Priredio: Amir I. Smajić, prof.
Zahvala pripada Allahu, dželle še’nuh, Jednom i Jedinom. Neka je salavat i selam na Allahovog Poslanika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe. Spominje se da je halifa Sulejman b. Abdul-Melik, rahimehullah, došao da boravi tri dana u Medini – gradu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U toku svog boravka, na jednom od skupova, upitao je prisutne: “Da li ovdje, u Medini, ima neko od onih koji su zatekli ashabe Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa da s njim porazgovaramo i da nam kazuje hadise?” Pa mu bi rečeno: “Da, postoji čovjek kojeg zovu Ebu Hazim!” Zatim je halifa poslao nekoga od prisutnih da ga dovede.
Kada je došao, Sulejman ga je upitao: “O Ebu Hazime, zašto ovakva grubost?”
Ebu Hazim na to odgovori: “A kakvu si to grubost osjetio od mene!?”
Halifa reče: “Sva medinska lica sam upoznao osim tvoje. Jedini mi ti nisi došao.”
Ebu Hazim na to reče: “Pa ne sjećam se da između mene i tebe postoji poznanstvo pa da ti dođem.”
Halifa na to hladno uzviknu: “Istinu si rekao Ebu Hazime!” Zatim ga odmah upita: “Ebu Hazime, a zašto mi toliko preziremo smrt?”
Ebu Hazim reče: “Pa zato što gradite dunjaluk a rušite ahiret, pa vam je mrsko da se iz građevina preselite u ruševine. Eto, zato prezirete smrt!”
Halifa na to odgovori: “Istinu si rekao!” Zatim upita: “Ebu Hazime, kao ćemo doći pred Allaha?”
On reče: “Što se tiče onog ko je bio dobročinitelj, on će doći radostan i sretan isto kao što musafir dolazi svojoj porodici nakon dugog putovanja. A što se tiče onog ko je radio loša djela, on će doći ražalošćen i prestrašen kao što se osjeća odbjegli rob kada se vraća svome vlasniku nakon što ga pronađu.”
Nakon toga halifa zaplaka i reče: “O Ebu Hazime, kamo sreće da naiđemo na kakvo dobro kod Allaha radi naših djela!”
Ebu Hazim mu na to reče: “Izvagaj svoja djela prema Allahovoj Knjizi pa ćeš znati šta ti je pripremljeno kod Allaha.”
Halifa reče: “A kako da to saznam iz Allahove knjige?”
Odgovori: “Kod Allahovih, dželle še’nuh, riječi: ‘Čestiti će sigurno u džennet, a grešnici sigurno u džehennem.’ (Prijevod značenja, El-Infitar, 13-14)”
Zatim halifa upita: “Pa dobro Ebu Hazime, šta je onda s Allahovom milošću?”
Ebu Hazim odgovori: “Ona je blizu dobočinitelja!”
Halifa nakon toga upita: “Ko je najpametniji od svih ljudi?”
“Onaj ko nauči i spozna mudrost zatim druge tome podučava.” – odgovori Ebu Hazim.
“A ko je nagluplji među ljudima?” – upita halifa.
Ebu Hazim reče: “Pa onaj ko se pokorava strastima drugog čovjeka koji je nepravednik i tako proda svoj ahiret radi tuđeg dunjaluka.”
“A čija dova se naprije prima?” – upita opet halifa.
“Dova iskrenih i poniznih!” – odgovori Ebu Hazim.
Upita: “A koja je najvrijednija sadaka?”
Odgovori: “Ona koju drugi omaložavaju i podcjenjuju.”
Zatim halifa radoznalo upita: “Ebu Hazime, a šta kažeš o nama i stanju u kojem se nalazimo?”
Ebu Hazim na to reče: “Poštedi me tog pitanja!”
Halifa na to uzvrati: “Ali želim da mi uputiš savjet!”
Odgovori: “Ljudi su prihvataju hilafeta tek tako, bez savjetovanja s muslimanima i bez jedinstvenog mišljenja i izbora, i onda proljevaju krv tražeći dunjaluk, a zatim se opet na kraju njihova vlast završi.” Zatim Ebu Hazim opet reče: “Pa kamo sreće da nisu ništa rekli a ni da im ništa nije bilo rečeno.”
“Ružno je to što si rekao učenjače!” – uzviknu neko od halifine svote.
Ebu Hazim mu na to smjelo odgovori: “Lažeš! Uzvišeni Allah je od učenih zavjet uzeo da će istinu objašnjavati i dostavljati je ljudima a da je nipošto neće skrivati.”
Zatim ga halifa upita: “O Ebu Hazime, a zašto ti ne bi bio naš bliski prijatelj pa da se više okoristimo od tebe, a i ti da se okoristiš od nas (tj. novčano)?”
Na to odgovori: “Allahu, dželle še’nuh, se od toga utičem!”
“A zašto?” – upita halifa.
Reče: “Bojim se da vam se samo malo ne dodvorim, pa da me Allah radi toga ne kazni dvostrukom kaznom i na dunjaluku i na ahiretu.”
“Onda me posavjetuj!” – reče halifa.
“Boj se da te Allah slučajno ne vidi da radiš ono što ti je On zabranio, a dobro se čuvaj da te Allah izgubi ondje gdje ti je naredio da budeš.” – reče mu Ebu Hazim.
Na to halifa reče: “Ebu Hazime, zamoli Allaha da nam podari hajr.”
Odgovori: “O Allahu, ako je Sulejman tvoj iskreni rob i štićenik onda mu olakšaj činjenje dobra, a ako nije takav onda ga uputi da bude.”
Na to halifa brzo uzvrati i dovika nekog od prisutnih: “Mladiću, odmah mi donesi stotinu dinara!”
Zatim reče: “Prihvati ovo od mene Ebu Hazime.”
Ebu Hazim na to odgovori: “To mi nije potrebno! Nema razlike između mene i drugih po pitanju tog imetka. Pa ako svima od ljudi ravnopravno udjeliš onda ću uzeti i ja, a u suprotnom nemam za tim potrebe.”
Allah, dželle še’nuh, najbolje zna.
Pogledati: “Durerul-behijje fi elgaz fikhijje” str. 138-141 od šejha dr. Muhammeda Arifija