Fikh

Propisi zakletve

2.46Kpregledi

Priredio: Amir Durmić

U arapskom jeziku, zakletva (jemin) je dobila ime po desnoj ruci koja se isto tako zove. Kada bi se ljudi jedni pred drugima na nešto zaklinjali, udarali bi desnicom o desnicu, i na taj način potvrdili svoju zakletvu.
Šerijatski, jemin – zakletva, je potvrðivanje nečega (izrečenog stava ili informacije) uz spominjanje Allaha ili Njegovih imena i svojstava. (Fethul-Bari, 11/516)
Zaklinjanje (na šerijatski propisan način) je dozvoljeno po Kur’anu, sunnetu i idžmau (koncenzusu) islamskih učenjaka.

DOKAZI:
 UZ KUR’ANA: Kaže Uzvišeni u prijevodu značenja:
1- « …i ne kršite zakletve kada ste ih potvrdili i Allaha kao jamca sebi uzeli…» (En.Nahl, 91).
2- « Allah vam je propisao kako da svoje zakletve iskupite « (Et-Tahrim, 2)
3-  Uzvišeni Allah je svome Poslaniku s.a.v.s. na tri mjesta u Kur’anu naredio da se zaklete Njegovim imenom: « Oni te zapitkuju: Da li je istina da će ono biti? Reci : Jest GOSPODARA MI MOGA, zaista je istina i vi nećete umaći « (Junus, 53).
« A nevjernici govore: čas oživljenja nam neće doći! Reci: Hoće, TAKO MI GOSPODARA moga, koji zna i ono što je skriveno…» (Saba, 3).
« Nevjernici tvrde da neće biti proživljeni: Reci: Hoćete, GOSPODARA MI moga…» (Tegabun, 7).

IZ SUNNETA:
Govorio je Poslanik s.a.v.s.:
1- ”Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhammedova duša, ja se nadam sa ćete biti  
       polovina od stanovnika dženneta..”(Buhari br.6528, Muslim, br. 221 od
       Abdullaha b. Mesu’da r.a.)
2- ”Tako mi Onoga pored Koga nema drugog božanstva, neki od vas će raditi djela
        stanovnika dženneta sve dok izmeðu njega i dženneta ne bude osim koliko
        podlaktica, pa će ga prestići ono što je u knjizi zapisano..” (Buhari br.3208,  
        Muslim br.2643, od Abdullaha b. Mesu’da r.a.)
3- ”Šta je nekim ljudima koji se ustručavaju da čine ono što ja činim? Tako mi Allaha,
      ja sam od njih o Allahu znaniji i bogobojazniji…”
      (Buhari br.6101, Muslim br. 2356 od Aiše r.a.).
       
IZ IDŽMA’A:
Suglasni su islamski učenjaci da je zakletva dozvoljena i da se na njoj grade odreðeni vjerski propisi. (Mugni 11/160).
Pored toga što je zakletva dozvoljena, nije preporučljivo da se često upotrebljava jer će u tom slučaju postati navika, pa će je čovjek izgovarati i kad govori nešto banalno.
Kaže Allah u prijevodu značenja: « I ne slušaj nijednog hallafa (ko se puno klete) prezrena» (Kalem, 10). Neki mufessiri kažu da se pod ovim terminom ”hallaf” misli na svakog ko se puno klete, bez obzira govorio istinu ili laž. ( Tefsir od Razija, 6/75 i 30/83). Rekao je Allahov Poslanik s.a.v.s. da zaklinjanje prilikom trgovine uništava njen bereket. (Buhari br. 2087, Muslim br.1606 od Ebu Hurejre r.a.)

čIME SE JE DOZVOLJENO ZAKLINJATI?
Muslimanima se nije dozvoljeno zaklinjati ničim osim sa Allahom i Njegovim svojstvima i lijepim imenima. Jedne prilike Allahov Poslanik s.a.v.s. je sustigao Omera b. Hattaba koji je putovao sa jednom skupinom i čuo ga da se klete svojim ocem, pa mu je rekao: ”Allah vam uistinu zabranjuje da se zaklinjete svojim očevima. Ko hoće da se zaklinje, neka se zaklinje Allahom ili neka šuti. ”(Buhari br.6646, Muslim br.1646).
 
ZAKLINJANJE ALLAHOVIM IMENIMA I SVOJSTVIMA:
Nema razilaženja meðu islamskim učenjacima da se je dozvoljeno zaklinjati Allahovim imenima koja su posebna za Njega i sa kojima se ne naziva niko osim Njega i da je takva zakletva validna i da ona za sobom povlači keffaret ukoliko se prekrši. Meðutim, postoje Allahova imena kojima se u prenesenom značenju mogu nazivati i neka stvorenja. Na primjer, Allahova imena El-Halik što znači Stvoritelj, ili Rabb što znači Gospodar, ponekad u Kur’anu dolaze i u kontekstu stvorenja. Kaže Uzvišeni u prijevodu značenja:
« Vi se mimo Allaha kumirima klanjate i laži STVARATE… » (Ankebut, 17),
« Što se Balu klanjate, a najljepšeg od svih STVORITELJA ostavljate»
(Es-Saffat, 125),
« I kada Jusufu izaslanik doðe, on reče: Vrati se GOSPODARU svome..»
(Jusuf, 51)
« A onome od njih dvojice za kojeg je znao da će spasen biti reče. Spomeni me GOSPODARU svome…» (Jusuf, 42).
Ukoliko se čovjek zaklete nekim od ovakvih imena sa nijetom zaklinjanja Allahom, ili ovakva imena spomene općenito, pa kaže (npr. tako mi Gospodara moga) to će se računati zakletvom. Ako pak ova imena čovjek spomene u zakletvi a bude nijetio nekoga od stvorenja, to se neće računati šerijatskom zakletvom, i za nju nema keffareta ukoliko se prekrši, već će se čovjek pokajati zbog toga što se kune nečim mimo Allaha.

Većina uleme dozvoljava zaklinjanje Allahovim svojstvima, što je i ispravno mišljenje. Dokaz su mnogi hadisi:
– Od Ebu Hurejre r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.v.s. opisujući zadnjeg čovjeka koji će izići iz vatre rekao: ”…stalno će tražiti od Allaha a On će mu reći: ako ti uslišam molbu, nećeš li tražiti ništa više? Neću, tako mi TVOJE MOćI…” (Buhari br.6573, Muslim br.173)
– Od Ibn Abbasa r.a. se prenosi, da je Poslanik s.a.v.s. dovio obraćajući se Allahu riječima: ”Utječem Ti se TVOJOM MOćI, Ti si Onaj pored Kojeg nema drugog boga i Ti si onaj koji ne umire, a džinni i ljudi umiru”. (Buhari br.7383, Muslim br.2717)

ZAKLINJANJE KUR’ANOM:
Pošto je Kur’an Allahov govor a samim tim i jedno od Njegovih svojstava, većina islamskih učenjaka je dozvolila zakletvu Kur’anom. (El-Mugni 11/193, Medžmuatul-fetava od Ibn Tejmijje r.h. 35/237).Kažu da je zaklinjanje Kur’anom poput istiaze-traženja utočišta, i da nije dozvoljeno osim Allahom i Njegovim svojstvima. Kako mnoge vjerodostojne predaje potvrðuju da se Poslanik s.a.v.s. Allahu utjecao sa Njegovim svojstvima, kažu da se je isto tako dozvoljeno i zaklinjati se Njegovim svojstvima, poput Kur’anom, jer je to Njegov govor, odnosno svojstvo. Na primjer govorio je Poslanik s.a.v.s.: ”Utječem se Allahu Njegovim POTPUNIM RIJEčIMA, od zla Onoga što je On stvorio…”. (Muslim, br 2708 od Havle b. Hakim r.a.)
Ebu Hanife r.h. nije dozvoljavao zaklinjanje Kur’anom, meðutim neki potonji učenjaci Hanefijskog mezheba su to dozvolili poput Ibn Hummama i Ajnija. (Fikhul-islamijj ve edilletuhu 3/379).

ZAKLINJANJE NEčIM MIMO ALLAHA:
Zaklinjanje nečim mimo Allaha je strogo zabranjeno-haram, i računa se vrstom širka, što se jasno zaključuje iz hadisa koji govore na ovu temu:
-Abdullaha b. Omera r.a. je čuo čovjeka kako se zaklinje Kabom, pa ga je upozorio da to ne čini a nakon toga mu rekao: čuo sam Poslanika s.a.v.s. da je rekao: ”Ko se zaklete nečim mimo Allaha, uznevjerovao je (učinio nevjerstvo) ili je Allahu pripisao druga” (Ebu Davud br.3251, Tirmizi br.1539. Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu Tergib br.2952)
– od Burejde r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Ko se zaklete emanetom (čašću, povjerenjem) takav nije od nas ”.( Ebu Davud br. 3253, i Ahmed 5/352. Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u Sahihu Tergib br. 2954)
– od Ebu Hurejere r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Nemojte se zaklinjati vašim očevima niti vašim materama niti kumirima, i ne zaklinjte se osim Allahom, i nemojte se zaklinjati osim kada govorite istinu”. (Ebu Davud br.3248, Nesai 7/7. Albani ga je ocijenio vjerodostojnim u  Sahihul-Džami’ br. 7249)

Kaže Ibn Tejmijje r.h.: ”Haram se je zaklinjati nečim mimo Allaha i to je odabrano mišljenje. Prenosi se od Ibn Mesu’da r.a. da je govorio: Da se zakunem Allahom pa da slažem mi je draže, nego da se zakunem nečim mimo Allaha a da govorim istinu”.
( Abdurrezzak u Musannefu br. 15 929 i Ebu Neim u El-Hilje 7/267. Ovu predaju je Albani r.h. ocijenio vjerodostojnom u El-Irva br.2562).
Pojašnjavajući ovaj govor Ibn Mesu’da, kaže Ibn Tejmijje r.h.: ”Jer je veličina tevhida veća od veličine govorenja istine, a grijeh laganja je manji od grijeha širka ”.
(Ihtijarat str. 473).
 
ŠTA ćE UčINITI ONAJ KO SE ZAKUNE NEčIM MIMO ALLAHA?
Svaka zakletva mimo Allaha i Njegovih svojstava i imena je zabranjena, ali isto tako i bezvrijedna te nema nikakvu težinu u šerijatu. Meðutim ukoliko se čovjek namjerno ili ne namjerno zaklete nečim mimo Allaha, šta da čini?
Od Ebu Hurejre r.a. se prenosi da je Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Ko se zakune i u svojoj zakletvi kaže: Tako mi Lata i Uzzata; neka kaže: La ilahe illallah …” ( Buhari br.6650,
Muslim br. 1647).
U drugom hadisu od Sa’da b. Ebi Vekkasa r.a. stoji da se ovaj ashab zakleo Latom i Uzzatom, jer je bio nov u Islamu, pa mu je Poslanik s.a.v.s. rekao: ”Reci La ilahe illallah, a zatim pljucni na lijevu stranu tri puta, traži kod Allaha utočište od prokletog šejtana i nemoj se više vraćati tom postupku ”. (Ibn Madže br. 2097, Ahmed 1/183. Šejh Ahmed Šakir je ovu predaju ocijenio vjerodostojnom u opaskama na Musned Imama ahmed br. 1590, a šejh Albani tvrdi da ima odreðenu slabost. Vidjeti: El-Irva 8/192-193)
Po ispravnom mišljenju, ukoliko se čovjek zakune bilo čim mimo Allaha, treba da postupi onako kako je pojašnjeno u ovom hadisu. Kaže Ibn Tejmijje r.h.: ”Zaklinjanje onim što je stvoreno, poput zakletve Kabom, vladarima, precima, sabljom … Sve su ovo zakletve koje nemaju nikakvu svetost niti vrijednost, već se one računaju u one zakletve za koje nije potrebno činiti keffaret(iskup), a onaj ko to učini treba da Allaha izdvoji u Njegovoj jednoći…”(Fetava 33/122).

Pripremljeno prema djelu: Sahihu fikhis-sunne ve edilletuhu, autor: Ebu Malik Kemal Ibnus-Sejjid Salim.
Slijedi: VRSTE ZAKLETVE i  KAKO SE ISKUPITI ZA PREKRŠENU ZAKLETVU

Prvi put objavljeno: četvrtak, 06 Rujan 2007 00:44