Hatib: Nezim Halilović Muderris
Braćo i sestre u islamu, danas 25. rebilu-l-evvela 1433.H., 17. februara 2012.g., hutbu sam naslovio sa Primjeri ljubavi ashaba, radijallahu anhum, prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.Želja mi je da iz nekoliko lijepih primjera istinske ljubavi ashaba, radijallahu anhum, prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, budemo potaknuti i na našu snažniju i iskreniju ljubav prema njemu, sallallahu alejhi ve sellem, te da se potrudimo da ga ispravno slijedimo u njegovom sunnetu. Podsjećam sebe i vas na dio 6. ajeta Sure Al-Ahzab:
Poslanik je preči mu’minima od njih samih sebi, a njegove supruge su njihove majke…
A u hadisu koji bilježi imam Buharija, stoji: Prenosi Enes ibn Malik, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Niko od vas neće biti pravi mu’min, dok mu ne budem draži od djece, roditelja i svih ljudi!“ (Buharija)
Ashabi, ta najbolja i najiskrenija generacija muslimana, koja je islam učila od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u vrijeme spuštanja Objave, generacija koja je imala čast da se druži sa Allahovim miljenikom, Muhammedom, sallallahu alejhi ve sellem, i u njegovo vrijeme se žrtvuje imecima i životima na Allahovu, dželle še’nuhu, putu pokazala je najviši stupanj ljubavi prema Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem.
– Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, nakon prihvatanja islama, u vrijeme kada je da’wa bila u tajnosti, javno poziva Kurejšije u islam. Mušrici ga napadoše i teško povrijediše, tako da su mu polomili nos i sav je bio krvav. Njegovo pleme ga izvuče i u nesvjesnom stanju ga unesoše u njegovu kuću. Kada je došao svijesti, odmah upita: “Šta je sa Muhammedom, sallallahu alejhi ve sellem? Je li on dobro?” Njegov narod ga prekori, jer pita za Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, a i sam je bio u kritičnom stanju. Na njegovo pitanje, oni nisu odgovarali, a on je bio uporan, pa njegova majka reče: “Tako mi Boga, ne znamo ništa za tvog druga Muhammeda.” Reče: “Moja majko, molim te da odeš kod Ummu Džemile, pa nju pitaj za Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem!” Ummu Džemila je bila muslimanka, pa kada je majka Ebu Bekra, radijallahu anhu, upitala za Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, iz ljubavi prema njemu i straha da mu se nešto ne desi, odgovorila je: “Ne poznajem ni Muhammeda, niti Ebu Bekra.” Potom je upita: “Hoćeš li da pođem sa tobom?” Odgovori Ebu Bekrova majka: „Da.” Pa je s’ njome otišla do Ebu Bekra, radijallahu anhu, koji je bio u teškom stanju. Kada ga ugleda, povika: “Oni koji su ti ovo uradili su razvratnici. Molim Allaha da ih kazni.” Upita je Ebu Bekr, radijallahu anhu: “Šta je sa Muhammedom, sallallahu alejhi ve sellem?” Reče: “Tvoja majka sluša.” Reče: “Neće ona širiti priču.” Reče: “On je dobro i u kući je Erkamovoj.” Reče: “Neću okusiti hranu, niti ću se napiti vode, dok ne dođem do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.“ To je bio iman tog velikog ashaba, Ebu Bekra Es-Siddika, radijallahu anhu, kasnije prvog halife Hulefair-rašidina čiji iman je bio jači od imana svih ashaba.
– Kada su Kurejšije zarobili i doveli na mjesto vješanja ashaba Hubejba ibn Adija, radijallahu anhu, on im reče: „Dozvolite mi da klanjam dva rekata!“ Kada je Hubejb, radijallahu anhu, klanjao namaz, reče im: „Da se nisam bojao da ćete pomisliti da se bojim smrti, duže bih klanjao.“ Onda je rekao: „Allahu, pobroj sve ovdje prisutne, uništi ih sve do jednog i nikog od njih ne poštedi! Pošto sam mučen kao musliman, svejedno mi je na koji način ću umrijeti u ime Allaha, jer ovo je u Njegovo ime. Ako On, subhanehu ve te’ala, želi On će blagosloviti odsječene udove moga tijela.“ Prije nego su Hubejba, radijallahu anhu, objesili jedan od kurejšijskih vođa mu priđe i reče: „Da li bi volio da je sada Muhammed na tvome mjestu, a da si ti zdrav i siguran među svojom porodicom?“ Hubejb, radijallahu anhu, reče: „Tako mi Allaha, ne bih volio da i mali trn ubode Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u zamjenu da sam ja među svojom porodicom i sinovima i da uživam sve bogatstvo i zdravlje ovoga svijeta.“ Pa su ga objesili i tako je Hubejb ibn Adij, radijallahu anhu, prvi koji je u praksu uveo klanjanje dva rekata prije pogubljenja.
– Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Sevbana, radijallahu nahu, oslobodio ropstva, prepustio mu je na volju da ostane kod njega ili da ide sa babom i rođacima, koji su došli po njega, u Jemen. On je odabarao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U predaji koju bilježi imam Begavi stoji: „Sevban, radijallahu anhu, oslobođeni rob Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga je puno volio, jednoga dana je došao kod Allahovog Poslanika, sallallahu alajehi ve sellem, potpuno blijed. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga upita: “Sevbane, jesi li to bolestan?” Reče: “Allahov Poslaniče, dobro sam i nisam bolestan, već te nisam vidio, a kada te ne vidim, mnogo mi nedostaješ. Sada sam potpuno miran. Ali, kada se sjetim Ahireta, bojim se da te neću vidjeti, pošto ćeš ti biti sa Allahovim poslanicima, alejhimus-selam, a ako ja uđem u Džennet, biću na stepenu nižem od tvoga, a ako ne uđem u Džennet, nikada te neću ni vidjeti.” Nakon toga su objavljeni 69. i 70. ajet Sure An-Nisa’: Oni koji su pokorni Allahu i Poslaniku biće u društvu poslanika, iskrenih, šehida i dobrih, kojima je Allah milost Svoju darovao, a dobro li je to društvo!(69) To je Allahova blagodat, a dovoljno je to što Allah sve zna.(70)
– Jedna žena iz plemena Benu Dirar na Uhudu je izgubila babu, brata i supruga. Kada su joj to saopštili, ona upita: “A šta je sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem?” Rekoše: “On je dobro, majko i onako kako ti voliš da je.“ Reče: „Pokažite mi ga da ga vidim!” Oni ga joj pokazaše, a ona ugledavši ga, uzviknu: “Svaki je gubitak mimo tebe Allahov Poslanile, beznačajan.” Kolika li je to bila samo ljubav!? Ova žena je svojim gestom pokazala da joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, doista bio draži od svega pa čak i od babe, brata i supruga.
-Talha ibn Ubejdullah, radijallahu anhu, je nakon bitke na Uhudu dobio nadimak „Živi šehid“. Historijski izvori bilježe da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u bici na Uhudu u jednom trenutku ostao sam u okruženju Mušrika, sa svega jedanaest ashaba. Braneći Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njih deset je postiglo šehadet, a Talha ibn Ubejdullah, radijallahu anhu, je na kraju ostao sam sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Kada su mušrici bili sigurni da će ubiti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, hrabri Talha, radijallahu anhu, im se odupire i odbija napade, štiteći svojim tijelom, Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Tom prilikom je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, izbijen zub i ranjen je u čelo i usnu, lice mu je bilo krvavo, a bio je veoma umoran i iscrpljen. Kaže Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: “Kada smo prišli Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da mu pomognemo, naredio nam je da to prvo učinimo Talhi, radijallahu anhu, koji je tom prilikom zadobio sedamdeset i devet rana sabljama, kopljima i strijelama. Kad smo mu prišli, našli smo ga u jarku, bez svijesti, a ruka mu je bila odsječena.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je poslije imao običaj kazati: “Ko želi da vidi šehida koji hoda po Zemlji, neka gleda Talhu bin Ubejdullaha!” A Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, je kada bi neko spomenuo Uhud, obično kazao: “Taj dan je Talhin dan.”
Nakon što se Medinom proširila vijest o smrti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ustao je Bilal ibn Rebbah, radijallahu anhu, prvi muezzin u islamu da prouči ezan i time izvrši svoju dužnost, kojom ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zadužio. I započeo je ezan, ali kada je vidio da u mihrabu nema Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, okrenu se prema njegovoj kući, iz koje on nije izlazio, pa osjeti veliku prazninu i samoću, jer ostade bez svoga učitelja, vođe i Poslanika, pa kako da dovrši ezan? Nekako je proučio prvi dio ezana, ali kada dođe do riječi ”Ešhedu enne Muhammeden resulullah (Svjedočim da je Muhammed Alahov Poslanik)”, u njemu nestade daha i ne mogaše proučiti više ni riječi. Zajeca, a u plač briznuše i svi prisutni ashabi. Bolje reći, plakala je čitava Medina. Bilal, radijallahu anhu, se u plaču baci na zemlju i ostade na njoj ležati. Kako da bude muezzin, a nema njegova imama? Bilal, radijallahu anhu, reče da nakon Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, smrti neće i ne može više učiti ezan. Upita ga Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: ”Pa ko će nam onda učiti ezan?” Bilal, radijallahu anhu, mu reče da sebi nađu drugog muezzina. Tako utihnu Bilalov, radijallahu anhu, ezan u Medini.
Braćo i sestre, ovo je samo malo djelić iz bogate historije islama, koji svjedoči veliku ljubav ashaba, radijallahu anhum, prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.
Zato i mi budimo istinski sljedbenici sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, volimo ga kako su ga voljeli njegovi ashabi i natječimo se u dobru!
Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da nas učini od onih koji istinski vole Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da pomogne našoj braći u Palestini, Avganistanu, Iraku, Siriji, Jemenu, Egiptu i na svakom mjestu gdje su ugrožena njihova prava, da nas ne iskuša sa nasiljem nasilnih vladara i sa onim što ne možemo podnijeti, da se smiluje našim roditeljima, da našu djecu učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas u džennetu počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
Sarajevo: 25. rebiu-l-evvel 1433.H.
Hutba: Džamija «Kralj Fahd»
17. februar 2012.g.
Nezim Halilović Muderris