PITANJA

Koliko rekata ima teravih-namaz, osam ili dvadeset?

Pitanje: Koliko rekata ima teravih-namaz, osam ili dvadeset?

Odgovor: Zahvala pripada Allahu, neka su salavat i selam na Poslanika, s.a.v.s. Ne smatramo da musliman sa pitanjima idžtihada, na koja odgovaraju učenjaci, treba praviti razdor i smutnje meðu muslimanima.

Šejh Ibn Usejmin, Allah mu se smilovao,  kada govori o pitanju onoga koji klanja sa imamom deset rekata, a zatim sjedne čekajući vitr, ne upotpunjujući sve rekate teravih-namaza sa imamom, kaže:

”Mnogo nas rastužuje da u muslimanskom ummetu naðemo ljude koji se spore oko pitanja u kojima je prihvatljivo razilaženje, pa tako razilaženje u tim pitanjima učinimo povodom za razilaženje srca. Razilaženje u ovom ummetu bilo je još u doba ashaba, ali i pored toga njihova srca bila su jedinstvena.”

Obaveza je omladini, posebno, i svim onima koji se pridržavaju vjere da budu zajedno, jer imaju neprijatelje koji jedva čekaju da im zadaju nedaće.” (Eš-Šerhu el-mumti’a, 4/335.)

U ovom pitanju pretjerale su dvije skupine. Prva je negirala postupak onoj koja obavlja više od jedanaest rekata smatrajući to novotarijom, a druga je negirala onima koji su se ograničili na jedanaest rekata rekavši: ”Suprotstavili su se konsenzusu učenjaka.”

Poslušajmo uputu cijenjenog šejha Ibn Usejmina, Allah mu se smilovao,  kada kaže:

”Ne treba da pretjerujemo ili da budemo nemarni. Neki ljudi pretjeruju u pridržavanju za sunnet u pogledu broja (rekata), govoreći: ‘Nije dozvoljeno dodavati na broj koji je već potvrðen sunnetom.” Ovakvi najžešće kritiziraju i negiraju onome koji dodaje i kažu da je grješnik ili nepokoran.

Nema sumnje da je ovo greška. Kako takav može biti grješnik ili nepokoran, a poznato je da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., upitan o noćnom namazu, pa je rekao: ”Dva po dva rekata”, ne precizirajući tačan broj?! Poznato je da onaj ko ga je pitao o noćnom namazu nije poznavao broj rekata teravije, jer onaj koji ne poznaje način obavljanja, preče je da ne zna broj rekata. Ovakav nije služio Poslaniku, s.a.v.s., da bismo mogli reći da je znao šta se dešava unutar njegove kuće. Kada mu je Vjerovjesnik, s.a.v.s., pojasnio način obavljanja namaza, bez odreðivanja posebnog broja rekata, onda se zna da ovo pitanje podnosi više opcija i da čovjek ima pravo da klanja stotinu rekata ili da obavi vitr sa jednim rekatom.

Poslanikove, s.a.v.s., riječi: ”Klanjajte onako kako ste mene vidjeli da klanjam”, nisu općenite, pa čak ni kod ovih koji zastupaju suprotno mišljenje. Zato ne obavezuju čovjeka da jedanput obavi vitr s pet rekata, nekada sa sedam, nekada sa devet. Kada bismo općenito uzeli ovu predaju, rekli bismo da nam je obaveza jedanput obaviti vitr sa pet, drugi put sa sedam, treći put sa devet itd. Zapravo, želi se istaći da trebamo klanjati kako je Poslanik, s.a.v.s., klanjao s obzirom na način klanjanja, a što se tiče broja rekata, postoji sloboda, osim ako već postoji tekst koji precizira broj rekata.

U svakom slučaju, potrebno je da čovjek ne otežava ljudima u stvari koja ima više opcija. čak smo vidjeli meðu braćom, koja zatežu u ovakvim pitanjima, da imame koji klanjaju više od jedanaest rekata proglašavaju novotarima, pa čak i izlaze iz džamija, a onda gube nagradu za koju Poslanik, s.a.v.s., kaže: ”Ko klanja sa imamom sve dok imam ne završi (ne ode), bit će mu upisano klanjanje cijele noći.” (Et-Tirmizi, 806) El-Albani, Allah mu se smilovao, kaže da je ovaj hadis sahih. Neki klanjaju deset rekata, a onda sjednu prekidajući saffove svojim sjedenjem. Nekada i pričaju i prave pometnju meðu klanjačima. Mi nikako ne sumnjamo da oni žele dobro i da ulažu svoj trud da doðu do propisa. Meðutim, ne mora značiti da svako ko traži dobro da ga i naðe.

Druga strana je potpuno suprotna prvoj. Oni uveliko prekoravaju one koji se zadrže na jedanaest rekata, govoreći da su izašli iz konsenzusa učenjaka i argumentirajući ajetom: ”Ko se suprotstavlja Poslaniku, s.a.v.s., nakon što mu je jasna uputa došla i slijedi put koji nije put vjernika, mi ćemo ga prepustiti onome za čime je krenuo, a ružno li je to ishodište.” Oni ne znaju osim za dvadeset tri rekata, a zatim žestoko počnu nijekati i negirati, što je takoðer greška.” (Eš-Šerhul-mumti’a, 4/73-75)

Dokaz kojim su argumentirali oni koji zastupaju da nije dozvoljeno dodavati išta od rekata teravih-namaza, tj. osam rekata, je hadis Ebu Seleme b. Abdur-Rahmana koji je upitao Aišu, radijallahu anha: ”Kako je izgledao namaz Allahovog Poslanika, s.a.v.s., u ramazanu?” Odgovorila je: ”U ramazanu, a ni mimo ramazana, nije klanjao više od jedanaest rekata. Klanjao bi četiri, a nemoj pitati za njihovu ljepotu i dužinu! Klanjao bi opet četiri, pa nemoj pitati za njihovu ljepotu i dužinu! Zatim bi klanjao tri rekata. Rekla sam: ‘Allahov Poslaniče, hoćeš li spavati prije nego što klanjaš vitr?’ Rekao je: ‘Aiša, moje oko spava, ali srce ne spava.”’ (El-Buhari, 1909; Muslim, 738)

Rekli su: ”Ovaj hadis ukazuje da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., ustrajavao u ovom broju rekata u toku ramazana i mimo njega.”

Učenjaci su odgovorili na argumentaciju ovim hadisom, rekavši da je ovo specifičan postupak za Poslanika, s.a.v.s., te da  ovakav postupak ne ukazuje na obaveznost.

Jedan od jasnih dokaza da noćni namaz, a s tim i teravih-namaz, nije ograničen odreðenim brojem rekata jeste i hadis Ibn Omera u kome se kaže da je neki čovjek upitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s., o noćnom namazu, pa je rekao: ”Noćni namaz se klanja dva po dva rekata, a kada se neko od vas pribojava nastupanja zore, neka klanja jedan rekat vitra kao završetak za ono što je klanjao.” (El-Buhari, 946; Muslim, 749)

Gledajući na mišljenje učenjaka i njihove pravce koji se uzimaju u obzir, očituje se da teravih-namaz ima više dopuštenih opcija i da nema smetnje da se doda više od jedanaest rekata.

Es-Serhasi (kao imam hanefijske pravne škole) kaže: ”Teravih-namaz je dvadeset rekata kod nas, mimo vitra.” (El-Mebsut, 4/145)

Ibn Kudame kaže: ”Odabrano mišljenje kod imama Ahmeda jeste da se teravih-namaz sastoji od dvadeset rekata,  a to mišljenje zastupali su Es-Sevri, Ebu Hanife, Eš-Šafii. Malik je rekao: ”Trideset šest rekata.” (El-Mugni, 1/457)

Imam En-Nevei kaže: ”Teravih namaz je sunnet prema konsenzusu učenjaka, a naš pravac kaže da se sastoji od dvadeset rekata, sa deset selama. Dozvoljeno ga je klanjati pojedinačno i u džematu.” (El-Medžmu’, 4/31)

Ovo su pravci četverice imama u pogledu broja rekata teravih-namaza. Svi su rekli da ih ima više od jedanaest, a evo nekih od razloga koji su utjecali na njihovo mišljenje koje kaže da se može dodavati na jedanaest rekata teravih-namaza:

1. Smatrali su da hadis Aiše, radijallahu anha, ne iziskuje preciziranje i ograničavanje na spomenuti broj.

2. Od mnogih ispravnih prethodnika navodi se dodatak (El-Mugni, 3/604; El-Medžmu’, 4/32).

3. Vjerovjesnik, s.a.v.s., klanjao je jedanaest rekata koje bi jako odužio i gotovo da bi ih obavljao cijelu noć. čak u jednoj noći, u kojoj je Vjerovjesnik, s.a.v.s., klanjao teravih-namaz predvodeći svoje ashabe, završio je sa tim namazom pred samo nastupanje zore i ashabi su se pobojali da neće sehuriti. Ashabi, radijallahu anhum, voljeli su klanjati namaz iza Vjerovjesnika, s.a.v.s., i nisu ga smatrali dugim. Zato učenjaci kažu da ukoliko imam oduži namaz u ovolikoj mjeri, to bi klanjačima bilo veoma teško, pa čak bi to bio razlog da odustanu od namaza. Zato su rekli da imam treba umanjiti učenje i povećati broj rekata.

Rezime bi glasio: Onaj koji klanja jedanaest rekata, prema opisu koji se navodi od Vjerovjesnika, s.a.v.s., dobro je i ispravno postupio, shodno sunnetu. Onaj ko umanji učenje, a poveća broj rekata, takoðer je dobro postupio. Neće se negirati nijednoj od ovih skupina.

Šejhul-islam Ibn Tejmijje kaže: ”Ukoliko se teravih-namaz klanja prema mezhebu Ebu Hanife, Eš-Šafiija i Ahmeda, onda se sastoji od dvadeset rekata, ili po mezhebu imama Malika od trideset šest rekata, ili trinaest rekata, ili jedanaest rekata, takav postupak je ispravan. To je tekstom naslovio imam Ahmed zato što ne postoje šerijatski dokazi koji to ograničavaju. Tako umanjivanje i uvećavanje broja rekata treba biti shodno dužini ili kratkoći klanjanja.” (El-Ihtijarat, str. 64)

Imam Es-Sujuti kaže: ”Sahih i hasen hadisi govore o teravih-namazu i podstiču na njega bez odreðivanja specifičnog broja rekata. Nije potvrðeno da je Vjerovjesnik, s.a.v.s.,  klanjao dvadeset rekata, već je nekoliko noći klanjao (teravih) namaz čiji se broj rekata ne spominje. U četvrtoj noći zadocnio je bojeći se da ovaj namaz ne bude propisan njegovim sljedbenicima, pa ga ne budu mogli obavljati. Ibn Hadžer el-Hejsemi kaže: ”Nije potvrðeno vjerodostojno od Vjerovjesnika, s.a.v.s., da je klanjao dvadeset rekata, a predaja koja o tome govori veoma je slaba.” (El-Mevsu’atu fikhijje, 37/143-145)

Poslije ovoga nemoj da tvoje čuðenje izaziva teravih-namaz od dvadeset rekata, jer su nas u tome pretekle generacije naših ispravnih prethodnika. Bilo koju opciju da odaberemo, u njoj je dobro, a Allah, azze ve dželle, najbolje zna.

Odgovorio: Emir Demir, prof.

Print Friendly  Koliko rekata ima teravih-namaz, osam ili dvadeset? pf button both



X