Prevela: Amina Mujela-Botić
Ovo je istinita priča o smrti sestre muslimanke čiji je život obilježio jedan kur’anski ajet: „A požurio sam Tebi, Gospodaru, da budeš zadovoljan“ (Ta Ha, 84.)
Često bi govorila: „Kad čujem ezan, a budem s nečim zauzeta, sjetim se ovog ajeta. Odmah ostavim sve i klanjam namaz. Kad me alarm probudi u 2 sata ujutro pa poželim nastaviti spavati, sjetim se ajeta: „A požurio sam Tebi, Gospodaru, da budeš zadovoljan“, pa ustanem.“
Ona i njen muž su imali dogovor: na putu kući, on bi je zovnuo da bi stigla na vrijeme skuhati večeru, tako da može, kada dođe kući, jesti i krenuti na počinak.
Jednog dana muž ju je zamolio da napravi sarmu koja kad se pravi, uzima dosta vremena. Ostala su joj još tri lista da završi sa pripremom jela, a onda je čula ezan…
Ostavila je preostale listove (za čiju pripremu bi joj trebalo 5 minuta), i otišla da klanja. Muž ju je zvao, ali se ona više nije javljala.
Kad je došao kući, vidio je da je na sedždi, a hrana još nije bila spremna.
Primjetio je da su ostala samo tri lista da pripremi jelo. Uznemirio se te je rekao: „Mogla si završiti sa pripremom večere, pa onda klanjati!“
Nije bilo odgovora.
Kad joj se približio, primjetio je da je umrla na sedždi!
SubhanAllah, da je, kao što većina nas radi, prvo završila s onim što joj je u ruci, umrla bi u kuhinji!
Međutim, osoba umire na onome na čemu je živjela.
A svi ćemo biti oživljeni u stanju u kojem smo umrli.