168

Nepravda koju, s bismilom, činimo

 

Piše: Haris ef. Hasičić

Nepravda je povreda prava drugih. Da bismo znali šta znači nepravda, ne mora nas niko tome podučiti. Bez ikakvog naukovanja, znamo kada nam je neko stao na žulj. No, iako znamo za tuđu nepravdu nad nama, teže je otkriti ili sagledati našu nepravdu nad drugima. Našu nepravdu težimo racionalizirati, obrazložiti, definirati, uokviriti u sistem življenja ili mišljenja, ili se jednostavno ograditi nužnošću djelovanja. Nepravda se čini zbog mišljenja da je nužna, iako Uzvišeni Allah kaže:

وَّنَذَرُ الظَّالِمِينَ فِيهَا جِثِيًّا

…A zalime ćemo da u njemu (Džehenemu) na koljenima kleče ostaviti.“ (Kur’an, Merjem, 72) A Allahov poslanik s.a.v.s., u hadisu kojeg prenosi Ebu Zerr, r.a., kaže:

عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِيمَا رَوَى عَنِ اللَّهِ، تَبَارَكَ وَتَعَالَى أَنَّهُ قَالَ يَا عِبَادِي إِنِّي حَرَّمْتُ الظُّلْمَ عَلَى نَفْسِي وَجَعَلْتُهُ بَيْنَكُمْ مُحَرَّمًا فَلاَ تَظَالَمُوا

„Rekao je Allahov Poslanik, s.a.v.s, da je Uzvišeni Allah kazao: ‘O robovi moji! Zaista sam zulum zabranio samome Sebi, i učinio sam ga zabranjenim među vama, pa nemojte biti nepravedni jedni prema drugima.’“ (Muslim, 2577)

Brojni su razlozi činjenja nepravde nad drugima, no u kontekstu skorašnje situacije u Egiptu, odnosno prvostepene presude na smrt nad 529 optuženika, među kojima je i bivši predsjednik hafiz Muhamed Mursi, bitna su nam dva razloga ili aspekta nepravde.

Prvi razlog ili aspekt nepravde, možemo naći u pitanju: kako može, neki sudija, bez da trepne, s bismilom na usnama, na bi gajri hak, osuditi na smrt 529 ljudi, među kojima ima dobrih muslimana? To što još nisu pogubljeni, ne znači da neće, jer je u tim farsama od suđenja dosad već smaknuto 1500 ljudi. Validno pitanje uzevši u obzir ajet iz Allahove Knjige:

وَمَن يَقْتُلْ مُؤْمِنًا مُّتَعَمِّدًا فَجَزَاؤُهُ جَهَنَّمُ خَالِدًا فِيهَا وَغَضِبَ اللَّهُ عَلَيْهِ وَلَعَنَهُ وَأَعَدَّ لَهُ عَذَابًا عَظِيمًا

Onome ko hotimično ubije vjernika kazna će biti – Džehennem, u kome će vječno ostati; Allah će na njega gnjev Svoj spustiti i prokleće ga i patnju mu veliku pripremiti.“ (Kur’an, Nisa, 93) Odgovor na ovo pitanje je jednostavan. Članovi određene društvene grupe imaju tendenciju štiti druge članove iste društvene grupe, jer, navodno, ukoliko padne društvena grupa, past će i oni sami. Kada se ova presuda na smrt stavi u ovaj kontekst, daleko je jasnije otkud ovolika nepravda i zašto je ona nevidljiva počiniteljima nepravde. Nepravda se racionalizira vlastitim preživljavanjem, odnosno vlastita egzistencija je uslovljena činjenjem nepravde. Zato sudija nije ni trepnuo kada je izrekao presudu. Kada se zna za ovo, opet se može postaviti pitanje da li je vrijedno ubiti da bi, navodno, ostao živ? To je opet isto pitanje o činjenju nepravde u ovom istom aspektu. No, ako ovaj aspekt nepravde spustimo na niži nivo, vidjet ćemo, da i mi sami, ovakve nepravde, svakodnevno prakticiramo. Današnji roditelji će braniti svoje dijete i kada je u krivu. Spremni su podizati pobune protiv učitelja, nastavnika, profesora, mualima, kako bi ostali bez posla, samo da njihovi mezimci ostanu ispravni. Ili, kolega je spreman braniti kolegu i kada je kolega ukrivu, a nauštrb klijenata, jer će mu kolega, može biti, sutra zatrebati. I jedan i drugi slučaj, ukoliko bi se adekvatno, financijski argumentirao ili ukoliko bi se počinitelj dovoljno zastrašio, može rezultirati kojekakvim divljaštvom. Ovo nije pokušaj, ne daj Bože, opravdavanja sudije iz Egipta, već pokušaj utvrđivanja činjeničnog stanja. Većina nas bi, ukoliko bi bili adekvatno plaćeni i zastrašeni, učinila isto što i egipatski sudija. A Uzvišeni Allah kategorički upozorava na ovu vrstu nepravde:

وَلَا تَرْكَنُوا إِلَى الَّذِينَ ظَلَمُوا فَتَمَسَّكُمُ النَّارُ وَمَا لَكُم مِّن دُونِ اللَّهِ مِنْ أَوْلِيَاءَ ثُمَّ لَا تُنصَرُونَ

I ne držite stranu onih koji nepravedno postupaju, pa da vas vatra prži; vi nemate drugih zaštitnika osim Allaha, inače, nema vam pomoći!“ (Kur’an, Hud, 113) Ukoliko se, gore pomenuti, roditelj ili kolega nađu na nekoj funkciji koja ima pravo na neku odluku, onda je tu riječ o sudu, odnosno presudi. Takve treba upozoriti hadisom Allahovog poslanika, s.a.v.s., koje prenosi Burejde, r.a., da je rekao: „Allahov poslanik, s.a.v.s., je rekao: ‘Tri su vrste sudija: dvojica će u Vatru, a jedan u Dženet: čovjek koji zna istinu i sudi po njoj, on će u Dženet. Čovjek koji zna istinu, a ne sudi po njoj i čini zulum u presudi, on će u Vatru. I čovjek koji ne zna istinu i sudi ljudima po svom neznanju, on će u Vatru.’“ (Ebu Davud, 3573; Nesai u Sunenul-Kubra, 3/461; Tirmizi 1322; Hakim, 4/90; Albani i Hakim – sahih); te hadisom Aiše, r.a., koja kaže: „Čula sam Allahovog poslanika, s.a.v.s., da kaže: ‘Pozvat će se pravedan kadija na Sudnjem danu, pa će imati tako težak obračun da će poželjeti da nikada u svome životu nije presudio između dvojice.’“ (Ibn Hibban, 1563, hasen; Bejheki, 10/96 sa dodatkom „… zbog hurme“; tako i kod Ahmeda, 6/75)

Drugi razlog ili aspekt nepravde se može naći u našoj tendenciji da za naše probleme ili teškoće spremno pronalazimo krivce izvan sebe. Odnosno, uvijek je neko drugi kriv za moj problem! Na malim ekranimo, u Egiptu, možemo vidjeti žene pod hidžabom kako se zauzimaju za kufr, odnosno moderno rečeno sekularizam, naspram hafiza koji leži u zatvoru i čeka smrt. Za sve lične i probleme u društvu okrivljuje se neko drugi. U ovom slučaju hafiz Mursi. Ovo nisu izolirani slučajevi. Postoji mnogo nezadovoljnika koji se mogu kupiti za jeftine pare. Tako da sistem nema problema u traženju potpore za svoju ideolgiju. Teško je povjerovati, da se muslimani koji klanjaju pet vakat namaza, zalažu za kufr, odnosno mederno rečeno sekularizam. Teza koju je teško provariti, ali nažalost prisutna i lahko provjerljiva. Može se postaviti pitanje kako je čovjek spreman prodati sebe, svoja vjerovanja i ideale za jeftine pare? Odgovor se opet vraća na tendenciju okrivljavanja za svoje probleme drugoga a ne sebe. Kada se desi problem, uvijek je lakše kriviti drugoga, još kada nam je neko spreman platiti da nekoga blatimo, čak i lakše. Umjesto da se kritizira nepravedni vladar, shodno hadisu Allahovog poslanika, s.a.v.s., kojeg prenosi Ebu Seid El-Hudri, r.a.,:

أَفْضَلُ الْجِهَادِ كَلِمَةُ عَدْلٍ عِنْدَ سُلْطَانٍ جَائِرٍ

Najbolji džihad je riječ istine/pravde pred vladarom tiraninom!“ (Ebu Davud, 4344; Tirmizi, 2174; Nasai, 4209; Ibn Madže, 4011; Albani – sahih); kritiziraju se oni kojima je nepravda napravljena. Da nama, u Bosni, nije strano ovakvo nakaradno stajalište govori i činjenica da imamo svojevrsne poslovice koje to opisuju. Česta je izreka među ženama: „k’o da sam se na Boga kamenicama bacala“. Hoće reći, Uzvišeni Allah me kažnjava, a ja nisam kriv! Kriv je neko drugi. Ako smo spremni kriviti Uzvišenog Allaha za svoje probleme, još lakše je kriviti Muslimansku braću ili hafiza Mursija. Velika većina nas bi rješavala svoje probleme preko tuđih leđa, a ako smo pri tome dobro plaćeni, još bolje. Koliko je opasno ovakvo nakaradno stajalište, govori Allahov poslanik, s.a.v.s., u hadisu kojeg prenosi Abdullah ibn Amr, r.a.,:

Kad vidiš moj ummet da se boji zalimu reći da je zalim, okreni se od njega.“ (Ahmad u Musnedu, 2/190, br. 6784; Hakim u Mustedreku, 4/108, br. 7036; Hakim i Zehebi – sahih)

Dok ne budemo spremni da se uhvatimo u koštac s problemima i poteškoćama u životu, da ne strahujemo šta će biti s nama, da priznamo svoje greške, te da se oslonimo na Uzvišenog Allaha, teško da će nam biti bolje.

Oba gornja razloga ili aspekta nepravde se mogu vratiti na nedostatak znanja i imana kod onih koji čine nepravdu. A iman nije ništa drugo do znanje. Imati iman znači imati znanje. Što je znanje rudimentarnije, iman je manji i obrnuto. Uzvišeni Allah podučava pravdi u ajetu:

لَقَدْ أَرْسَلْنَا رُسُلَنَا بِالْبَيِّنَاتِ وَأَنزَلْنَا مَعَهُمُ الْكِتَابَ وَالْمِيزَانَ لِيَقُومَ النَّاسُ بِالْقِسْطِ

Mi smo izaslanike Naše s jasnim dokazima slali i po njima knjige i terazije objavljivali, da bi ljudi pravedno postupali…“ (Kur’an, Hadid, 25)

Opasnost nepravde je u tome što su zalimi kratkog roka trajanja. Kur’an je pun ajeta u kojima se govori o teškoj kazni koja će pogoditi zalime, tirane, nepravednike, tlačitelje:

فَتِلْكَ بُيُوتُهُمْ خَاوِيَةً بِمَا ظَلَمُوا

Eno kuća njihovih, puste su zbog nepravde koju su činili!“ (Kur’an, Neml, 52);

وَتِلْكَ الْقُرَىٰ أَهْلَكْنَاهُمْ لَمَّا ظَلَمُوا وَجَعَلْنَا لِمَهْلِكِهِم مَّوْعِدًا

A ona sela i gradove smo razorili zato što su stanovnici njihovi zulum činili i za propast njihovu bismo tačno vrijeme odredili!“ (Kur’an, Kehf, 59);

فَقُطِعَ دَابِرُ الْقَوْمِ الَّذِينَ ظَلَمُوا ۚ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ

I zameo bi se trag narodu koji čini zlo (nepravdu), i neka je hvaljen Allah, Gospodar svjetova!“ (Kur’an, En’am, 45)

Molim Uzvišenog Allaha da nas naputi djelima kojima je On zadovoljan.

Print Friendly  Nepravda koju, s bismilom, činimo pf button both



X