Prevela : Nina Halilbašić
Jednog dana sam sjedio ispred kompjutera gledajući sliku djeteta šehida Hamze el-Hatiba, pa je moj petogodišnji sin pogledao u sliku i pitao me: “Ko je ovo?” odgovorio sam mu da je to šehid Hamza el-Hatib, pa me on upita: “A, gdje je on?” Odgovorio sam mu da je on u Džennetu, inšaAllah. Pitao me, zatim, šta je to Džennet i ja sam mu opisivao, pa mi onda reče: “Ja želim ići u Džennet!” Nisam znao šta da mu kažem. Samo sam ga pomilovao po glavi i pomislio sa smiješkom na licu: “Daleko bilo zlo od tebe, dušo moja!”
Toga dana prošli su protesti pored moje kuce. Ljudi su uzvikivali: “U Džennet idemo, sa milion šehida!”
Moj sin ni prve ni druge, nego obu cipele i zovnu me: “Babo, hajmo u Džennet!” Htio sam da mu ispunim želju, pa smo izašli vani na proteste i demonstrirali zajedno. Kad smo se vraćali kući, on reče: “Zašto nismo išli u Džennet?” Gledao sam ga bez odgovora na njegovo pitanje, mada je on ponavljao to isto pitanje puno puta, povukao me i reče kako želi ići u Džennet.
Nisam imao opcije, osim da mu kažem: “Hoćemo, naredni put.”
To sam uradio samo zato da prestane pitati i da pristane na povratak kući. U petak je opet grupa ljudi prošla pored našeg doma sa istim uzvikom, a moj sin je požurio da se spremi i kaže mi: “Želiš li ići sa mnom u Džennet?” Nasmijao sam se tog dana i obukao sam svoju odjeću. Izašli smo uzvikujući: “U Džennet idemo, sa milion šehida!” Nosio sam ga na ramenima.
Toga dana ništa nije bilo glasnije od nas , do zvuka izdajničkog metka koji je pogodio tijelo moga sina. Moje dijete je silno plakalo od jakih bolova i od straha, pa obrisa suze i prestade vrištati od siline bolova, te reče: “Babo, kad ćemo mi ići u Džennet?”
Žestoko sam zaplakao, sa mnom su plakali i ljekari koji su mu pružali pomoć, a plakali su i svi prisutni na terenu. Ljekari su pokušavali da spase njegov život, ali bezuspješno.
Prije nego što je preselio, kazao mi je kroz plač: “Babo, smiri se i povedi me u Dzennet!” Potvrdio sam mu to suznim očima i nisam mogao govoriti, zatim je preselio unatoč ljekarima koji su pokušavali spasiti njegov život uzaludno.
Nakon nekoliko trenutaka doktor me je pogledao i rekao mi: “Bio je iskren sa Allahom, pa je i Allah prihvatio njegovu iskrenost.” Rekoh: “Meni je Allah dovoljan i On je Zaštitnik najbolji!”
Od tog dana nisam dozvolio da budu protesti, a da se ne pridružim, i još nisam otišao u Džennet.
Prevela sa arapskog jezika: Nina Halilbašić