ISTAKNUTORekaik

Zahvalni bogataš i strpljivi siromah

788views

Preveo: mr. Elvedin Huseinbašić

Strpljenje i zahvalnost dva su velika ibadeta i nijedan Allahov rob ne može egzistirati bez njih. Učenjaci imaju različite stavove(1) u pogledu toga šta je bolje: strpljenje ili zahvalnost. Najljepše o tome govorio je Ibn Kajjim koji je rekao: “Strpljenje i zahvalnost stalni su čovjekovi pratioci, bez obzira bio bogat ili ne, zdrav ili bolestan. I s tim u vezi je i poznato pitanje da li je bolji zahvalni bogataš  ili strpljivi siromah?… Ispravno je da je bolji onaj koji je bogobojazniji.

Ako su i bogataš i siromah bili na istom stepenu bogobojaznosti, tada će kod Allaha imati jednaku vrijednost. Uzvišeni Allah neće vrednovati Svoje robove po bogatstvu i siromaštvu, niti po bolesti i zdravlju, već po bogobojaznosti, kao što je i rekao: ‘Najugledniji kod Allaha su najbogobojazniji.’ (El-Hudžurat, 13) Bogobojaznost se temelji na strpljenju i zahvalnosti i oni su potrebni i siromahu i bogatašu, pa čija zahvalnost i strpljenje bude potpuniji, on je bolji. Bilo koje drugo vrednovanje ne dolazi u obzir jer zahvalni bogataš može biti bogobojazniji od strpljivog siromaha, i obrnuto: strpljivi i siromah može biti bogobojazniji od zahvalnog bogataša.

Nije ispravno reći da je neko bolji zbog siromaštva, niti da je neko drugi bolji zbog zahvalnosti i obrnuto. Obje te osobine obavezne su u imanu. U vezi s tim pitanjem dužnost je reći: Onaj ko je revnosniji u izvršavanju obaveza i poželjnih dobrih djela, on je bolji, jer je vrednovanje vezano za te dvije osobine. Preneseno je u hadisi-kudsijju od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Rekao je Uzvišeni Allah: ‘Moj rob ne može Mi se približiti ničim dražim od izvršavanja onoga što sam mu propisao obaveznim – farzova, a onda Mi se neprestano približava dobrovoljnim dobrim djelima sve dok ga ne zavolim.’(2) Stoga kažemo da je od njih dvojice bolji onaj koji bude revnosnije izvršavao farzove i imao više nafila.

Ako bi neko rekao: ‘Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da će siromasi ući u Džennet pola dana prije bogatih, a to je petsto godina, zar to ne govori da su vredniji?’, reći će mu se da to ne znači da će biti na većim stepenima u Džennetu, iako su ranije ušli. Može se dogoditi da bogataš i pravedan vladar zakasne prilikom ulaska zbog polaganja računa, ali kada uđu, bit će na većem stepenu u Džennetu.”(3)
Iz navedenog zaključujemo da su zahvalnost i strpljenje dva prijevozna sredstva i da se oba vrednuju shodno stepenu imana i bogobojaznosti. U tom kontekstu navodi se da je Omer, radijallahu anhu, rekao: “Kada bi strpljivost i zahvalnost bili prijevozna sredstva, ne bi mi bilo važno koje od njih koristim.”(4)
Strpljenje i zahvalnost se prožimaju i ne mogu egzistirati odvojeno. Odvojeni nazivi su zbog toga što je to preovladavajuće i vidljivo stanje u datom trenutku kod nekog čovjeka.
_____________________

Bilješke:
(1) Ebu Feredž b. Dževzi navodi da postoje tri mišljenja o tom pitanju: da je strpljenje bolje, da je zahvalnost bolja i da su jadnaki.
(2) Buhari, Sahih, hadis br. 6502
(3) Vidjeti: Uddetus-sabirin, str. 124–126.
(4) Vidjeti: Uddetus-sabirin, str. 90.