Preveo: Abdulvaris Ribo
Kada je Džerir b. Abdullah el-Bedželi izašao iz Jemena i došao blizu Medine, rekao je: “Smirio sam svoju jahalicu i obukao odijelo, a zatim ušao u džamiju, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, držao je hutbu. Svi ljudi su u mene gledali. Čovjeku koji je bio do mene, rekao sam: ‘Allahov robe, je li Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, išta o meni govorio?’ Rekao je: ‘Da, spominjao te po najboljem. Dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, držao hutbu, iznenada je rekao: -S ove strane će vam ući jedan od najboljih stanovnika Jemena. Na njegovom licu se vidi trag od meleka.’” Džerir je rekao: “Zahvalio sam Uzvišenom Allahu na tome.”
Hvaliti nekoga u njegovoj odsutnosti vodi do toga da se onaj koji je pohvaljen veže za onoga koji ga je pohvalio i da se zbog toga osjeća zahvalnim, te uklanja zlobu koja je bila duboko skrivena u njegovim prsima. Između mene i jednog profesora na Kuvajtskom univerzitetu došlo je do razilaženja po nekim šerijatskim pitanjima, što je bio uzrok da smo se malo zavadili i udaljili jedan od drugog. Dok sam jedne prilike bio na sijelu, počelo se spominjati ime tog profesora i govoriti kako je učinio neko djelo oko čije se dozvoljenosti razilaze učenjaci. Ja sam profesora zbog tog čina branio, podržavao mišljenje koje je zastupao i odgovarao na argumente koji mu se suprotstavljaju. Nakon toga, kada bi me god vidio, zagrlio bi me i ljubazno pozdravio. Čuo sam da me je na svojim sijelima uvijek spominjao po dobru.
Tako isto, kada bi muž pohvalio svoju suprugu kod njenog brata ili rodbine, nakon što se ona naljuti ili dođe do prekidanja odnosa, vidio bi kako ona žuri da se vrati svome mužu. Iskrena pohvala pred ljudima ili pred onima koji su ugledni – kada nije prisutan onaj ko se hvali –dovest će do toga da onaj ko hvali, nakon što je bio nepodnošljiv, postane drag srcu onoga ko je pohvaljen. Hadždžadž nije podnosio Zijada b. Amra i kada je Zijad došao kod halife Abdul-Melika b. Mervana, rekao mu je: “Vladaru pravovjernih, Hadždžadž je tvoja sablja koja ne odskače, tvoja strijela koja ne promašuje i tvoj sluga koji se, kada si ti u pitanju, ničijeg prigovora ne boji.” Nakon toga Hadždžadžovom srcu niko nije bio draži od njega.
Kada žena primijeti da je njen muž slabo podnosi, neka požuri da ga pohvali kad je odsutan, pred njegovom majkom i ocem i pred suprugama njegovih prijatelja, koje će to svakako prenijeti svojim muževima, a tako će pohvala stići i do njenog muža, pa će se izgubljena bliskost vratiti među supružnike.
Kako si samo prekrasna
U Mekki je nekada živjela jedna veoma lijepa udata žena. Jednoga dana gledala je svoje lice u ogledalu i rekla svome mužu: “Šta misliš, da li postoji iko ko bi vidio ovo lice a da ne bi pao u iskušenje?” Odgovorio je: “Da.” Upitala je: “A ko je on?” “Ubejd b. Umejr”, odgovorio je. “Dozvoli mi da odem do njega i da ga zavedem”, rekla je ona. “Dozvoljavam ti”, reče joj muž. Kada je došla kod Ubejda, postavila se tako kao da ga želi nešto pitati, te su se izdvojili u jedan kraj Mesdžidul-harama, a ona je otkrila svoje lice koje je zasjalo kao mjesec. On joj reče: “Šta želiš, Allahova robinjo!” “Ja sam u tebe zaljubljena, pa vidi šta ćeš?”, reče mu ona.
On reče: “Ja ću te nešto upitati, pa ako mi iskreno odgovoriš, vidjet ću šta ću sa tvojim slučajem.” Ona reče: “O čemu god me upitaš, ja ću ti iskreno odgovoriti.” On je upita: “Reci mi, da ti je došao Melek smrti da ti uzme dušu, da li bi bila sretna da sam sada udovoljio tvojoj potrebi?” “Ne, tako mi Allaha”, odgovori ona. On reče: “Istinu si rekla.”
Ponovo je upita: “Da su donesene vage (mizani) za djela i ti dovedena, pa ne znaš šta će prevagnuti, dobro ili zlo, bi li tada bila sretna da sam sada udovoljio tvojoj potrebi?” “Ne, tako mi Allaha”, odgovori ona. On reče: “Istinu si rekla.”
“Da si stala pred Allaha da te pita za tvoja djela, da li bi bila sretna da sam udovoljio tvojoj potrebi?” “Ne, tako mi Allaha”, odgovori ona. On reče: “Istinu si rekla.”
Na kraju joj reče: “Boj se Allaha, o Allahova robinjo. Allah te obasuo mnogim blagodatima i mnogo dobra ti darovao.”
Nakon toga ona se vratila svome mužu, a on ju je upitao: “Šta si učinila?” Ona mu reče: “Mi smo besposleni i dokoni!” Zatim se posvetila postu i ibadetu.
Ovaj uvaženi učenjak svoj je razgovor završio hvaljenjem ove žene, kada je rekao: “Allah te obasuo mnogim blagodatima i mnogo dobra ti darovao.” Ove je riječi izrekao čovjek, potpuni stranac, kojeg je ona došla da izazove, pa je u potpunosti promijenio njeno stanje. Šta bi tek bilo da te riječi dođu od njenog dragog muža, koji je blizak njenom srcu! Kaži svojoj supruzi da si zanesen njenim šarmom i privlačnošću, pa ćeš vidjeti da će te riječi polučiti uspjeh i plodove na koje nisi ni računao. Čestitaj sebi brak sa ženom koja je objedinila sve te lijepe osobine, pa ćeš biti svjedokom vidljivog napretka u međusobnim odnosima, kao i u osobinama za koje je pohvaljena.
Neki je rob došao Abdullahu b. Džaferu b. Ebu Talibu, pohvalio ga i nahvalio, a on je naredio da mu se dadne dosta novaca, odjeće i jahalica.
Zato svaki muž treba da svojoj supruzi kaže nekoliko toplih riječi koje će joj pokazati da je voli i koje će na nju djelovati poput sihra ili magije, tako da će se na sve odazivati, bez dvoumljenja, i u ispunjenje njegovih želja uložit će sve što je u njenim mogućnostima. Kada su Kurejševići uznemiravali ashabe u Mekki, ovi su učinili hidžru u Abesiniju. Pripadnici plemena Kurejš poslali su Nedžašiji dva izaslanika koji su bili njegovi prijatelji. Oni su otišli Nedžašiji noseći skupocjene poklone i tražeći od Nedžašije da ashabe vrati odakle su i došli. Nedžašija je tražio da se dovedu i ashabi ispred kojih je govorio Džafer b. Ebu Talib, koji je objasnio čemu poziva Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, i obavijestio ga kako ih Kurejševići zlostavljaju. Na kraju svog govora Džafer je pohvalio Nedžašiju i rekao: “Kada su nas nadvladali, nepravdu nam učinili, prostor nam skučili i upleli se između nas i naše vjere, mi smo došli u tvoju zemlju i izabrali tebe mimo svih drugih, iz želje da budemo pod tvojom zaštitom i u nadi da nam kod tebe, vladaru, neće biti učinjena nepravda.” Nedžašija im je na to rekao: “Idite, na pravom ste putu”, a zatim je Kurejševićima rekao: “Ne, tako mi Allaha, neću vam ih vratiti.” Na to su svećenici i patrijarsi, nezadovoljni njegovom odlukom, počeli gunđati, a on im je rekao: “Samo vi gunđajte.”
Iskrena pohvala i uvažavanje učinit će drugu stranu spremnom da radi tebe podnosi sve nevolje i boli. Iskrena hvala i pohvala učinit će da se žena pridržava i ponaša u skladu sa svojstvima zbog kojih zaslužuje pohvalu i da nastoji eliminirati svoje nedostatke.
Kada je Ka‘b b. Malik izostao iz Bitke na Tebuku i kada se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vratio, došli su mu munafici i počeli da iznose lažne isprike. Zatim mu je došao Ka‘b b. Malik i rekao: “Allahov Poslaniče, tako mi Allaha, ja nisam imao nikakvog opravdanja. Tako mi Allaha, bio sam u najjačem i najboljem stanju.” Na to mu Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Što se ovoga tiče, on je rekao istinu. Ustani i idi dok ti Allah ne presudi.” Ove riječi: “Što se ovoga tiče, on je rekao istinu”, ostavile su dubok trag na Ka‘ba, što mu je olakšalo da podnese bojkot od strane Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kojemu su ashabi bili najdraži ljudi. Čak ga je i njegova žena izbjegavala, kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zatražio od nje da ga ostavi bez razvoda, dok Allah o njemu ne donese Svoj sud. U takvom stanju čak mu je došlo i pismo od vladara Gassana u kojem ga je pozvao u svoju zemlju i ponudio mu važan položaj, međutim Ka‘b je to pismo zapalio, dok mu na kraju sa nebesa nije obznanjeno da je njegovo pokajanje primljeno. Nakon toga Ka‘b je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allahov Poslaniče, Allah me spasio samo zbog moje iskrenosti, a od moga pokajanja jeste i to da ću dokle god sam živ govoriti samo istinu.” (Buhari)[1]
Zašto muž ne bi uvijek pohvalio ženin način pripremanja i kuhanja hrane, i umjesto da njeno kuhanje poredi sa kuhanjem svoje majke ili sestre ili pak bratove žene, treba da se zadovolji time da kaže kako “hrana danas nije savršena kao što sam navikao od tebe”.
Iskrena pohvala učinit će da druga osoba osjeća da je vrijedna i važna.
Jemenski vladar je jedne prilike u Mekku poslao deset deva i naredio da ih zakolje najmoćniji pripadnik plemena Kurejš. Ove deve su stajale kod Kabe i niko im se nije usudio prići. Uto izađe Ebu Sufjan iz svoje kuće, priđe devama i zakla ih, te obznani prisutnima da je on najmoćniji mladić Kurejša. Zatim mu priđe Ebu Talib, njegov amidžić, i reče: “Zar si ti najmoćniji Kurejšević?!” Na to mu Ebu Sufjan odgovori: “Kome si ti amidžić, on je zaista uz tvoju moć moćan!” Na to se Ebu Talib nasmija. Nakon toga priđe mu Utbe b. Rebi‘a, otac Ebu Sufjanove supruge Hind, i reče mu: “Zar si ti najmoćniji Kurejšević?!” “Ko je tvoj zet, on je zaista uz tvoju moć moćan”, reče mu Ebu Sufjan. Utbe se nasmija i ode zadovoljan.
Ako svom bračnom drugu izraziš divljenje na njegovom ahlaku, postignućima i osobinama, i povedeš razgovor o tome, on će sate i sate provoditi s tobom. Čak i ako je u njegovim prsima i srcu bilo tjeskobe i zlovolje, ona će nestati i prerasti u zadovoljstvo.
Nastavit će se, inšallah…
Naslov originala: Kad šegafeha hubben (قد شغفها حبا)
Serijal: U okrilju bračne ljubavi
Knjiga br. 2
U njega se ludo zagledala
Autor: Adnan Abdul-Kadir
Preveo: Abdulvaris Ribo
Redaktura prijevoda:mr. Ahmed Purdić, hfz. Fahrudin Haseljić
[1] Buhari, Sahih, 3278, Muslim, Sahih, 2769.