Preveo: Sead ef. Jasavić, prof.fikha
Islamska ulema nije jedinstvena u stavu kada je u pitanju mesh –potiranje, po čarapama, pa se po ovom pitanju bilježe tri miljenja od njih:
1. Nije dozvoljeno potirati po čarapama ako nisu kožne. Staro mišljenje imama Ebu Hanife, Malik, Šafija – koji kažu: Čarapa nije što i huff-mestva, pa stoga i nema status mestvi, i po pitanju mesha po čarapama nema sahih hadisa!!
Imam el-Baberti rhm., kaže: „Bilježi se da je imam Ebu Hanife rhm., potirao po svojim čarapama dok je bio bolestan, pred svoju smrt, govoreći onima koji su ga tada obilazili: Činim ono što sam ljudima zabranjivao. Na osnovu ovoga, hanefijski učenjaci smatraju da se imam Ebu Hanife rhm., povratio stavu svojih dvaju učenika, pa se na ovom mišljenju zasniva fetva u mezhebu.“ (Pogledaj: el-‘Inaja šerhul-Hidaja, 1/252.)
2. Dozvoljeno je potirati po čarapama koje su debele i koje pokrivaju nogu onoliko koliko je obaveza prati ih u abdestu. Ovog mišljenja je Hasan el-Basri, Ibnul-Musejjib, imam Ahmed, hanefijski, šafijski i hanbelijski fakihi-pravnici.
Imam el-Mejdani rhm., kaže: „Ebu Jusuf i Muhammed Šejbani (učenici imama Ebu Hanife rhm.), smatraju da je dozvoljeno potirati po debljim čarapama koje ne propuštaju vodu: „Imam Ebu Hanife rhm., se povratio stavu svojih dvaju učenika, i praktično i teorijski, pa je potirao po svojim čarapama, rekavši: „Radim ono što sam svojevremeno zabranjivao ljudima da čine!“ Na osnovu ovoga hanefije dokazuju to da se imam Ebu Hanife rhm., povratio stavu svojih dvaju učenika.“ (Pogledaj: el-Lubab fi Šerhil-Kitab, 1/20.)
3. Dozvoljeno je potirati po čarapama pa makar one bile i tanke. Ovog stava je bio Ibnu Hazm i Ibnu Tejmijje, a od skorije uleme zastupa ga šejh Ibnu Usejmin rhm., i šejh Šenkiti rhm., – i ovo je najispravnije mišljenje.
Hafiz Ibnul-Kajjim el-Dževzijje rhm., kaže: „Poslanik s.a.w.s., bi prao noge pri abdestu ako mu na nogama nisu bile mestve ili čarape, a potirao bi po nogama ako su mu na nogama bile mestve ili čarape.“ (Pogledaj: Zadul-Me’ad, 1/185.)
Dokazi drugog i trećeg mišljenja:
1. Hadis Mugire b. Šu’ube: „Poslanik s.a.w.s., se abdestio i činio bi mesh po svojim čarapama i nanulama.“ (Sahih. Ebu Davud, Tirmizi, Ahmed, Bejheki, Taberani)
2. Od Ezrek b. Kajsa rhm., se prenosi: „Vidio sam Enes b. Malika r.a., kako je uzimao abdest, kada je oprao svoje lice i ruke a po svojim vunenim čarapama potrije. Rekoh: Potireš po čarapama? Reče: I to su mestve-huff, ali od vune.“ (Sahih. El-Dulabi u djelu el-Kuna, 1/181.) Ova izjava od Enes b. Malika r.a., nam ukazuje na to da se riječ mestva-huff odnosi i na ono što nije napravljeno od kože, a ashabi su između ostalog bili dobri poznavaoci arapskog jezika.
3. Mesh po čarapama su smatrali dozvoljenim jedanaest ashaba poput: Ebu Bekra, Omera i sina mu Abdullaha, Alije, Ibnu Mes’uda, Ibnu Abbasa, Enesa itd., i ne bilježi se da im se iko iz njihovog vakta suprostavio u ovom stavu, pa se ovaj stav može smatrati i idžma’om. (Pogledaj: el-Mebsut od imama el-Serhasija, 1/289.)
4. Imam Ibnu Ebi Šejbeh rhm., potiranje po čarapama, bilježi od slijedećih: Ukbe b. Amir, Omera, Ibnu Omera, Alije, Enesa, Sa’ad b. Ebi Vekkasa, Seid b. Džubejra, Sehl b. Sa’ada, Ibrahima, Seid b. El-Musejjiba, Hasan el-Basrije, Ebu Umame, Dahhaka, Berra b. Aziba, Ata’a, Nafi’a… (Pogledaj: Musannef, 1/189-190.)
5. Većina islamskih učenjaka smatraju zabranjenim potiranje po tankim čarapama zbog toga što, po njima, tanke čarape ne pokrivaju na pravi način mjesto koje se treba prati – ali je ispravno da ovaj šart-uslov, nije validan jer je inače, po većini islamske uleme, dozvoljeno potirati po mestvama koje su pocijepane-probijene-prsle.
6. Ova zabrana je u suprotnosti s generalnim ciljem šeri’ata – davanju širine, olakšavanju i izbjegavanju mučnih i tjeskobnih situacija (el-tadjik vel-haredž). (Pogledaj: Beda’i’ul-Sana’i, 1/37.)
Status čarapa imaju i zavoji koje neko nosi na stopalima i člancima radi lijeka i uganuća itd., koje čovjek neće razmotavati zbog abdesta već će po njima potirati, što je stav šejhul-islama Ibnu Tejmijje rhm..
Na mesh po čarapama se odnose svi propisi vezani za mesh po mestvama.
Preuzeto iz djela: Sahihu Fikhil-Sunneh ve Edilletuhu ve Tevdihu Mezahibil-E’immeh, 1/159.
Šejh Ebu Malik Kemal Ibnus-Sejjid Salim
Prijevod s arapskog jezika: Sead ef. Jasavić, prof.fikha