Ahlak

Prve generacije muslimana i stjecanje znanja

79pregledi

Priredio: Sead Kumro

Stjecanje znanja od neprocjenjive je vrijednosti i ovu činjenicu potvrdit će mnogi, pa čak i oni koji su odustali od tog puta. Kako bi se put stjecanja znanja, na kojem stoje razna iskušenja i teškoće, uspješno prešao, neophodno je pomoći se strpljenjem ili saburom, koje je jedno od osnovnih načela uspjeha u obrazovnom procesu. U kur’anskom kazivanju o Hidru i Musau, alejhis-selam, koje Allah spominje u suri El-Kehf (Pećina), ukazuje se na važnost prihvatanja sugestija profesora i na neophodnost izgradnje strpljenja. Izostanak strpljenja kod osobe koja se u procesu stjecanja znanja nađe u teškim uvjetima, sasvim sigurno će dovesti do prekidanja školovanja. Upravo zbog toga učenici stalno moraju voditi računa o strpljenju i ni u jednom trenutku ne smiju sebi dozvoliti da ih savladaju žurba i želja da što prije dođu do cilja, odnosno, moraju biti svjesni da je u stjecanju znanja potreban postepeni i temeljni prelazak svakog nivoa obrazovanja, baš onako kako je Hidr savjetovao Musaa, alejhis-selam. U narednim redovima navest ćemo primjere prvih generacija (selefa) i njihove brižnosti u stjecanju znanja, primjere strpljenja koje su pokazali na tom putu i njihovog lijepog odnosa prema učenima, kako bismo u njihovom životu i odnosu prema obrazovanju pronašli inspiraciju za stjecanje znanja.

– Ikrima prenosi od Abdullaha b. Abbasa, radijallahu anhuma, da je rekao: “Nakon što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, preselio, rekao sam jednoj osobi: ‘Hajde da se okoristimo znanjem Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, ashaba, jer je njih doista mnogo.’ Na to mi je dotična osoba rekla: ‘Čudan si ti, Ibn Abbase! Zar misliš da je narod, pored toliko živih ashaba, u potrebi za tobom (tj. za znanjem koje stekne)?’ Tada sam ostavio ovog čovjeka i krenuo putem druženja i sjedenja sa ashabima, pitajući ih o hadisima koje su oni, ili neko drugi, čuli od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Tako sam jednog dana otišao do čovjeka za kojeg se pričalo da je čuo određeni hadis od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Došao sam njegovoj kući i sjeo ispred vrata. Puhao je jak vjetar i sušio moje lice. Čekao sam tog čovjeka sve dok nije izašao. Kada je izašao i ugledao me, upitao je: ‘Amidžiću Allahovog Poslanika, zašto si došao? Zašto nisi nekog poslao po mene, ja bih ti se odmah odazvao?’ Rekao sam mu da sam došao samo da čujem da li je čuo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da izgovara taj hadis. Nakon nekoliko godina sreo sam istog onog čovjeka kojeg sam zvao da ide sa mnom da uči kod ashaba, pa mi je rekao: ‘Tako mi Allaha, bio si u pravu.’” (El-Mudžemul-kebir, 10/244)

– Prenosi se da je Džabir b. Abdullah, radijallahu anhuma, čuo hadis od jednog ashaba, pa je opremio devu i krenuo ka Šamu. U putu je proveo mjesec dana. Kada je sreo ovog ashaba da čuje od njega hadis, rekao mu je: “Tako mi Allaha, bojao sam se da ću umrijeti ili da ćeš ti umrijeti, a da neću čuti ovaj hadis.” (El-Edebul-mufred, 337)

– Seid b. Musejjib, rahimehullah, rekao je Sa‘du b. Maliku: “Želio bih da te pitam o jednom hadisu, ali se stidim iz poštovanja prema tebi.” Na to mu je Sa‘d b. Malik rekao: “Nemoj tako činiti. Ako znaš da posjedujem znanje o nečemu, pitaj me i nemoj se stidjeti.” (Ibn Sa‘d, Et-Tabekatul-kubra, 3/24)

– Ubejd b. Hanin prenosi da je čuo Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, kako kaže: “Slijedio sam Omera b. Hattaba, radijallahu anhu, više od godinu dana želeći ga pitati o jednom ajetu, ali nisam mogao zbog velikog poštovanja prema njemu. Kada je Omer krenuo na hadž, i ja sam pošao zajedno sa njim. Tokom putovanja Omer se zaustavio da obavi prirodnu potrebu, a ja sam krenuo za njim. Kada je završio, upitao sam: ‘O, vođo pravovjernih, ko su žene Allahovog Poslanika koje su se raspravljale?’ Omer je odgovorio: ‘To su Hafsa i Aiša.’ ‘Tako mi Allaha, već godinu dana čekam da ti postavim ovo pitanje, ali sam se ustučavao zbog poštovanja prema tebi.’ Tada je Omer, radijallahu anhu, rekao: ‘Nemoj tako postupati. Ako misliš da bih mogao nešto znati, pitaj me. Ako to budem znao, reći ću ti.’” (Buhari, 4/1866)

– Ebu Selema prenosi da je Abdullah b. Abbas, radijallahu anhuma, uzeo povez jahalice na kojoj je bio Zejd b. Sabit, radijallahu anhu, pa mu je Zejd rekao: “Udalji se, amidžiću Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.” Na to je Ibn Abbas, radijallahu anhuma, rekao: “Ovako se mi odnosimo prema našim učenima i starijima.” (El-Mustedrek, 3/478)

– Hasan El-Basri, rahimehullah, rekao je: “Učenjak je bolji od pobožnjaka i askete.” (Džamiu bejanil-ilm, 1/120)

– Rekao je Ebu Kulaba: “Učenjaci su poput zvijezda ili znakova koji se slijede u mrkloj noći.” (Hil’jetul-evlija, 2/283)

– Salih b. Muhammed b. Zaida kazuje da su bili neki momci koji bi počeli klanjati prije podne i tako bi klanjali sve do ikindije. Govoreći o njihovom postupku, Salih je rekao Seidu b. Džubejru: “Ovo je zaista pravi ibadet”, na što je Seid b. Džubejr rekao: “Zaista je pravi ibadet izučavanje vjere i razmišljanje o Uzvišenom Allahu.” (Hil’jetul-evlija, 2/162)

– Muhammed b. Sirin rekao je: “Doista je ovo znanje vjera, pa dobro gledajte od koga je uzimate.” (Hil’jetul-evlija, 2/278)

– Jahja b. Ebu Kesir prenosi da su Sufjana es-Sevrija, rahimehullah, upitali do kada će izučavati hadise, pa je odgovorio: “Ako ima nešto bolje od izučavanja hadisa, vi mi recite, pa ću se ja tome posvetiti.” (Sijeru a‘lamin-nubela, 7/243)

– Imam Šafija, rahimehullah, rekao je: “Čitanje hadisa bolje je od dobrovoljnog namaza.” (Sijeru a‘lamin-nubela, 10/23)

– Rekao je imam Zuhri, rahimehullah: “Allah se ne obožava ničim boljim od traženja znanja.” (Hil’jetul-evlija, 3/365)

– Muhammed b. Sirin, rahimehullah, rekao je: “Niko neće obožavati Allaha ne posjedujući znanje, a da mu to obožavanje neće nanijeti više štete nego koristi.” (Šedžeri, El-Emali, 1/70)

– Rekao je Ibn Abbas, radijallahu anhuma: “Obnavljanje znanja u jednom dijelu noći draže mi je nego da cijelu noć provedem u namazu.” (Džamiu bejanil-ilm, 1/117)

– Imam Šafija, rahimehullah, rekao je: “Traženje znanja bolje je od dobrovoljnog namaza.” (Džamiu bejanil-ilm, 1/123)

– Sufjan es-Sevri, rahimehullah, rekao je: “Nije mi poznato da je ijedan ibadet bolji od traženja znanja.” (Džamiu bejanil-ilm, 1/124)

– Hasan el-Basri, rahimehullah, rekao je: “Da naučim jedno poglavlje iz vjere, to mi je draže od cijelog dunjaluka.” (Hil’jetul-evlija, 6/271)

– Rekao je imam Zuhri, rahimehullah: “Izučavanje vjere bolje je od stotinu godina dobrovoljnog ibadeta.” (Šedžeri, El-Emali, 1/66)

– Abdurrahman b. Mehdi rekao je: “Čovjek je u većoj potrebi za znanjem nego za jelom i pićem.” (Hil’jetul-evlija, 9/4)

– Rekao je Jahja b. Ebu Kesir: “Znanje se ne dostiže uživanjem.” (Džamiu bejanil-ilm, 1/385)

– Upitan je Abdullah b. Mubarek, rahimehullah: “Do kada ćeš stjecati znanje?”, pa je rekao: “Do smrti.” (Džamiu bejanil-ilm, 1/406)

– Ibn Ebu Gassan rekao je: “Bit ćeš učenjak sve dok budeš učenik. Kada prestaneš biti učenik, postat ćeš neznalica.” (Džamiu bejanil-ilm, 1/409)

– Prenosi Abdurrahman b. Habib b. Ezdek da je čuo Nafiu b. Džubejra kako govori Aliji b. Husejnu: “Allah ti oprostio grijehe, ti si naš predvodnik i najbolji od nas, zašto ideš onom robu (misleći na Zejda b. Eslema) i sjediš sa njim?” Alija b. Husejn odgovorio mu je: “Doista se znanje slijedi bez obzira gdje se po njega ide.” (Hil’jetul-evlija, 3/366)

– Imam Buhari, rahimehullah, ustajao bi u noći i palio lampu kako bi zapisao neku misao koja mu je bila na umu. Tako je radio do dvadeset puta u jednoj noći. (El-Bidajetu ven-nihaja, 11/31)

– Seida b. Džubejra upitali su koji su znakovi propasti naroda, pa je odgovorio: “Nestanak učenjaka.” (Hil’jetul-evlija, 4/276)

– Rekao je Hasan: “Da nije učenjaka, ljudi bi bili poput životinja.” (Muhtesar Minhadžul-kasidin, 24) Također, Hasan je rekao: “Učenjaci vide iskušenje (fitnu) prije nego što nastane, a neznalice ga vide kada već prođe.” (Ibn Sa‘d, Et-Tabekat, 7/166)

 

El-Asr

X