Ashabi

Majka vjernika – Aiša, radijallahu anha

1.64Kpregledi

Priredio: Sead Kumro, student Medinskog univerziteta
Majka vjernika Aiša b. Ebu Bekr, najučenija žena ummeta, rođena je devete godine prije Hidžre. Njena majka je Ummu Ruman bint Amir b. Uvejmir. Aišin nadimak bio je Ummu Abdullah. Neki navode da je ovaj nadimak dobila jer je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, rodila dijete koje je poslije umrlo. Međutim, ova predaja nije vjerodostojna. Naime, nadimak je dobila po sestriću Abdullahu b. Ez-Zubejru.Aiša, r.a., nije iza sebe imala džahilijjetskog (predislamskog) života, jer je rođena u islamu.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oženio ju je nakon smrti Hatidže, radijallahu anha, tri godine prije Hidžre. Prenosi se od nje da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Sanjao sam te tri noći. Došao je melek sa tobom umotanom u svilu, rekavši: ‘Ovo je tvoja supruga.’ Otkrio sam tvoje lice i vidio te, pa sam rekao: ‘Ako je ovo od Allaha, prihvatam.”’ (Buhari, Muslim)
Također, prenosi se od Aiše da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “O Aiša, poselamio te Džibril“, na što sam odgovorila: “Neka je i na njega selam i Allahov rahmet.“ (Buhari, Muslim)

El-ifk – događaj potvore
Ovaj događaj zbio se 5. hidžretske godine, u bitki Murejsi’a ili Benu Mustalak, kada je Aiša imala 12 godina. Prenosi se od Aiše, radijallahu anha, da je rekla: ”Kada bi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kretao na putovanje, kockom bi izvlačio koja će ga supruga pratiti. Ovoga puta kocka je pala na mene, te sam sa njim krenula na putovanje. To je bilo nakon što je propisan hidžab. Krenuli smo na put, a mene su nosili u nosiljci. Nakon određenog vremena, kada smo odmarali, udaljila sam se od grupe kako bih obavila prirodnu potrebu. Kada sam obavila potrebu, primijetila sam da sam izgubila ogrlicu, te sam počela da je tražim. Toliko dugo sam je tražila da je karavana krenula bez mene. Stavili su nosiljku na devu misleći da sam ja unutra. U to vrijeme žene su bile mršave, nisu jele meso, već samo onoliko hrane koliko bi im bilo dovoljno, tako da nisu primijetili da me nema u nosiljci. Kada sam pronašla ogrlicu, vratila sam se na mjesto gdje je vojska odsjela, međutim, na tom mjestu nisam našla nikoga. Sjela sam nadajući se da će primijetiti da me nema i vratiti se po mene. Sjedeći tako počela sam da drijemam i tako sam zaspala.
Safvan b. Muattal es-Sulemi, koji je kasnio za vojskom, krenuo je kada je bio mrak, te je u zoru stigao do mjesta gdje je vojska odmarala. Kada se malo približio, vidio je crnog čovjeka. Nakon što se još primakao, vidio je da sam to ja, da bi se nakon toga udaljio. Probudilo me njegovo udaljavanje. Lice sam pokrila džilbabom (haljinom). Tako mi Allaha, nije progovorio niti riječi, niti sam bilo šta čula, osim njegovog udaljavanja. Spustio je svoju jahalicu kako bih mogla da se na nju popnem. Safvan je krenuo vodeći jahalicu koja je mene nosila, da bismo u podnevnim satima sustigli vojsku. Abdullah b. Ubejj b. Selul bio je taj koji je smislio ovu potvoru.

Nakon povratka u Medinu, bolovala sam mjesec dana. Ljudi su pričali o potvori a da ja o tome ništa nisam znala. Navelo me na sumnju to što nisam mogla da vidim ljubaznost Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koju sam prije viđala. Dolazio bi kod mene, poselamio bi me, pitao kako sam, potom bi odlazio. Nije mi padalo na pamet šta se dešava, sve dok nisam ozdravila, i tada sam izašla iz kuće. Izašla sam sa Ummu Mistah prema mjestu gdje se obavljala prirodna potreba, a izlazili bi tu noću. To je bilo prije nego što su mjesta za obavljanje nužde počela da se prave u blizini kuća. Sa mnom su bili Ummu Mistah, njena majka Bint Sehar b. Amir, tetka Ebu Bekra, te njen sin Mistah b. Usase b. Mutalib. Krenuli smo i tada se Ummu Mistah spetljala oko svoga ogrtača i reče: ‘Propao neka je Mistah.’ Rekla sam joj: ‘Zar da grdiš čovjeka koji je učesnik Bedra?’ Potom odgovori Mistah: ‘Zar nisi čula šta je rekao?’ Rekoh: ‘A šta to?’ Potom me obavijestila o onome što se priča u Medini, što je dodatno povećalo moju bolest.
Kada sam se vratila kući, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ušao je kod mene, nazvao mi selam i upitao me kako sam. Upitala sam ga: ‘Da li mogu da odem kod svojih roditelja?’, želeći tako da provjerim ono što se priča, pa mi je dozvolio. Došla sam kod njih pa sam upitala majku: ‘Šta to ljudi pričaju?’ Odgovorila je: ‘Kćeri, nemoj se sekirati. Kada čovjek ima lijepu ženu koju voli, a ima i druge žene osim nje, tako se to desi.’ ‘Subhanallah!’, rekoh, ‘to ljudi pričaju!’ Plakala sam noćima. Suze mi nisu prestajale teći, niti sam mogla spavati. Jutro sam dočekivala plačući.

Kada je objava prestala da dolazi, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozvao je Aliju i Usamu b. Zejda, da zatraži od njih savjet. Osama b. Zejd mu je rekao da o njegovoj porodici zna samo dobro, dok mu je Alija rekao da još postoji mnogo žena mimo nje. Potom je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao sluškinju da li je nešto vidjela što joj je izazivalo sumnju. Ona je odgovorila: ‘Ne, tako mi Onoga što te poslao sa istinom.’ Tada se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, popeo na minber i zatražio pomoć protiv onog ko iznosi potvoru na njegovu porodicu. S’ad b. Muaz ustao je i rekao: ‘O Allahov Poslaniče, ja ću te pomoći. Ako je iz plemena Evs, udarit ću ga po vratu, a ako je iz plemena Hazredž, naredi nam i mi ćemo izvršiti naredbu.’ Nakon toga ustao je S’ad b. Ubade, predstavnik Hazredža, kojeg je ponijelo uzbuđenje, te je rekao S’adu b. Muazu: ‘Lažeš, Boga mi, nećemo ga ubiti, niti ćete ga vi ubiti.’ Zatim je ustao Usejd b. Hudajr, amidžić S’ad b. Muaza, i rekao: ‘Boga mi, sigurno ćemo ga ubiti. Ti sigurno želiš da braniš licemjere.’ Zatim su ustali predstavnici Evsa i Hazredža, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, smirivao ih je sa minbera sve dok nisu stišali glasove.”

Nastavlja Aiša: ”Plakala sam dan i noć. Oči mi nisu prestajale suziti, niti sam mogla spavati. Kod mene su osvanuli moji roditelji. Plakala sam toliko da sam mislila da će mi plač raskidati utrobu. Zatim mi je došla jedna ensarijka, sjela je pored mene i plakala je sa mnom. Dok smo tako sjedile, na vrata je ušao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i sjeo pored mene – a tako nije sjeo pored mene otkako je rekao ono što je rekao – pa reče: ‘O Aiša, čuo sam to i to. Ako si nevina, Allah će obznaniti tvoju nevinost, a ako si počinila grijeh, zatraži od Allaha oprosta i pokaj se Njemu. Doista kada rob prizna svoj grijeh i potom se pokaje, Allah će primiti njegovo pokajanje.’ Obratila sam se ocu: ‘Reci Poslaniku šta je sa mnom.’ On reče: ‘Tako mi Allaha, ne znam šta da mu kažem.’ Tada sam rekla majki: ‘Reci Poslaniku šta je sa mnom,’ a ona reče: ‘Ne znam šta da mu kažem.’ Potom sam rekla: ‘Ako bih ja rekla da sam nevina, a Allah zna da jesam, vi mi ne biste vjerovali, a ako bih rekla da sam to počinila, pa doista Allah zna da sam nevina.’ Potom sam proučila ajet: ‘…i ja se neću jadati, od Allaha tražim pomoć protiv ovoga što vi iznosite’ (Jusuf, 18). Bila sam ubijeđena da će Allah dokazati moju nevinost, ali nije mi padalo na um da će Allah objaviti ajet mojim povodom koji će se poslije učiti. Nadala sam se da će objava doći Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u snu. Potom je Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u hladnom danu, oblio znoj, zbog težine onoga što mu se objavljuje. Kada se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, smirio, nasmijao se i rekao: ‘O Aiša, Allah je objavio tvoju nevinost.’ Tada je moja majka rekla: ‘Zahvali mu se’, a ja rekoh: ‘Ja ću se samo Allahu zahvaliti.’ Tada je Allah objavio: ‘Među vama je bilo onih koji su iznosili potvoru…’ (En-Nur,11-20).” (Buhari, Muslim)
Abdullah b. Ubejj es-Selul želio je da uprlja čast majke vjernika, Aiše, radijallahu anha, kako bi nanio štetu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i tako oslabio njegov poziv u islam.

Prenosi se od Amra b. ‘Asa da je upitao Poslanika, sallallahu alehi ve sellem: “Ko ti je najdraži od ljudi?“, a on reče: ”Aiša.” ”A od muškaraca?”, ponovo upita Amr. Poslanik reče: ”Njen otac.“ (Buhari, Muslim)
Aiša, radijallahu anha, upitala je Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ”Ko su tvoje supruge u Džennetu?“, a on je odgovorio: ”Ti si jedna od njih.” (Ibn Hibban)
Prenosi se od Urveta da je rekao: “Nisam vidio da je neko učeniji od Aiše u ajetima koji su objavljeni, i u nasljednom pravu, i sunnetu, i stihovima, i danima, i u medicini.“
Rekao je Ata b. Ebi Rabaha: “Aiša je bila najbolji fakih (pravnik).“
Također, prenosi se od Muhammeda b. Šihaba ez-Zuhrija da je rekao: “Kada bi se sakupilo znanje koje posjeduje Aiša i znanje ostalih žena, Aišino bi znanje bilo bolje.“
Ebu Burde b. Ebi Musa, prenoseći od svoga oca, rekao je: ”Kad god bismo naišli na neki problem, za to bismo upitali Aišu, i kod nje našli znanje o tome.”

Prenosi se od Ata’a da je Muavija poslao Aiši zlatnu ogrlicu optočenu draguljima koja je vrijedila stotinu hiljada. Aiša, radijallahu anha, podijelila je tu ogrlicu sa ostalim Poslanikovim ženama.
Aiša, radijallahu anha, poznata je po tome što je mnogo prenosila hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ukupan broj hadisa koje prenosi dostigao je 2.210. Također, prenosila je hadise od svoga oca, Omera, Fatime, S’ada, Hamze b. Amra el-Eslemija i drugih.

Ashabi koji su od nje prenosili hadise su: Omer, njegov sin Abdullah, Ebu Hurejre, Ebu Musa, Ibn Abbas i drugi, a tabiini koji su od nje prenosili su: Seid b. El-Musejjeb, Amr b. Mejmun, Alkame b. Kajs i drugi.
U braku sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, živjela je četrnaest godina.
Preselila je svome Gospodaru 57. ili 58. hidžretske godine, u svojoj 63. godini života. Ukopana je na mezarju Bekija, a Ebu Hurejre, radijallahu anhu, klanjao joj je dženazu.

Korištena literatura:
”Sifatus-safve” (2/ 7-17)
”Usudul-gabeh“ (5/341-344)
”Sijer ealamin-nubela“ (2/135-201)
”El-Isabe“ (8/257-260)
”Zevdžatun-nebijj“ (37-56)

X