Propis klanjanja džume na dan Bajrama

Preveo: Amir I. Smajić

Propis klanjanja džume na dan Bajrama FETVEFetva Stalne komisije za izdavanje fetvi u KSA: Zahvala pripada Allahu, Jedinom, i neka je salavat i selam na posljednjeg Vjerovjesnika, njegovu časnu porodicu i sve ashabe. S obzirom na to da nam je pristiglo mnoštvo pitanja u vezi sa obavezom klanjanja džuma-namaz ako se zadesi na dan Bajrama – tj. ako se u jednom danu spoje dva praznika, ramazanski ili kurbanski praznik (bajram) sa džumanskim sedmičnim praznikom (bajramom), da li je obavezan klanjati džumu onaj ko je prisustvovao bajram-namazu ili je dovoljno to što je klanjao bajram-namaz, pa će umjesto džume klanjati podne, da li će se učiti ezan za podne-namaz u džamijama ili ne – Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja izdaje sljedeću fetvu (odgovor):

Po ovom pitanju prenose se određene predaje od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum. Neke od tih predaja su:

Prva: Predaja Zejda b. Erkama, radijallahu anhu, u kojoj stoji da ga je Muavija b. Ebu Sufjan, radijallahu anhuma, upitao: “Da li si zapamtio da su se za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u jednom danu sastala dva praznika (bajram i džuma)?” Rekao je: “Da!” Zatim ga je upitao: “Kako je tada postupio?” “Klanjao je bajram, zatim je olakšao po pitanju džume i rekao: ‘Onaj ko želi da je klanja, neka je klanja!’“, odgovori on.

Predaju su zabilježili Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže, Darimi i Hakim u Mustedreku rekavši: “Ovaj hadis je vjerodostojnog lanca prenosilaca, ali ga Buhari i Muslim nisu zabilježili, a postoji i hadis po Muslimovim kriterijima koji ga podupire.” Sa njim se složio i hafiz Zehebi, a Nevevi, rahimehullah, u Medžmu’u kaže: “Njegov lanac prenosilaca je dobar.”

Druga: Hadis po Muslimovim kriterijima – koji je spomenuo Hakim – je predaja Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojoj stoji da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Doista su vam se u današnjem danu sastala dva praznika, pa za onog koji hoće, dovoljan mu je bajram-namaz i nije obavezan klanjati džumu, ali mi ćemo klanjati džumu.”

Predaju su zabilježili Hakim – kao što je prethodilo – Ebu Davud, Ibn Madže, Ibn Džarud, Bejheki i drugi.

Treća: Predaja Ibn Omera, radijallahu anhuma, koji kaže: “Jednom prilikom, za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zadesila su se dva blagdana u jednom danu, pa je (Poslanik) klanjao ljudima bajram-namaz i rekao: ‘Onaj ko želi da prisustvuje džumi, neka prisustvuje, a onaj ko želi da izostane, neka izostane!’

Predaju je zabilježio Ibn Madže, dok u verziji Taberanija u Mu’džemul-kebiru stoji: “Za života Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sastala su se dva praznika, Ramazanski bajram i džuma-namaz. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao im je bajram-namaz, a potom se licem okrenuo prema njima i rekao: ‘O ljudi, doista ste postigli dobro i zadesila vas je nagrada, ali mi ćemo ipak klanjati džumu. Onaj ko od vas želi da klanja džumu sa nama, neka klanja, a onaj ko želi da se vrati svojoj porodici, neka se vrati.’

Četvrta: Predaja Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, u kojoj se navodi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Danas su vam se sastala dva praznika, pa onaj ko želi, bajram-namaz mu je dovoljan umjesto džume, a mi ćemo, inšallah, klanjati džumu.”

Predaju je zabilježio Ibn Madže, a Busiri kaže: “Lanac prenosilaca je vjerodostojan i sve ravije su pouzdane.”

Peta: Mursel-predaja (prekinutog lanca) Zekvana b. Saliha koji je rekao: “Za vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sastala su se dva praznika: dan džume i bajram-namaz, pa je klanjao bajram, a zatim se obratio ljudima i rekao: ‘Prisustvovali ste zikru i hajru, a mi ćemo danas klanjati džumu. Onaj kome je drago da sjedi – tj. u svojoj kući – neka sjedi, a onaj kome je drago da klanja džumu, neka je klanja.’

Predaju je zabilježio Bejheki u Es-Sunenul-kubra.

Šesta: Predaja Ataa b. Ebu Rebbaha, rahimehullah, koji kaže: “Ibn Zubejr, radijallahu anhuma, klanjao nam je bajram-namaz u danu džume, početkom dana (tj. nakon izlaska sunca), zatim smo došli na džuma-namaz, ali on nije došao, te smo klanjali sami. Ibn Abbas, radijallahu anhuma, u tom vremenu boravio je u Taifu, pa smo otišli kod njega i spomenuli kako je postupio Ibn Zubejr, na što je on odgovorio: ‘Postupio je po sunnetu!'”

Predaju je zabilježio Ebu Davud, a također i Ibn Huzejme, ali sa malo drugačijom verzijom, na kraju koje stoji: “…Ibn Zubejr reče: ‘Vidio sam Omera b. El-Hattaba da je ovako postupao kada bi se sastala dva praznika.'”

Sedma: Predaja koju su zabilježili Buhari u Sahihu i Malik u Muvetti od Ebu Ubejde, štićenika Ibn Ezhera. Kaže Ebu Ubejd: “Prisustvovao sam bajram-namazu sa Osmanom b. Affanom, radijallahu anhu, na dan džume. Klanjao je bajram-namaz prije hutbe (govora), a zatim se obratio prisutnima: ‘O ljudi, doista su vam se u ovom vašem danu sastala dva praznika, pa onaj kome je drago, od stanovnika Avalija (mjesto sa kraja Medine), da sačeka džumu, neka sačeka, a onaj kome je draže da se vrati svojoj porodici, neka se vrati, ja sam mu to dozvolio.'”

Osma: Predaja Alije b. Ebu Taliba, radijallahu anhu, koji je rekao kada su se spojili bajram i džuma u jednom danu: “Onaj kome je drago da obavi džumu, neka je obavi, a onaj kome je drago da sjedi, neka sjedi.” Kaže Sufjan: “Tj. neka sjedi u svojoj kući.”

Predaju je zabilježio Abdur-Rezzak u Musannefu, a u sličnoj verziji i Ibn Ebu Šejbe.

Na osnovu spomenutih predaja od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nekolicine njegovih plemenitih ashaba, radijallahu anhum, i onoga što je zastupala velika većina islamskih učenjaka, Stalna komisija izdaje sljedeće propise:

Prvi: Onaj ko prisustvuje bajram-namazu, kao vid olakšice, nije obavezan prisustvovati džumi, nego će klanjati podne-namaz u podnevskom vremenu, ali mu je preče i bolje da prisustvuje džumi sa ljudima.

Drugi: Ta olakšica ne važi za onog koji ne prisustvuje bajram-namazu, tako da sa njega nije spala obaveznost klanjanja džume, nego je dužan otići u džamiju i obaviti džuma-namaz. Ako ne zatekne dovoljan broj klanjača, koji je uvjet da bi džuma bila ispravna, klanjat će podne-namaz.

Treći: Imam u džamiji u kojoj se inače obavlja džuma dužan je uspostaviti džuma-namaz u tom danu, kako bi prisustvovali oni koji imaju želju da prisustvuju, a i oni koji nisu klanjali bajram-namaz. Ako bi se desilo da ne prisustvuje dovoljan broj klanjača koji je potreban za džumu, onda će klanjati podne-namaz.

Četvrti: Onaj ko obavi bajram-namaz i uzme za olakšanje da ne prisustvuje džuma-namazu, obavezan je klanjati podne-namaz nakon nastupa podne-namaza, a nikako prije.

Peti: Nije propisano učiti ezan osim u džamiji u kojoj se klanja džuma-namaz, tj. nije propisano učiti ezan za podne-namaz tog dana.

Šesti: Mišljenje onih koji kažu da onaj koji obavi bajram-namaz nije dužan obaviti ni džumu niti podne-namaz tog dana – pogrešno je, islamski učenjaci su ga odbacili, ignorirali i opisali kao neispravno i čudno, jer je oprečno sunnetu i poziva na izostavljanje jedne od Allahovih strogih naredbi, bez jasnog dokaza. Velika je mogućnost da do onog koji je zastupao taj stav nisu došle predaje koje govore o tome da onaj koji prisustvuje bajram-namazu ima pravo da izostane sa džume, ali će klanjati podne-namaz.

Allah, azze ve dželle, najbolje zna i neka je salavat i selam na našeg vjerovjesnika Muhammeda, njegovu porodicu i sve plemenite ashabe.

Stalna komisija za izdavanje fetvi i naučna istraživanja

U potpisu: Šejh Abdul-Aziz b. Abdullah Alu Šejh, šejh Abdullah b. Abdur-Rahman el-Gudejan, šejh Bekr b. Abdullah Ebu Zejd i šejh Salih b. Fevzan el-Fevzan.

Print Friendly  Propis klanjanja džume na dan Bajrama pf button both



X