Zahvalnost stvorenja

Preveo: mr. Elvedin Huseinbašić

Zahvalnost stvorenja dijeli se na dva dijela:

a) Zahvalnost stvorenja Uzvišenom Allahu

Zahvalnost je jedna od dužnosti kojima je Uzvišeni Allah obavezao Svoje robove. Uzvišeni Allah naredio nam je da Ga spominjemo i da Mu zahvaljujemo. Rekao je Uzvišeni Allah: “Spominjite me i Ja ću vas spomenuti i zahvalni Mi budite i nemojte nezahvalni biti” (El-Bekara, 152), “O vjernici, jedite lijepe i dozvoljene stvari kojima smo vas opskrbili i budite Allahu zahvalni” (El-Bekara, 172),  “Zahvalite na Allahovim blagodatima!” (En-Nahl, 114), “Jedite hranu Gospodara svoga i budite Mu zahvalni; kakav divan kraj i Gospodar koji mnogo prašta”(Sebe’, 15). Dakle, robu nije dozvoljeno da zanemari zahvalnost svome Gospodaru. Mi ne možemo uzvratiti na Allahove blagodati svojim blagodatima jer smo slabi robovi i zato je naša dužnost da na nebrojene  Allahove blagodati uzvratimo zahvalnošću, a i to je Allahova blagodat prema nama, jer da nas je zadužio da Mu zahvalimo koliko nam je darovao blagodati, to ne bismo bili u stanju.

Najzahvalniji robovi Allahu jesu oni koji najviše znaju o Njemu, a najznaniji od njih u tom pogledu bio je velikan Ademovih potomaka – Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. Ebu Bekra, radijallahuanhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, padao na sedždu iz zahvalnosti kada bi mu se dogodilo nešto lijepo.

b) Zahvalnost stvorenja jednih prema drugima

Ova zahvalnost odnosi se na zahvalnost koju ljudi upućuju onima koji im učine nešto korisno i lijepo (izađu im ususret), a biti zahvalan ljudima znači biti zahvalan i Allahu, kao što se navodi u hadisu od Ebu Hurejre, radijallahuanhu, u kojem prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko nije zahvalan ljudima, nije zahvalan ni Allahu.”[1]U hadisu se nedvojbeno ukazuje na to daonaj ko se uzdiže iznad svoje braće (po vjeri) i ne zahvaljuje im na dobru koje mu učine, on uglavnom ne zahvaljuje ni Uzvišenom Allahu.

U tumačenju hadisa: “Ko nije zahvalan ljudima, nije ni Allahu”,Hattabi je rekao da se ove riječi moguprotumačiti na dva načina. Prvo tumačenje ukazuje da se pod ovim misli na ljude koji su po prirodi nezahvalni na dobru koje im učine ljudi i kao takvi oni ne zahvaljuju ni Allahu na Njegovim blagodatima. U drugom tumačenju navodi se da Uzvišeni Allah neće prihvatiti zahvalnost koju Mu rob iskazuje na dobročinstvu ako je rob nezahvalan stvorenjima na učinjenom dobročinstvu, jer zahvalnost Allahu povezana je sa zahvalnošću ljudima.[2]

Svoju zahvalnost ljudima na dobru koje su mu učinili, čovjek će iskazati tako što će im na dobročinstvo uzvratiti istom mjerom, spominjat će ih po lijepom među ljudima ili će za njih uputiti dovu Allahu. U hadisu koji prenosi Aiša, radijallahuanha, navodi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kome bude učinjeno dobro, neka uzvrati istom mjerom. Ako to nije u mogućnosti, onda neka dobročinitelja spominje po dobru jer spominjanje po dobru dovoljna je zahvala, a ako ni to ne može, onda neka uči dovu za njega.”Usama, radijallahuanhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Onaj kome bude učinjeno dobro i koji kaže dobročinitelju: ‘Allah te nagradio!’, dovoljno je zahvalio.”

Dakle, ovako se stvorenjimazahvaljuje na učinjenom dobru. Nezahvalnost u tom smislu ubraja se u nepristojnosti, a imam Ahmed rekao je da je nezahvalnost veliki grijeh.[3] Naime, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zaprijetio je Vatrom onima koji su nezahvalni svojim supružnicima. U oba Sahiha bilježi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “O žene, udjeljujte sadaku i često molite za oprost, jer sam vidio da je vas najviše u Džehennemu!”Jedna od prisutnih žena upitala je: “Zašto je nas najviše u Džehennemu?”, a Poslanik je odgovorio: “Zato što puno proklinjete i što ste nezahvalne svojim muževima”, tj. nezahvalne ste mužu na dobročinstvu. Na to ukazuju i riječi žena koje, ako im se nešto uskrati, kažu: “Od tebe nisam vidjela nikakvog dobra.” Rekao je Ibn Kajjim: “Ako  je ovo posljedica nezahvalnostima na muževomdobro­činstvu, koje ustvari dolazi od Allaha, šta se onda može reći za onoga ko je nezahvalan Allahu?!Onaj kojem je potrebno nešto od ljudi, treba to zatražiti na lijep način, biranim i učtivim riječima. Ako dobije ono što traži, treba da zahvali Allahu i da pohvali dobročinitelja te da prouči dovu za njega. Ako ne dobije ono što traži, onda neka opet zahvali Allahu i neka nađe opravdanje za svoga brata koji mu se nije odazvao. Muhammed b. Vasia, učenjak i pobožnjak u Basri, jednom je prilikom došao kod Kutejbe b. Muslima i rekao mu: “Došao sam ti zbog potrebe koju sam, prije nego što sam se obratio tebi, iznio Allahu. Ako je ti ispuniš, zahvalit ću Allahu, a zahvalit ću i tebi, a ako je ne ispuniš, zahvalit ću Allahu i naći opravdanje za tebe.” Tada je Kutejbanaredio da ispune njegovu potrebu. Isto tako, neki je čovjek  došao kod Mensura i rekao: “Pitati tebe, to nije ružno, dobiti od tebe, to je čast, a ko dođe tebi da traži, nije manje vrijedan i ružan”, a Mensur je naredio da mu ispune potrebu… Jedan je čovjek rekao drugom: “Ruke smo pružili ka tebi u nadi. Pogledi su upereni ka tebi u zahvalnosti. Postupi s nama u skladu sa našim nadanjima u tebe.” Drugi je opet rekao: “Došao sam ti zbog velike potrebe, jer ti si plemeniti vođa i veliki čovjek.”

Zahvalnost stvorenjima nije ograničena na materijalne stvari, već obuhvata svaki vid koristi, kao što je ispunjenje potrebe, davanje traženog, dozvoljeno posredovanje, tajna dova i slično…

Razlike između Allahove zahvalnosti robovima i zahvalnosti robova Gospodaru

 Allahovoj zahvalnosti robovima i zahvalnosti robova Allahu zajednička je samo riječ zahvalnost. Međutim, kvalitativno i kvantitatvno ove su zahvalnosti potpuno različite. Allahova zahvalnost dolikuje Njemu, Njegovoj plemenitosti i sveobuhvatnoj bezgraničnoj milosti. Ovo su neke razlike između Allahove zahvalnosti robovima i zahvalnosti robova Gospodaru:

Uzvišeni Allah zahvaljuje Svome robu zbog dobra koje on čini sam sebi, a stvorenja zahvaljuju drugima koji su im učinili dobro.

1.Zahvalnost Stvoritelja apsolutno je savršena, bez bilo kakve manjkavosti, a zahvalnost stvorenja je . manjkava, relativna i izložena prolaznosti.

Zahvalnost stvorenja uglavnom je izraz zahvalnosti za blagodat ili učinjeno dobro. Ali, Allahova nagrada 2. za zahvalnost je bezuvjetna. Ponekad čovjek ne izvršava ibadete i ne čini dobra djela, ali ga Allah ipak nagradi, i to je rezultat Allahove mudrosti i pravednosti.

3. Kada čovjeku neko uputi zahvalnost, tada on ima koristi od te zahvalnosti. Međutim, kada se stvorenja zahvaljuju Allahu, to Njemu ne donosi nikakvu korist. U tom je kontekstu objavljen ajet: “Ko je zahvalan, u svoju je korist zahvalan.” Dakle,iskazana zahvalnost koristit će opet čovjeku,jer su njemu potrebne blagodati na dunjaluku i nagrade na ahiretu, koje su obećane za zahvalnost. Isto je i sa nezahvalnošću. Nezahvalnost ne utječe na Allaha, jer je On hvaljen sam po Sebi, a ne zbog zahvalnosti ljudi na blagodatima, na što se ukazuje u ajetu: “I rekao je Musa: ‘Ako budete nezahvalni vi i svi na zemlji, pa Allah je neovisan i hvaljen’” (Ibrahim, 8), to jest, ako vi i sva druga stvorenja budete nezahvalni na blagodatima, pa Allah je neovisan od vaše zahvale i ne treba Mu i neće Ga zadesiti manjkavost zbog toga. Allah je hvaljen zbog savršenstva Svoga bića i blagodarnosti. Ako Ga vi ne hvalite, hvale Ga meleki.[4] Rekao je Ibn Kajjim: “Kada Gospodar Svome robu daruje blagodati, to je potpuno dobročinstvo, blagodarnost i čista dobrota. Ovo Allahovo darivanje nije proisteklo iz potrebe za ljudima, niti kako bi to bilo nekakvo uzvraćanje na dobročinstvo, niti što je Njemu potrebna njihova pomoć, niti što je On sam, a njih je mnogo, niti kako bi Mu s njima ugled porastao, niti kako bi pomoću njih postao jači, slavljen neka je On i Njemu pripada svaka hvala! Kada je Allah naredio ljudma da budu zahvalni, tom naredbom također im je ukazao blagodat, jer korist od zahvalnosti vraća se ljudima i na dunjaluku i na ahiretu, a ne Uzvišenom Allahu. Znači, ljudi su ti koji imaju koristi od zahvalnosti. Uzvišeni Allah rekao je: ‘Ko je zahvalan, zahvalan je u svoju korist.’Kada rob zahvaljuje, time samom sebi čini dobročinstvo ina dunjaluku i na ahiretu, i ta zahvalnost nikako se ne može smatrati oduženjem Gospodaru na blagodatima. Niko se Uzvišenom Allahu ne može odužiti za blagodati, čak ni za najmanju blagodat. Uzvišeni Allah je Darovatelj i Stvoritelj i zahvalnosti i onoga koji zahvaljuje i onoga zbog čega zahvaljuje. Niko ne može dovoljno Allaha pohvaliti. On čini dobro stvorenjima i od Njega dolaze dobročinstvo i zahvalnost na blagodatima. Dakle, zahvalnost na blagodatima je blagodat na kojoj se mora zahvaliti i tako unedogled. Kolika je Allahova blagodat prema robu, najbolje govori činjenica da ti Uzvišeni Allah daruje blagodat, uputi te na zahvalnost, bude zadovoljan s tobom zbog zahvalnosti, a onda ti vrati korist zahvalnosti tako što ti daruje nove blagodati, jednu za drugom, i povećava ih.”[5]

[1]Tirmizi, Sunen,  hadis br. 1877, koji kaže da je hasen-sahih; Ebu Davud, Sunen, hadis br. 4177. Hadis je zabilježen i u drugim sličnim verzijama: “Najzahvalniji ljudi Allahu jesu oni koji su najzahvalniji ljudima”, “Allah nije zahvalan onima koji nisu zahvalni ljudima”.Vidjeti: Ibn Muflih, El-Adabuš-šerijja, 1/313.

[2]Vidjeti: Kurtubi, El-Džami li ahkamil-Kur’an, 1/398.

[3]Vidjeti: Ibn Muflih, El-Adabuš-šerijja, 1/314.

[4]Vidjeti: Fethul-Kadir, 3/96.

[5]Medaridžus-salikin, 2/616.

Print Friendly  Zahvalnost stvorenja pf button both



X