Skrušenost (el-hušu’u) u namazu

Hatib: Nezim Halilović Muderris

Skrušenost (el-hušu'u) u namazu HUTBEBraćo i sestre u islamu! Danas 30. džumade-l-uhra 1434.H., 10. maja 2013. godine hutbu sam naslovio sa Skrušenost (El-hušu’u) u namazu. Ova tema je braćo i sestre iznimno važna, jer je skrušenost u namazu preduslov za ispravnost našeg namaza, a namaz je jedan od stubova naše vjere. Skrušenost označava smirenost, spokojnost, poniznost i skromnost i ona je rezultat strahopoštovanja roba od Allaha, subhanehu ve te’ala, uz osjećaj da Allah, dželle še’nuhu, čovjeka stalno vidi i zna šta je u njegovoj duši. Pored toga što smo dužni redovno klanjati propisane namaze isto tako je važno da namaze obavljamo skrušeno i ponizno, svjesni Allahove, dželle še’nuhu, Svemoći i naše nemoći. U protivnom naš namaz se svodi samo na formu od koje klanjač nema ništa drugo do fizičku aktivnost.

 

Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u prva dva ajeta Sure El-Mu’minun:

 

قَدْ أَفْلَحَ الْمُؤْمِنُونَ(1) الَّذِينَ هُمْ فِي صَلاتِهِمْ خَاشِعُونَ(2)

 

Spašeni su mu’mini,(1) oni koji su u namazu skrušeni!“(2)

 

Braćo i sestre, Allah subhanehu ve te’ala, u citiranim ajetima obećava spas mu’minima koji su skrušeni u namazu, a to je uistinu velika blagodat, pa budimo od onih koji su skrušeni u svojim namazima!

 

Allah, dželle še’nuhu, u 45. ajetu Sure El-Bekare naređuje strpljivost i namaz, pa kaže:

 

وَاسْتَعِينُوا بِالصَّبْرِ وَالصَّلاَةِ وَإِنَّهَا لَكَبِيرَةٌ إِلاَّ عَلَى الْخَاشِعِينَ

 

I pomozite sebi strpljenjem i namazom – to je zaista teško, osim skrušenim!

 

Istinska skrušenost se ogleda u klanjačevoj potpunoj predaji Allahu, dželle še’nuhu, uz svjesnost da Njemu, azze ve dželle, sve pripada i sve Mu se pokorava, kao što stoji u drugom dijelu 90. ajeta Sure El-Enbija’:

 

 إِنَّهُمْ كَانُوا يُسَارِعُونَ فِى الْخَيْرَاتِ وَيَدْعُونَنَا رَغَباً وَرَهَباً وَكَانُوا لَنَا خـَاشِعِينَ

 

…Oni su se trudili da što više dobra učine i molili su Nam se u nadi i strahu i bili su Nam ponizni.

 

Allah, dželle še’nuhu, iskazuje Svoju srdžbu nad onima koji su nemari u svojim namazima, pa u 4. i 5. ajetu Sure El-Ma’un, kaže:

 

فَوَيْلٌ لِلْمُصَلِّينَ(4) الَّذِينَ هُمْ عَنْ صَلَاتِهِمْ سَاهُونَ(5)

 

A teško klanjačima,(4) koji su nemarni u namazu!(5)

 

Braćo i sestre, na Sudnjem danu ćemo prvo biti pitani za namaz, pa se dobro pripremimo za taj trenutak, o čemu govori Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Tirmizija:

 

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: “إِنَّ أَوَّلَ مَا يُحَاسَبُ بِهِ الْعَبْدُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنْ عَمَلِهِ صَلَاتُهُ فَإِنْ صَلُحَتْ فَقَدْ أَفْلَحَ وَأَنْجَحَ وَإِنْ فَسَدَتْ فَقَدْ خَابَ وَخَسِرَ فَإِنِ انْتَقَصَ مِنْ فَرِيضَتِهِ شَيْءٌ قَالَ الرَّبُّ عَزَّ وَجَلَّ: “أُنْظُرُوا هَلْ لِعَبْدِي مِنْ تَطَوُّعٍ!” فَيُكَمَّلَ بِهَا مَا انْتَقَصَ مِنَ الْفَرِيضَةِ ثُمَّ يَكُونُ سَائِرُ عَمَلِهِ عَلَى ذَلِكَ.” (الترمذي)

 

Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Prvo za šta će čovjek polagati račun na Sudnjem danu je namaz, pa ako mu bude ispravan i primljen spasio se i uspio, a ako mu namaz bude neispravan, propašće i izgubiti. Ako mu bude nedostajalo nešto od farzova, reći će Allah, azze ve dželle: „Vidite ima li Moj rob nafila?“ Pa će mu biti upotpunjeno ono što mu nedostaje od farzova i ostala djela će mu biti takva!“ (Tirmizija)

 

Onome ko ispravno obavi pet propisanih namaza Allah, dželle še’nuhu, obećava oprost grijaha, kao što stoji u hadisu koji bilježi imam Ebu Davud:

 

عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: خَمْسُ صَلَوَاتٍ افْتَرَضَهُنَّ اللَّهُ تَعَالَى مَنْ أَحْسَنَ وُضُوءَهُنَّ وَصَلَّاهُنَّ لِوَقْتِهِنَّ وَأَتَمَّ رُكُوعَهُنَّ وَخُشُوعَهُنَّ كَانَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ أَنْ يَغْفِرَ لَهُ وَمَنْ لَمْ يَفْعَلْ فَلَيْسَ لَهُ عَلَى اللَّهِ عَهْدٌ إِنْ شَاءَ غَفَرَ لَهُ وَإِنْ شَاءَ عَذَّبَهُ (أبو داود)

 

Prenosi Ubadete ibn Es-Samit, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Pet namaza koje je Uzvišeni Allah propisao, ko bude uljepšao abdest i klanjao ih na vrijeme i upotpunio njihove rukue i bude skrušen, Allah mu obećava da će mu oprostiti grijehe, a ko to ne uradi Allah mu ne obećava ništa – ako hoće oprostiće mu, a ako neće kazniće ga.“ (Ebu Davud)

 

Namazi braćo i sestre brišu naše prošle grijehe, kao što stoji u hadisu koji bilježi imam Muslim u Sahihu:

 

عَنْ عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: مَا مِنْ امْرِئٍ مُسْلِمٍ تَحْضُرُهُ صَلَاةٌ مَكْتُوبَةٌ فَيُحْسِنُ وُضُوءَهَا وَخُشُوعَهَا وَرُكُوعَهَا إِلَّا كَانَتْ كَفَّارَةً لِمَا قَبْلَهَا مِنَ الذُّنُوبِ مَا لَمْ يُؤْتِ كَبِيرَةً وَذَلِكَ الدَّهْرُ كُلُّهُ (مسلم)

 

Prenosi Osman ibn Affan, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nema muslimana kojem dođe propisani namaz, pa on uljepša abdest i bude skrušen, a da mu on ne izbriše prošle grijehe, osim ako je učinio veliki grijeh i tako cijeli život!“ (Muslim)

 

Kada je neko od naših dobrih predaka vidio klanjača koji se u namazu igra prstima, rekao je: „Da mu se u namazu smirilo srce, smirile bi mu se i ruke!“

 

Hasan ibn Alija, radijallahu anhu, unuk Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, govoreći o ashabima kaže: „Srca su im bila skrušena, pa su im i pogledi bili oboreni!“

 

Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, utječe se Allahu, dželle še’nuhu, od četvoro:

 

عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ: اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنْ عِلْمٍ لَا يَنْفَعُ وَمِنْ قَلْبٍ لَا يَخْشَعُ وَمِنْ نَفْسٍ لَا تَشْبَعُ وَمِنْ دُعَاءٍ لَا يُسْمَعُ (أبو داود)

 

Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio: „Gospodaru, utičemo ti se znanja koje ne koristi, srca koje nije skrušeno, nefsa koji je nezasit i dove koja se ne prima!“ (Ebu Davud)

 

Braćo i sestre, zato se dobro čuvajmo nemara u namazu i ne dozvolimo da naše misli u namazu budu zaokupljene dunjalukom i svakodnevnim obavezama; ne dozvolimo da u namazu planiramo naše redovne obaveze, ne pripremajmo se za sastanke dok klanjamo, ne svodimo finansijske račune u namazu, ne razmišljajmo o sijelima, rekreaciji, jelu, piću i drugom dok klanjamo, jer na taj način dovodimo u pitanje ispravnost našeg namaza!

 

Braćo i sestre, kada stanemo na namaz i podignemo ruke i izgovorimo tekbir, neka nam to podizanje ruku označi ostavljanje dunjaluka iza leđa i skoncentrišimo se isključivo na namaz, neka nam poteku suze, posebno nama koji znamo značenje onoga šta učimo i u svakom trenutku budimo svjesni da stojimo pred Allahom, dželle še’nuhu, i da Mu se obraćamo ponizno i s ljubavlju!

 

Zato braćo i sestre uljepšajmo naše namaze skrušenoću i poniznošću, razmišljajmo o onome šta učimo i neka nam misli ni u jednom trenu ne lutaju na drugu stranu, te se trudimo da iz svakog namaza izađemo jačega imana, budimo od onih koji su skrušeni u namazu i koje namaz snaži i odgaja i natječimo se u dobru, kako bi postigli dobro ovog i budućeg svijeta!

 

Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da nas učini skrušenim i strpljivim u našim namazima i životima, da pomogne našoj braći u Palestinii Siriji i na svakom drugom mjestu gdje su ugrožena prava muslimana, da im da skoru pobjedu i oslobodi zulumćara, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da našu djecu i potomke učini prvacima ummeta, da nam oprosti grijehe i uvede nas u obećani džennet, u društvu sa poslanicima, iskrenim, šehidima i dobrim ljudima!

 

وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

Print Friendly  Skrušenost (el-hušu'u) u namazu pf button both



X