Hatib: Nezim Halilović Muderris
Braćo i sestre u islamu! Danas 21. muharrema 1433.H., 16. decembra 2011. godine, hutbu sam naslovio sa Strah (El-havfu) od Allaha. Tema je veoma važna i aktuelna, jer zadire u srž našeg vjerovanja, a bez čvrstog vjerovanja u Allaha, subhanehu ve te’ala, i straha od Njega, samo Kojem pripadaju slava i hvala, nema pravog mu’mina. Strah od Allaha, subhanehu ve te’ala, predstavlja jedan od najvećih stepena bogobojaznosti, jer čovjek ne može dostići visoke stepene kod Allaha, dželle še’nuhu, osim putem straha od Njega, Koji u 2. ajetu Sure El-Enfal, kaže:
Pravi su vjernici samo oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene, a kad im se ajeti Njegovi uče, vjerovanje im povećaju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.
Mu’min se nada Allahovom oprostu i u isto vrijeme se boji Allaha, subhanehu ve te’ala, i plaši se Njegove kazne, a On poručuje u 49. i 50. ajetu Sure El-Hidžr:
Kaži robovima Mojim da sam Ja, zaista, Onaj Koji prašta i Koji je milostiv,(49) ali da je i kazna Moja, doista, bolna kazna!
Vjernik je braćo i sestre uvijek između nade u Allahovu, subhanehu ve te’ala, sveobuhvatnu milost i straha od Njegove žestoke kazne, pa zbog toga izvršava svoje obaveze i čuva se grijeha.
Allah, subhanehu ve te’ala, nas upozorava da se ne bojimo prokletog šejtana, već da se samo Njega, subhanehu ve te’ala, bojimo i to je jedan od znakova našega imana, kao što stoji u 175. ajetu Sure Alu Imran:
To vas je samo šejtan plašio pristalicama svojim, pa ih se ne bojte, već se bojte Mene, ako ste mu’mini!
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Tirmizija savjetuje ashabe da budu istinske muttekije (bogobojaznici):
Prenosi Ebu Zerr, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja vidim ono što vi ne vidite i čujem ono što vi ne čujete! Oglasila su se nebesa i imaju pravo da se oglase. Nema na njima mjesta koliko je četiri prsta, a da nema meleka koji je svoje čelo na sedždu Allahu spustio. Tako mi Allaha, da znate ono što ja znam malo biste se smijali, a mnogo plakali! Ne biste se sa ženama u posteljama naslađivali, već bi se popeli na brda i ponizno molili Allaha. Volio bih da sam drvo koje će se posjeći.” (Tirmizija)
Razmislimo o ovome hadisu, draga braćo i sestre i trudimo se da prednjačimo u dobru!
Ismail Es-Suddi prenosi da je Hadžadž ibn Jusuf rekao Seidu ibn Džubejru: “Čuo sam da se ti nikada ne smiješ, pa je li to istina?” Seid ibn Džubejr mu je odgovorio: “Kako da se smijem, kad je džehennem već raspaljen, vatreni okovi postavljeni, a Zebanije, spremne?”
Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, se najviše bojao Allaha, subhanehu ve te’ala, kako stoji u predaji od Aiše, radijallahu ‘anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Ja najbolje poznajem Allaha od svih ljudi i najviše Ga se bojim.” (Buharija i Muslim)
Braćo i sestre, ako proučimo stanje ashaba i generacija poslije njih iz reda dobrih prethodnika ovog Ummeta, primijetićemo da su oni stalno činili dobra djela i da su i pored toga mnogo strahovali. Mi smo braćo i sestre, bez izuzetka, u odnosu na njih, u velikom gafletu (nemaru).
Šta bi mi trebali kazati za sebe, kada Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, kojem je obećan džennet i čiji iman je bio jači od imana svih ashaba, kaže: “Volio bih da sam dlaka na koži mu’mina (vjernika)!” (Ahmed).
Ebu Ubejde, radijallahu anhu, kaže: „Poželim da sam kurban, koji će zaklati moja porodica, pa pojesti moje meso i pojesti čorbu od njega!“
Kada bi Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, stao na namaz tresao bi se kao prut od straha od Allaha, subhanehu ve te’ala, a kada bi imamio, učio je Kur’an plačući.
Omer b. El-Hattab, radijallahu anhu, je na samrti rekao svome sinu Abdullahu: “Sine, stavi moju glavu na zemlju, ne bi li mi se Allah smilovao!” Zatim je tri puta rekao: “Teško meni, ako mi Allah ne oprosti!” I onda je ispustio dušu. (Ahmed)
Na obrazu Abdullalaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, bile su dvije brazde od suza koje su često tekle iz njegovih očiju!
Strah od Allaha spriječava čovjeka da čini grijehe i upućuje ga na pokornost, a nedostatak straha vodi nemaru i činjenju grijeha.
Vjernik ne smije da bude bez straha od Allahove, subhanehu ve te’ala, kazne, jer On na to upozorava u ajetima 97.-99. Sure El-E’raf:
A zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći noću dok budu spavali?(97) Ili zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći danju dok se budu zabavljali?(98) Zar oni mogu biti sigurni od Allahove kazne? Allahove kazne ne boji se samo narod kome propast predstoji.(99)
Kada se Muazu ibn Džebelu, radijallahu anhu, primakla smrt, rasplakao se, pa mu bi rečeno: „Zašto plačeš, kada si jedan od ashaba Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i šta si sve učinio za islam?“ Reče: „Ne plačem zbog straha od smrti, niti zbog toga što ostavljam dunjaluk, već plačem zbog dvije skupine, a ja ne znam od koje sam ja: od stanovnika dženneta ili stanovnika džehennema!“
Amr ibn As, radijallahu anhu, kaže: „Da pustim samo jednu suzu iz straha od Alaha, draže mi je od sadake stotinu hiljada dirhema!“
Kaže Ebu Ed-Derda, radijallahu anhu: „Šta je to pa na vama ne vidim slast imana? Tako mi Allaha kada bi medvjed iz šume osjetio slast imana, ona bi se pokazala na njemu. Čovjek se ne plaši za iman, a da mu neće biti učvršen i čovjek nije siguran u iman, a da mu neće biti uskraćen.“
Šidad bin Evs, radijallahu anhu, kada bi legao ne bi mogao da zaspi, pa bi kazao: „Strah od vatre mi je oduzeo san.“ Pa bi ustao i klanjao cijelu noć, sve do sabaha.
Kćerka Rebie ibn Hejsema pitala je svoga babu: „Babo, zašto ne spavaš kad svi ljudi spavaju?“ Odgovorio je: „Kćeri, džehennemska vatra mi ne da spavati.“
Prenosi se od Hasana Basrija, da je rekao: “Omer ibn Abdu-l-Aziz bi učio Kur´an, pa kada bi proučio neki ajet, zaplakao bi i onda bi se gušio u suzama sve dok ne bi pao, pa bi ostao u kući dok ga ljudi ne bi počeli obilaziti, misleći da je bolestan.”
Braćo i sestre, budimo od onih koji se istinski boje Allaha, subhanehu ve te’ala, i pripremajmo se za Dan polaganja računa!
Gospodaru, učvrsti nas na Putu islama, učini nas od onih koji se samo Tebe boje i Tebi iskreno robuju i na ruku i sedždu Ti padaju, oprosti našim roditeljima i našim dobrim precima, uputi i učvrsti naše potomke, oprosti nam grijehe i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
Sarajevo: 21. muharrem 1433.H. / 16. decembar 2011. god.
Hutba: Džamija “Kralj Fahd’’
Nezim Halilović Muderris