Hadis

Granice Allahova šerijata

950views
Preveo: Mithad R. Ćeman, student Medinskog univerziteta
Od Ebu Se’alebe el-Hušenijja Džursuma b. Našira, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Uzvišeni Allah propisao je farzove pa ih ne zanemarujte, a odredio je i granice pa ih ne prekoračujte, oharamio je neke stvari pa ih ne kršite, a neke stvari je prešutio iz milosti prema vama, a ne iz zaborava, i nemojte ih istraživati.” (Bilježi Ed-Darekutni i drugi)

Komentar
Allah Uzvišeni propisao je Svojim robovima samo ono što im koristi u njihovoj vjeri i njihovom dunjaluku.
Poslanikove riječi ”…propisao je farzove“, znače da je Uzvišeni obavezao Svoje robove vadžibima, jer je farz ustvari vadžib, dok neki smatraju da je farz potvrđeniji od vadžiba. Vadžib su djela za koja njihov vršilac biva nagrađen, a ako ih ostavi biva kažnjen. Znači, Allah je Svoje robove obavezao vadžibima, naredivši im pokornost i obavljanje ibadeta, poput: pet namaza, zekat, post ramazana, hadž bejtillahil-harama, poslušnost roditeljima i druge stvari koje spadaju u vadžibe od kojih su neke između robova i Allaha, dok su neke između robova međusobno, poput dobročinstva prema roditeljima, održavanja rodbinskih veza, pomaganja onima kojima je pomoć potrebna. Shodno tome, ove farzove nije dozvoljeno ostaviti, tj. obaveza ih je izvršavati.
 ”…pa ih ne zanemarujte“, tj. nemojte ih ostaviti ili ih olahko shvatiti jer su u vašu korist i predstavljaju temelj vaše vjere. Vjera počiva na farzovima i vadžibima, zatim mustehabima, a nafilama se nadopunjuju farzovi ako se desi da budu nepotpuni. Mustehab je ono čime njegov vršilac biva nagrađen, a onaj koji ga ostavi ne biva kažnjen.

”…a odredio je i granice“ – granice su ono što je zabranjeno. Allah je postavio zabrane Svojim robovima i nije ih dozvoljeno prekoračivati mubah stvarima. Također, učinio je da budemo neovisni od harama, jer je Svojim robovima dozvolio lijepe stvari, dok je zabranio samo ružne stvari. Znači, postoje halali i postoje harami i to su Allahove granice, slavljen i uzvišen je On. Mubahom se ne prekoračava, kao što kaže Uzvišeni: ”To su Allahovi propisi, pa ih ne narušavajte!“ (El-Bekare, 229), a haramu se ne približava, kao što kaže Uzvišeni: ”To su Allahove granice, i ne približujte im se!“ (El-Bekare, 187). Ovo je stajalište muslimana spram halala i harama. Svaki iskreni vjernik koristi se halalom koji je lijep i zadovolji se njime, a ostavlja svaki haram i ono što vodi njemu: ”…i ne približujte im se!“, znači: Iz opreza ne služite se stvarima koje mogu odvesti u haram. Musliman staje kod Allahovih granica i ne prekoračava ih, uzima halal i mubah, a ostavlja haram.
 

”… oharamio je neke stvari”, tj. haram stvari je puno, kao što kaže Uzvišeni: “Zabranjuje vam se strv…” (El-Maide, 3), i kaže: “A Allah je dozvolio trgovinu, a zabranio kamatu” (El-Bekare, 275) Dakle, za nešto došao tekst kojim se pojašnjava da je to haram, dok je neke stvari zabranio, a osnova za zabranjene stvari jeste da su i one haram, a može se desiti da su takve stvari mekruh – pokuđene iz predostrožnosti, ukoliko postoji dokaz iz kojeg se da zaključiti da ne pripadaju osnovi, a to je haram.
 
Njegove riječi: ”…a neke stvari je prešutio”, tj. niti ih je proglasio haramom niti halalom, što znači da ne treba pitati o njima. Dakle, Allah ih je prešutio, a ispitivanje u vezi sa tim stvarima izazvalo bi poteškoće za ljude, i kada već nisu spomenute, onda ih treba i ostaviti. Ko radi takve stvari, ne treba ga koriti jer su mubah stvari one o kojima nije ništa rečeno, a mubah je ono čime njegov vršilac ne biva nagrađen, niti onaj koji ga ostavi biva kažnjen. Allah nije ove stvari prešutio iz zaborava, već iz Svoje mudrosti i milosti prema vama i zbog toga da vas ne optereti.

Riječi: ”…a ne iz zaborava”, jer Uzvišeni Allah ne zaboravlja. Zaborav je nedostatak i rastresenost, tako da Uzvišeni Allah nije to prešutio jer je zaboravio, već je prešutio iz milosti prema vama i zbog toga da vam stvari ne bi učinio tijesnim, skučenim.

“…i nemojte ih istraživati”, tj. ono za šta postoji dokaz da je dozvoljeno, to prakticiraj, a ono za šta postoji dokaz da je haram, to ostavi, a nemoj istraživati koji propis važi za ono o čemu nije ništa rečeno, jer da ima određeni propis vezan za to, Uzvišeni Allah bi to pojasnio.

 
Musliman se ovih pravila drži u svojoj vjeri, u svom životu i u svojim normama ponašanja. Izvršava obaveze, kloni se zabranjenih stvari i drži se Allahovih granica, te ih ne narušava, niti raspituje o stvarima koje mu nisu potrebne, niti su potrebne drugim ljudima. Kaže Uzvišeni: ”O vjernici, ne zapitkujte o onome što će vam pričiniti neprijatnosti ako vam se objasni; a ako budete pitali za to dok se Kur’an objavljuje, objasnit će vam se, ono ranije Allah je već oprostio. Allah prašta i blag je. Neki ljudi su prije vas pitali za to, pa poslije u to nisu povjerovali.“ (El-Maide, 101-102) Shodno tome, zabranjeno je raspitivati se o stvarima koje nam nisu potrebne i postavljati pitanja koja nam ne koriste, već postavljamo pitanja koja su praktična i konkretna, kao što se ne obavezujemo nečim što nije potrebno nama samima, niti je potrebno drugim ljudima.

 
(Kratki komentar hadisa br. 30 iz djela ”Četrdeset Nevevijevih hadisa”)

Preuzeto iz djela:
El-Minhetur-rabbanije fi šerhil-erbe’inin-Nevevijje, uvaženog šejha dr. Saliha b. Fevzana b. Abdullaha el-Fevzana, član Vijeća velikih učenjaka KSA, i član Stalne komisije za izdavanje fetvi

Priređeno:
Medina Munevvera
12. rebi’ul-evvel 1431. / 26. februar 2010.