Hadis

Koristi i mudrosti izvedene iz hadisa o iskrenosti u traženju znanja

608views

Piše: Hfz. Amir Smajić (Islamski univerzitet u Medini)

Zahvala pripada Uzvišenom Allahu, dželle dželaluh, donosimo salavat i selam na našeg poslanika Muhammeda, njegovu časnu porodicu, ashabe, i one koji ih budu slijedili u dobročinstvu do Sudnjega dana. Bilježi imam Ahmed u ”Musnedu” (8457), Ebu Davud u ”Sunenu” (3664), i Ibn Madže u ”Sunenu” (252) od Fulejha ibn Sulejmana, a on od Ebu Tuvale Abdullaha ibn Abdur-Rahmana ibn Ma’mera, a on od Se’ida ibn Jessara, a on od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko bude učio znanje kojim se traži Allahovo, azze ve dželle, lice, ne učeći ga osim da bi stekao neku dunjalučku korist, neće osjetiti miris Dženneta na Sudnjem danu.”

Prva korist: Hadis još bilježe i imam El-Hakim u ”Mustedreku” (295), Ibn Hibban u ”Sahihu” (78), Ibn Ebi Šejbe u ”Musannefu” (6/188), Bejheki u ”Medhalu” (374) i drugi, i sened ovog hadisa nije loš. Hadiski kritičari razilaze se po pitanju pouzdanosti ravije Fulejha ibn Sulejmana. Slabim i nepouzdanim smatrali su ga Jahja ibn Me’in(1), Ebu Hatim(2), Ebu Davud(3), Nesa’i(4), Ukajli(5) i drugi. Kaže imam Darekutni: “Razilaze se po pitanju njega, i smatram da nije loš.”(6) Slično tome kaže i imam Ibn Adijj(7). Kaže imam Sadži za njega da je od iskrenih ravija iako je imao grešaka.(8)Imam Ibn Hibban spomenuo ga je u svojoj knjizi o pouzdanim ravijama.(9) Imami Buhari i Muslim prenijeli su hadise putem njega u svoja dva ”Sahiha”. Kaže imam Ebu Abdillah Hakim: “Slaganje dva šejha (tj. Buharije i Muslima) po pitanju njegovih hadisa (tj. hadisa koje on prenosi) pojačava stepen njegove pouzdanosti.”(10) Hafiz Ibn Hadžer za njega kaže: “Saduk – iskren, ima mnogo grešaka.”(11), tj. da je od iskrenih, ali ima mnogo grešaka u svojim rivajetima, a stepen iskrenosti ”sadukun” je kod muhaddisa ispod stepena pouzdanosti ”sikatun”. Hadis su vjerodostojnim ocijenili imam Hakim, a to je prešutjeo hafiz Zehebi(12), a također vjerodostojnim ga je ocijenio i šejh Nasiruddin Albani. (13) Ovaj hadis, iako ima slabosti u senedu, pojačava predaja koju su zabilježili imam Tirmizi u ”Džami’i-sunenu” (2655) i Ibn Madže u ”Sunenu” (258) putem Ejjuba es-Sihtijanija, od Halida ibn Durejka, a on od Abdullaha ibn ‘Umera, radijallahu anhu, da je rekao Allahov Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem: “Ko bude tražio znanje radi nekog mimo Allaha ili bude njime htio zadovoljstvo nekog drugog mimo Allaha, neka pripremi sebi mjesto u Vatri.” Kaže imam Tirmizi da je ova predaja ”hasen-garib”, tj. da’if – slaba, a sa njim se složio i šejh Albani,(14)a Allah, dželle še’nuh, najbolje zna.

Druga korist: Ashab koji prenosi ovaj hadis zove se Ebu Hurejre, radijallahu anhu. To je poznati i uvaženi ashab Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji je poznat po svome nadimku Ebu Hurejre kojeg mu je nadio otac u džahilijjetu. Po ispravnijem mišljenju, ime mu je Abdur-Rahman ibn Sahr, kao što su to zastupali Ibn Ishak, Hakim, Ibn Abdil-Berr i Nevevi. On je ashab koji je prenio najveći broj hadisa od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Spominje se da je Bekijje ibn Mahled, rahimehullah, u svome Musnedu zabilježio 5374 hadisa od Ebu Hurejre, radijallahu anhu. Nijedan od ashaba ne prenosi ni približno broju hadisa koje on prenosi. Kaže imam Buhari: “Od njega je uzimalo i prenosilo hadis 800 ljudi ili više.” Umro je u Medini 59. godine po Hidžri u 78. godini života i ukopan je na mezarju Bekija, da Allah, dželle še’nuh, bude njime zadovoljan.(15)

Treća korist: U hadisu je podsticaj na traženje znanja iskreno u ime Allaha, dželle še’nuh.

Četvrta korist: Opomena onome koji traži znanje na čišćenje nijjeta.

Peta korist: Opasnost činjenja djela radi nekog drugog mimo Uzvišenog Allaha.

Šesta korist: Vrijednost znanja kod Allaha, dželle še’nuh, tako da je pripremio veliku nagradu za onoga koji je iskren u njegovom traženju, a veliku kaznu za onoga koji nije.

Sedma korist: Znanje se traži radi Allahovog plemenitog lica i Njegovog zadovoljstva, a ne radi ovosvjetskih koristi, pozicija, diploma, svjedodžbi itd.

Osma korist: Vrijednost odabranih Allahovih robova učenjaka – uleme, koji iskreno uče znanje, rade po njemu, i prenose ga na druge.

Deveta korist: Šerijatsko znanje nije dozvoljeno učiti osim iskreno radi Allaha, dok je ovosvjetsko znanje dozvoljeno učiti radi koristi na dunjaluku, ali pod uslovom da to ne bude jedina namjera.

Deseta korist: U hadisu je dokaz da Allah, dželle ve ‘ala, ima svojstvo lica, onako kako dolikuje Njegovoj uzvišenosti i veličanstvenosti, kojim se opisao u Svojoj Knjizi i kojim Ga je opisao Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u svome sunnetu.

Jedanaesta korist: Sljedbenici Kur’ana i sunneta pritvrđuju Allahova svojstva i imena onako kako se Allah, dželle še’nuh opisao u Kur’anu i kako Ga je opisao Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u svome sunnetu, bez izmjene njihovih značenja, ulaženja u kakvoću tih svojstava, a također bez poređenja tih Allahovih svojstava sa svojstvima stvorenja, i bez negiranja njihovih značenja. Pritvrđuju od Allahovih lijepih imena i uzvišenih svojstava ono što je Allah, dželle še’nuh, sebi pritvrdio i ono što mu je pritvrdio Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a u isto vrijeme negiraju ono što je Uzvišeni Allah sebi negirao i što Mu je negirao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. I sljedbenici sunneta su po tom pitanju između dvije krajnosti: onih koji pretjeruju u pritvrđivanju i Allahova svojstva porede i oponašaju sa svojstvima Njegovih stvorenja, i onih koji pretjeruju u negiranju pa negiraju Allahova svojstva ili mijenjaju njihova značenja.

Dvanaesta korist: Bezvrijednost dunjaluka kod Uzvišenog Allaha, dželle še’nuh.

Trinaesta korist: Poniženje za onoga koji dadne prednost prolaznim dunjalučkim uživanjima nad plemenitim licem Uzvišenog Allaha, čije gledanje je najveća nagrada stanovnika Dženneta.

Četrnaesta korist: Vrijednost Dženneta i njegovih stanovnika.

Petnaesta korist: Dokaz da je i sam džennetski miris dovoljan kao nagrada, pa kakva li su onda ostala uživanja i ljepote koje su pripremljene za iskrene.

Šesnaesta korist: Ljepota džennetskog mirisa.

Sedamnaesta korist: Neizmjerna nagrada za onoga koji bude učio znanje iskreno radi Allaha.

Osamnaesta korist: Upozorenje na Sudnji dan i njegove strahote.

Devetnaesta korist: Samilost Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prema svome ummetu tako što im upućuje iskrene savjete i podučava ih onome što će im koristiti na dunjaluku i na ahiretu.

Dvadeseta korist: U hadisu je dokaz za vjerovanje ehli-sunneta da je djelo sastavni dio vjerovanja, jer da djelo nije od imana, ne bi bio kažnjen na Sudnjem danu onaj koji je učio znanje radi dunjalučkih koristi.

Dvadeset prva korist: Vrijednost ashaba Allahovog Poslanka, sallallahu alejhi ve sellem, koji prenose njegov sunnet i uputu potonjim generacijama ovog ummeta, iz njihove ljubavi prema hajru.

Molimo Allaha da nam oprosti i da nas uputi na Pravi put, i neka je salavat i selam na našeg vjerovjesnika Muhammeda, njegovu časnu porodicu, ashabe, i sve istinske sljedbenike do Sudnjega dana.  

Bilješke:

1-Pogledaj: Tarih Ibn Me’in bi rivajeti ed-Duri (3/171), imama Jahje ibn Me’ina, rahimehullah.
2-Pogledaj: El-Džerhu wet-tadilu (7/84), imama Ibn Ebi Hatima, rahimehullah.
3-Pogledaj: Tehzibul-kemal (23/321), imama Mizzija, rahimehullah.
4-Pogledaj: Ed-Du’afau wel-metrukin (1/226), imama Nesaija, rahimehullah.
5- Pogledaj: Ed-Du’afa (3/466), imama Ukajlija, rahimehullah.
6-Pogledaj: Sijeru ealamil-nubela (7/351), hafiza Zehebija, rahimehullah.
7-Pogledaj: El-Kamil fi du’afa (6/30), imama Ibnu Adijja, rahimehullah.
8-Pogledaj: Mizanul-i’atidal (5/442), hafiza Zehebija, rahimehullah.
9-Pogledaj: Es-Sikat (7/324), imama Ibn Hibbana el-Bustija, rahimehullah.
10-Pogledaj: Tehzibut-tehzib (3/403-404), hafiza Ibn Hadžera, rahimehullah.
11-Pogledaj: Takribut-tehzib (str. 384 pod br. ravije 5443), hafiza Ibn Hadžera, rahimehullah.
12-Pogledaj: El-Mustedrek (1/271), imama Hakima, rahimehullah.
13-Pogledaj: Sahihu-tergibu-terhib (1/25), šejha Nasiruddina Albanija, rahimehullah.
14-Pogledaj: Silsiletu ehadis ed-da’ife (5017), šejha Nasiruddina Albanija, rahimehullah.
15-Pogledaj: El-Istij’ab (4/11770) Ibn Abdul-Berra, El-Isabe (12/63) Ibn Hadžera, Subulus-selam (1/69) Es-San’anija, Minhatul-allam (1/26) Abdullaha el-Fevzana, Teshilul-ilmam (1/16) dr. Saliha el-Fevzana, Ruvatul-hadis (1/51) dr. Avada Ruvejsija.