu, i On daje da je naslijede od Njegovih robova oni koje On odabbere, a lijepom završetku mogu se nadati samo bogobojazni.“
Nakon Poslanikove, s.a.v.s., smrti Musejlima pridobi veliki broj sljedbenika iz svoga plemena Benu Hanife. Slijedilo ga je više od stotinu hiljada ljudi. Ebu Bekr, r.a., odredi jedan vojni bajrak i pod njim
okupi vojsku pod komandom Ikrime b. Ebi Džehla, r.a., i uputi je prema Musejlimi Kezzabu. Ovu vojsku pojača s još jednom vojskom kojom je komandovao Šurahbil b. Hasene, r.a. Ebu Bekr, r.a., naredi Ikrimi da ne žuri s napadom i da sačeka spajanje sa Šurahbilovom vojskom. Ali, Ikrime nije izdržao, nije mogao otrpjeti i ne napasti ovog lašca koji je za sebe tvrdio da je poslanik. Odmah uđe u rat protiv njega i doživi težak poraz. Vijest o porazu naljuti Ebu Bekra, r.a., koji mu naredi da se ne vraća u Medinu, nego da ide u Jemen. U drugoj predaji se kaže da mu je naredio da sačeka i priključi se drugoj vojsci.
Ebu Bekr ovoga puta pozva Halida b. Velida koji je već bio porazio Tulehu i Malika b. Nuvejru. Naredi mu da krene prema Jemammi, stavljajući mu na raspolaganje sve muhadžire i ensarije sposobne za borbu. Cijela Halidova vojska brojala je dvanaest hiljada vojnika, zajedno sa ostacima Ikrimine vojske i sa Šurahbilovim pojačanjem. Musejlime je komandovao vojskom od četrdeset hiljada boraca.
Brak lažnih poslanika Musejlime i Sedžah
Bici s Musejlimom prethodila su dva opasna događaja. U isto vrijjeme dok je Halid išao s vojskom prema Jemami, pleme Benu Amir se spremalo da napadne Jemamu. Spominjali smo ženu po imenu Sedžah koja se proglasila poslanikom, i koja je također krenula prema Jemami. Musejlima se našao na udaru tri vojske: Benu Amira, Sedžahe i Halida b. Velida. On odluči poslati jedan dio svojih vojnika i prvi napasti pleme Benu Amir, a s vojskom Sedžahe otpočeo je pregovore.
Ponudi joj pola ukupnog uroda Jemaminih plodova u slučaju da ga ne napada i ponudi joj brak i spremnost da s njom podijeli vlast.
Sedžah uvidje da je njen položaj nezavidan, razbojnici oko nje nisu joj davali sigurnost, a i vojska je bila sve manje disciplinirana. Ona odluči da uzme pola uroda Jemaminih plodova i da se uda za njaga. Međutim, u braku s njim bila je svega tri dana, nakon čega se s dobijenim urodom vrati odakle je i došla. Kad su joj njeni sunarodnjaci prigovorili da je sramota da se tako ugledna žena poput nje uda bez mehra, ona zatraži od Musejlime da joj pošalje mehr, a on joj odgovori da u zamjenu za mehr oslobađa nju i njen narod od obavljanja jacije i sabah-namaza. I ovaj podatak dovoljno govori kako su se njih dvoje maloumno ponašali! Na taj način se Musejlima riješi opasnosti zvane Sedžah da bi se
mogao posvetiti pripremama za konačani obračun protiv najopasnije od te tri vojske, protiv vojske Halida b. Velida.
Pripreme za konačni obračun s Musejliminim odmetnicima Halid naredi Šurahbilu i ostatku Ikrimine vojske da sačekaju njegov dolazak. Musejlima i Benu Hanife, nakon što saznaše za njegov dolazak, odlučiše da izađu iz gradskih zidina i utabore se u predgrađu Jemame. Musejlime dozvoli svima iz plemena Benu Hanife i iz svih drugih arapskih plemena koja se žele boriti protiv muslimana da mu
se pridruže. Neke predaje spominju da je ukupan broj Musejliminih vojnika iznosio stotinu hiljada boraca.
Halid je napredovao prema Jemami sve dok joj se nije primakao na svega dan hoda. Utabori se na jednom mjestu i iznenada opazi vojsku Mudžae b. Murare, koju je, spomenuli smo to ranije, Musejlime poslao da prva napadne pleme Benu Amir. Na putu prema Benu Amiru zastali su da se odmore, zaspali su zajedno sa stražom, tako da ih je muslimanska vojska uspjela bez borbe zarobiti. Halid od njih zatraži da prihvate islam, ali oni to odbiše učiniti. Obuze ih plemenski fanatizam, te jedan od njih, znajući Halida i njegovu žestinu, reče:
– Lažni poslanik iz našeg plemena draži nam je od iskrenog poslanika iz vašeg plemena.
Halid potom naredi da ih jednog po jednog ubijaju, ali oni ostaše uporni u svom odmetništvu od islama, sve dok jedan od njih ne reče:
– Možete nas sve pobiti, ali ja vam savjetujem da ukoliko želite Benu Hanifi dobro ili zlo, ostavite u životu ovog čovjeka, Mudžau b.Muraru.
Halid malo razmisli i zaključi kako mu jedan zarobljenik ne može nanijeti veliku štetu. Poštedi mu život, što će, vidjet ćemo, kasnije mnogo koristiti muslimanima.
Autor: Tarik Suvejdan
Iz knjige: Ebu Bekr i Omer, r.a.
Nastavit će se, inšaAllah…