Mu’mini se boje Allaha istinskim strahom

Hatib: Nezim Halilović Muderris

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je Mu’mini se boje Allaha istinskim strahom. Tema je veoma važna i aktuelna, jer zadire u srž našeg vjerovanja, a bez čvrstog vjerovanja u Allaha, dželle še’nuhu, i straha od Njega, samo Kojem pripadaju slava i hvala, nema pravog mu’mina.

Tužan sam zbog kontinuiranih sistematskih ubijanja muslimana i uništavanja njihovih dobara u Palestini, Kašmiru, Burmi, Siriji, Avganistanu i Iraku, što predstavlja najviši oblik međunarodnog terorizma! Tužan sam zbog ubistva 129 nedužnih ljudi u Parizu i kao muslimani osuđujemo svaki vid nasilja! Tužan sam zbog prekjučerašnjeg ubistva dvojice pripadnika Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u Sarajevu! Tužan sam zbog hapšenja Ahmeda Sejdića, ratnog komandanta Prve višegradske brigade, koji je prekjuče uz određene mjere zabrane puštan na slobodu! I tužan sam zbog kontinuirane, tendenciozne opće ofanzive uperene protiv muslimana…

Kao vjernici i dio ummeta kojem je učinjen i kojem se još uvijek čini veliki zulum (nasilje), a mi zulum nismo činili i ne smijemo ga činiti, učimo dovu “Hasbunallahu ve ni’me-l-vekil! Ni’me-l-mevla ve ni’men-nasir!” (Dovoljan nam je Allah i On je najbolji Zaštitnik! Lijepog li Zaštitnika i lijepog li Pomagača!)  

Strah od Allaha, azze ve dželle, predstavlja jedan od najvećih stepena bogobojaznosti, a mu’min se nada Allahovom, dželle še’nuhu, oprostu i u isto vrijeme Ga se boji i plaši se Njegove kazne.

Kaže Allah, azze ve dželle, u 49. i 50. ajetu Sure El-Hidžr:

نَبِّىءْ عِبَادِي أَنِّي أَنَا الْغَفُورُ الرَّحِيمُ(49) وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ الْعَذَابُ الْأَلِيمُ(50)

Kaži robovima Mojim da sam Ja, zaista, Onaj Koji prašta i Koji je milostiv,(49) ali da je i kazna Moja, doista, bolna kazna!(50)

Vjernik je braćo i sestre uvijek između nade u Allahovu, subhanehu ve te’ala, sveobuhvatnu milost i straha od Njegove žestoke kazne, pa zbog toga izvršava svoje obaveze i čuva se grijeha.

Allah, dželle še’nuhu, nas upozorava da se ne bojimo prokletog šejtana, već da se samo Njega, azze ve dželle, bojimo i to je jedan od znakova našega imana, kao što stoji u 175. ajetu Sure Alu Imran:

إِنَّمَا ذَلِكُمُ الشَّيْطَانُ يُخَوِّفُ أَوْلِيَاءَهُ فَلاَ تَخَافُوهُمْ وَخَافُونِ إِنْ كُنْتُمْ مُؤْمِنِينَ

To vas je samo šejtan plašio pristalicama svojim, pa ih se ne bojte, već se bojte Mene, ako ste mu’mini!

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Tirmizija savjetuje ashabe da budu istinske muttekije (bogobojazni):

عَنْ أَبِى ذَرٍّ رَضِىَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: إِنِّى أَرَى مَا لاَ تَرَوْنَ وَأَسْمَعُ مَا لاَ تَسْمَعُونَ ؛أَطَّتِ السَّمَاءُ وَحَقٌّ لَهَا أَنْ تُئَطِّ، مَا فِيهَا مَوْضِعُ أَرْبَعِ أَصَابِعَ إِلاَّ وَمَلَكٌ وَاضِعٌ جَبْهَتَهُ سَاجِدًا لِلَّهِ. وَاللهِ لَوْ تَعْلَمُونَ مَا أَعْلَمُ لَضَحِكْتُمْ قَلِيلًا وَلَبَكَيْتُمْ كَثِيرًا وَمَا تَلَذَّذْتُمْ بِالنِّسَاءِ عَلَى الْفُرُشِ وَلَخَرَجْتُمْ إِلَى الصُّعُدَاتِ تَجْأَرُونَ إِلَى اللهِ. لَوَدَدْتُ أَنِّى شَجَرَةٌ تُعْضَدُ. (الترمذي)

Prenosi Ebu Zerr, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja vidim ono što vi ne vidite i čujem ono što vi ne čujete! Oglasila su se nebesa i imaju pravo da se oglase. Nema na njima mjesta koliko je četiri prsta, a da nema meleka koji je svoje čelo na sedždu Allahu spustio. Tako mi Allaha, da znate ono što ja znam malo biste se smijali, a mnogo plakali! Ne biste se sa ženama u posteljama naslađivali, već bi se popeli na brda i ponizno molili Allaha. Volio bih da sam drvo koje će se posjeći. (Tirmizija)

Razmislimo o ovome hadisu, draga braćo i sestre i trudimo se da prednjačimo u dobru!

Ismail Es-Sudi prenosi da je Hadžadž ibn Jusuf rekao Seidu ibn Džubejru: “Čuo sam da se ti nikada ne smiješ, pa je li to istina?” Seid ibn Džubejr mu je odgovorio: “Kako da se smijem, kad je džehennem već raspaljen, vatreni okovi postavljeni, a Zebanije (meleki čuvari džehennema) spremni?”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se najviše bojao Allaha, subhanehu ve te’ala, kako stoji u predaji koju bilježi imam Buharija:

عَنْ عَائِشَةَ، أمِّ الْمُؤْمِنِينَ، رَضِىَ اللهُ عَنْهَا أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: إِنِّي لَأَعْلَمُكُمْ بِاللهِ وَأَشَدُّكُمْ لَهَ خَشْيَةً. (البخاري)

Prenosi Aiša, majka mu’mina, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Ja najbolje poznajem Allaha od svih ljudi i najviše Ga se bojim.” (Buharija)

Braćo i sestre, ako proučimo stanje ashaba i generacija poslije njih iz reda dobrih prethodnika ovog Ummeta, primijetićemo da su oni stalno činili dobra djela i da su i pored toga mnogo strahovali. Mi smo braćo i sestre, bez izuzetka, u odnosu na njih, u velikom gafletu (nemaru).

Šta bi mi trebali kazati za sebe, kada Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, kojem je obećan džennet i čiji iman je bio jači od imana svih ashaba, kaže: “Volio bih da sam dlaka na koži mu’mina (vjernika)!” (Ahmed)

Kada bi Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, stao na namaz tresao bi se kao prut od straha od Allaha, subhanehu ve te’ala, a kada bi imamio, učio je Kur’an plačući.

Ebu Ubejde, radijallahu anhu, kaže: „Poželim da sam kurban, koji će zaklati moja porodica, pa pojesti moje meso i pojesti čorbu od njega!“

Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, je na samrti rekao svome sinu Abdullahu: “Sine, stavi moju glavu na zemlju, ne bi li mi se Allah smilovao!” Zatim je tri puta rekao: “Teško meni, ako mi Allah ne oprosti!” I onda je ispustio dušu. (Ahmed)

Na obrazu Abdullalaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, bile su dvije brazde od suza koje su često tekle iz njegovih očiju!

Kada se Muazu ibn Džebelu, radijallahu anhu, primakla smrt, rasplakao se, pa mu bi rečeno: „Zašto plačeš, kada si jedan od ashaba Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i šta si sve učinio za islam?“ Reče: „Ne plačem zbog straha od smrti, niti zbog toga što ostavljam dunjaluk, već plačem zbog dvije skupine, a ja ne znam od koje sam ja: od stanovnika dženneta ili stanovnika džehennema!“

Amr ibn As, radijallahu anhu, kaže: „Da pustim samo jednu suzu iz straha od Alaha, draže mi je od sadake stotinu hiljada dirhema!“

Kaže Ebu Ed-Derda, radijallahu anhu: „Šta je to pa na vama ne vidim slast imana? Tako mi Allaha kada bi medvjed iz šume osjetio slast imana, ona bi se pokazala na njemu. Čovjek se ne plaši za iman, a da mu neće biti učvršen i čovjek nije siguran u iman, a da mu neće biti uskraćen.“

Šidad bin Evs, radijallahu anhu, kada bi legao ne bi mogao da zaspi, pa bi kazao: „Strah od vatre mi je oduzeo san.“ Pa bi ustao i klanjao cijelu noć, sve do sabaha. 

Kćerka Rebie ibn Hejsema pitala je svoga babu: „Babo, zašto ne spavaš kad svi ljudi spavaju?“ Odgovorio je: „Kćeri, džehennemska vatra mi ne da spavati.“

Prenosi se od Hasana Basrija, da je rekao: “Omer ibn Abdu-l-Aziz bi učio Kur´an, pa kada bi proučio neki ajet, zaplakao bi i onda bi se gušio u suzama sve dok ne bi pao, pa bi ostao u kući dok ga ljudi ne bi počeli obilaziti, misleći da je bolestan.”

Braćo i sestre, budimo od onih koji se istinski boje Allaha, subhanehu ve te’ala, i pripremajmo se za Dan polaganja računa!

Gospodaru, učvrsti nas na Putu islama, pomozi našoj ugroženoj braći, ma gdje bili, a posebno braći i sestrama u Palestini, učini nas od onih koji se samo Tebe boje i Tebi iskreno robuju i na ruku i sedždu Ti padaju, oprosti našim roditeljima i našim dobrim precima, uputi i učvrsti našu djecu i potomke i učini ih boljim čuvarima vjere i Domovine od nas, oprosti nam grijehe i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!

وَ السَّلَامُ عَلَيْكُمْ وَ رَحْمَةُ اللهِ!

Print Friendly  Mu’mini se boje Allaha istinskim strahom pf button both



X