Hatib: Nezim Halilović Muderris
Braćo i sestre u islamu! Danas, 16. džumade-l-ula 1431. god po H., 30. aprila 2010. godine, hutbu sam naslovio sa Blagost – el-hilmu. Za ovu temu sam se opredijelio u vrijeme u kojem je ovo pohvalno vjerničko svojstvo sve manje prisutno u našim životima pa se samim tim nameće nužnost njegovog oživljavanja. Blagost je osobina koju treba posjedovati svaki vjernik, jer blagost voli naš Gospodar, Allah, dželle še’nuhu, i Njegov poslanik, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. Blagost se, braćo i sestre, treba naći u svim čovjekovim poslovima – u djelima, u govoru, u komunikaciji s ljudima.
Allah, dželle še’nuhu, ima najljepša imena, a jedno od Njegovih lijepih imena kojima Ga dozivamo i spominjemo u svojim dovama jeste El-Halimu (Blagi). Lijepo je okititi se svojstvom kojim je Allah, subhanehu ve te’ala, sam Sebe nazvao i Koji u 235. ajetu
Sure El-Bekare kaže:
I znajte da On prašta i da je blag!
Allah, dželle še’nuhu u 88. ajetu Sure El-Hidžr naređuje Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da bude blag prema mu’minima:
A prema vjernicima blag budi!
A u 159. ajetu Sure Alu ‘Imran stoji:
Samo Allahovom milošću ti si blag prema njima; a da si osoran i grub, razbježali bi se iz tvoje blizine. Zato im praštaj, moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s njma!
Allah, subhanehu ve te’ala, u citiranom ajetu potvrđuje da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Njegovom milošću blag prema svojim ashabima i da je to razlogom njihove međusobne blizine, jer bi se oni, u protivnom, razbježali od njega. Potom mu naređuje da im prašta, da za njih traži oprost i da se s njima dogovara.
Braćo i sestre, i na nama je, a posebno na našim prvacima, da jedni prema drugima budemo blagi, da jedni drugima praštamo, da upućujemo dove za oprost grijeha i da se međusobno savjetujemo. Gdje smo mi, a gdje su spomenuta svojstva iskrenih mu’mina?!
Allah, subhanehu ve te’ala, u 128. ajetu Sure Et-Tevbe, govoreći o nekim svojstvima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa kaže:
Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ćete na muke udariti, jedva čeka da Pravim putem pođete, a prema vjernicima je blag i milostiv.
Abdullah ibn Amr kaže: “Ja nalazim svojstva Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i u prethodnim knjigama: “‘On nije osoran, niti grub, niti je bučan po trgovima; on na zlo ne uzvraća zlim, nego oprašta i blago postupa!'”
U predaji koju bilježi imam Buharija stoji:
Prenosi Džabir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allah se smilovao čovjeku koji je blag kada prodaje, blag kada kupuje i blag kada sudi!”
A u predaji koju bilježi imam Muslim stoji:
Prenosi Džerir ibn Abdullah, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kome je uskraćena blagost, uskraćeno mu je svo dobro!”
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je kako prenosi Aiša, radijallahu anha, majka mu’mina, uvijek birao lakšu stvar i nije se suprotstavljao i svetio ljudima, osim kada su u pitanju Allahovi, subhanehu ve te’ala propisi: Prenosi Aiša, radijallahu anha: “Nikada Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije imao izbor između dvije stvari, a da nije uzeo lakšu – ako nije bio grijeh, a ako je bio (grijeh), onda je bio najdalji od nje i nije se suprotstavljao zbog sebe, osim kada se krše Allahove zabrane pa se suprostavljao zbog Uzvišenog Allaha!” (Mettefek alejh)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je pohvalio El-Ešedždža Abdulkajsa kada mu je rekao:
“Zaista ti posjeduješ dva svojstva koja voli Allah: blagost i dobročinstvo!” (Muslim)
Rekao je Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu: “Plemenitost smo našli u bogobojaznosti, bogatstvo u čvrstom ubjeđenju, a ugled i veličinu u skromnosti i blagosti!”
Imam Hasan El-Basri je kazao: “Znanje je bolje od nasljedstva, odgoj je najčistiji obraz, pobožnost je najsigurnija opskrba, ibadet je najbolja zarada, razum je najbolji vodič, lijepo ponašanje je najbolji drug, blagost je najbolji pomoćnik, zadovoljstvo je najveće bogatstvo, Allahova pomoć je najbolja pomoć, a sjećanje na smrt je najbolji govornik.”
Prihvatio je islam Tufejl ibn Amr Ed-Devsi, pa zatraži dozvolu od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se vrati svome plemenu i pozove ga u islam. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu dozvoli, ali se oni ne odazvaše na Tufejlov poziv, pa se on vrati Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem i reče: “Devs se ogriješio i odbio pa moli protiv njih!” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se okrenu prema Kibli i podiže ruke. Rekoše prisutni: “Biće uništeni!” jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem uči dovu, a njegove dove su kabul. Obrati se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem dovom: “Allahu, uputi Devs i daj da oni prihvate vjeru!” Tufejl se vrati ponovo u pleme i pozva ih po drugi put i oni svi prihvatiše islam.
Jedne noći je Omer ibn Abdulaziz, peti pravedni halifa muslimana obilazio grad da vidi stanje muslimana, a s njim u društvu je bio pratilac. Uđoše u džamiju u kojoj je bilo mračno, pa Omer zape za nogu čovjeka koji je spavao, a ovaj podiže glavu i reče: “Jesi li ti lud?” Omer reče: “Nisam!” Pratilac pođe da udari čovjeka, a Omer mu reče: “Ne diraj ga! Pitao me jesam li lud, pa sam mu odgovorio da nisam!” Blagost halife Omera je pretekla njegovu srdžbu i vlast.
Poznati ashab El-Ahnef ibn Kajs je bio veoma blag i uziman je kao primjer blagosti tako da bi za nekog posebno blagog kazali: “Blaži je od Ahnefa!” Pripovijeda se da ga je neki čovjek verbalno napadao, a Ahnef je šutio i išao putem. Ovaj je nastavio idući za njim napadajući ga, a Ahnef je šutio i išao dok nije došao do kvarta u kojem je živio, gdje zastade i reče: “Ako ima još nešto u tvojoj duši da nisi rekao, kaži prije nego što te čuju moje komšije pa ti uzvrate (napadnu te)!” Jedna grupa ljudi poslala je provokatora kod El-Ahnefa, koji mu je cijelo jutro ružno govorio. Kada se primaklo vrijeme ručka, El-Ahnef reče: “Ručak je gotov, pa hajde, ako možeš, da ručamo!” Čovjek se postidi i ode.
Braćo i sestre, budimo od onih koji su blagi prema: sebi, roditeljima, suprugama, djeci, braći, sestrama, rodbini, komšijama i općenito ljudima koji zaslužuju našu blagost, budimo blagi i prema biljnom i životinjskom svijetu i onda se nadajmo Allahovoj, subhanehu ve te’ala, milosti na Dan kada će nam ona biti najpotrebnija. Izvršavajmo sve naše obaveze, natječimo se u dobru i pripremajmo se za Dan polaganja računa, kada će nam koristiti samo dobra djela!
Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nam pomogne da sačuvamo svjetlo islama, da nas učini od onih koji su blagi, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti i da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca! Molim Ga da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas u Džennetu počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi! Amin!
Sarajevo: 16. džumade-l-ula 1431. god. po H. /30. april 2010. god.
Hutba: Džamija “Kralj Fahd”
Nezim Halilović Muderris