Kur’anske zanimljivosti (7. dio) Jedini ashab koji je po imenu spomenut u Kur’anu

Priredio:Nermin Avdić

Kur’anske zanimljivosti (7. dio) Jedini ashab koji je po imenu spomenut u Kur’anu KURAN1. Koji je ashab (prijatelj Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem) koji je jedini spomenut po imenu u Kur’ani-kerimu? To je Zejd ibn Harise, Allah bio zadovoljan njime. Njega je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posinio prije poslanstva, tako da se za njega govorilo Zejd, sin Muhammedov, a nakon objave ajeta, spuštena je zabrana tog postupka. Bio je Poslanikov oslobođeni rob prema kojem je on bio blagodaran, kao što se spominje u ajetu: “… a kome si i ti bio blagodaran”, oslobodivši ga ropstva, te je postao uvažen i cijenjen gospodin, drag Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, tako da su ga zvali Miljenik, a njegovog sina Usamu, Miljenik sin Miljenika, Allah bio zadovoljan njima.

 

Zejd se spominje u suri El-Ahzab u 37. ajetu: “… I pošto je Zejd s njom završio i od nje se razveo, Mi smo je za tebe udali…”

 

2. Ko su bili najpoznatiji ashabi koji su se bavili tumačenjem Kur’ana plemenitog?

 

To su četverica pravednih halifa (Ebu Bekr, Omer, Osman i Alija), Abdullah ibn Mes‘ud, Abdullah ibn Abbas, Ubejj ibn Ka‘b, Zejd ibn Sabit, Ebu Musa el-Eš‘ari, Abdullah ibn Zubejr, Enes ibn Malik, Abdullah ibn Omer, Džabir ibn Abdullah, Abdullah ibn Amr ibn el-As i Aiša bintu Ebi Bekr, Allah bio zadovoljan njima.

 

3. Šta su to kuranske znanosti?

 

To su nauke koje se bave proučavanjem znanosti koje su povezane s Kur’anom, kao što su poznavanje povoda objave (esbabun-nuzul), bilježenje i skupljanje Kur’ana te njegov redoslijed (džemu’l-Kur’ani ve tertibuhu), poznavanje mekkanskih i medinskih ajeta (mearifetu el-Mekki vel-Medeni), derogirajućih i derogiranih ajeta (en-nasih vel-mensuh) i sličnih znanosti koje su povezane s Kur’anom.

 

Kur’anske znanosti se na arapskom jeziku spominju kao ulumul-Kur’an, a ponekad i kao usulut-tefsir.

 

4. Ko je ashab koji je bio razlog (sebeb) objave ajeta:

 

“O vjernici, ne uzimajte Moje neprijatelje i svoje neprijatelje, ljubav im darivajući, a oni poriču istinu koja je došla vama…”[1]?

 

To je plemeniti ashab Habib ibn Ebi Belte’a, Allah bio zadovoljan njime. On je bio muhadžir i učestvovao je u Bitki na Bedru. Desio se poznati događaj u vezi pohoda na Mekku, 8. godine po Hidžri, kada je Habib napravio grešku te pokušao obavijestiti Kurejšije o tom pohodu, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je da se ne smije nikome o tome govoriti, te je povodom tog događaja objavljen početak sure El-Mumtehine.[2]

 

5. Koji su stepeni učenja Kur’ana?

 

Stepeni učenja Kur’ana su sljedeći:

 

1. Et-tertil: to je način učenja Kur’ana kada učač uči sporo (polahko), smireno, tako da svaki harf izađe iz svog pravog ishodišta, te da se svakom harfu dâ njegovo pravo, uz razmišljanje o kur’anskim značenjima.

 

2. Et-tahkik: to je način učenja sličan et-tertilu, osim što je u ovom načinu veća smirenost i on se koristi kod podučavanja.

 

3. El-hadr: to je brzo učenje Kur’ana uz poštivanje propisa i pravila tedžvida.

 

4. Et-tedvir: to je stepen koji je sredina između et-tertila i el-hadra.

 

A najbolji stepen učenja je et-tertil jer je Kur’an objavljen na taj način, kao što kaže Uzvišeni:

 

“… i Mi ga činimo razgovijetnim” (El-Furkan, 32).

 

 

 


 

[1] El–Mumtehine, 1.

 

[2] Detaljnije pogledati: Tefsir Ibn Kesir, str. 1369.

Print Friendly  Kur’anske zanimljivosti (7. dio) Jedini ashab koji je po imenu spomenut u Kur’anu pf button both



X