Vijesti

Čedomir Jovanović: Srebrenica je naša sramota i grijeh

56pregledi

Čedomir Jovanović, predsjednik Liberalno-demokratske partije, govorio je za dnevni list “Danas” uoči odlaska u Srebrenicu gdje će sutra biti obilježena 22. godišnjica genocida i ukop 71 žrtve. “Srebrenica je naša sramota i grijeh”, naveo je Jovanović.

Bili ste i prošle godine na komemoraciji u Srebrenici, i tada su Vas Aleksandar Vulin i Milorad Dodik optužili da koristite događaj za ličnu promociju. Da li očekujete i sada slične komentare i kako ih doživljavate?

“Suviše se dugo bavim politikom da bih se obazirao na komentare ljudi koji su svoje živote i lične karijere izgradili na „kamenovanju“ svakoga ko drugačije misli ili se ponaša. Posebno to važi za Dodika i Vulina, i nije slučajno da su se baš oni oglasili posle mog prošlogodišnjeg odlaska u Srebrenicu. Oni vrlo dobro znaju da suočavanje sa posledicama rata, prevazilaženje sukoba i relaksiranje odnosa u regionu njih gura na marginu političkog života, i zato ću uvek biti neko ko stoji na tom polu naspram njih, spreman da se bori, bez obzira na ličnu cenu koju plaćam zbog toga. Srebrenica je naša sramota i greh. Sramota zvanične politike koja se se iz Beograda širila u najmračnijoj deceniji naše bliske prošlosti, i svestan sam da se zbog toga mnogi ne osećaju komforno. Otišao bih tamo koliko god puta treba i poklonio se žrtvama jednog političkog bezumlja. To nije samo moja obaveza kao jednog političara. Najmanje je zbog toga. To je moja obaveza kao čoveka i roditelja, da tamo budem 11. jula. To je najmanje što mogu da učinim”.

Šta bi, po Vašem mišljenju, u kontekstu ovog obilježavanja, zvanični Beograd trebalo da uradi?

“Ne radi se o tome šta je Beograd mogao da uradi baš povodom ovogodišnjeg obeležavanja. Radi se o tome šta Beograd treba da radi svakog dana, kako bi region, koji još uvek živi sa ožiljcima rata, uspeo da se izvuče iz tih rovova u kojima smo i dalje i počne život koji je dostojan divnih ljudi koji žive, recimo, u toj Srebrenici. Svaki susret zvaničnika Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske je prilika da se Bosni i Hercegovini pokloni pažnja koju ona zaslužuje i pošalje poruka da posebno mi nemamo pravo da napustimo te ljude, koji su danas na marginima svih dešavanja na ovom svetu”.

Kako komentarišete najave Saše Jankovića da će se odazvati pozivu i doći na komemoraciju?

“Ako oseća potrebu da tamo bude tog dana, to treba i da uradi. Tiho, bez nepotrebnog i nepristojnog politikanstva u koje je i mene pokušao da uvuče. Prisustvu u Srebrenici ni sam ne volim da dajem publicitet, jer odlazak u tišini smatram jedino pristojnim s obzirom na to da se greh sa Srbije i mog naroda skida 11. jula tišinom pred nišanima u Potočarima i svakoga drugog dana beskompromisnim ponavljanjem istine na svakom mestu u svakom trenutku po svaku ličnu cenu. Za mene ne postoje partije u Srebrenici, još manje tamo želim da gledam partijske lidere. Postoji odgovornost za učinjeni genocid i velika dužnost da se sa tim suočimo u potpunosti, a ne na nivou sramne teze o individualnoj odgovornosti iza koje, posle godina ćutanja, pritisnuti neumoljivom istinom, staju gotovo svi, pa i Saša Janković. Ipak, bolje da je kada i ja tamo, nego da i tada po Srbiji paktira sa desničarima i svim verzijama Demokratske stranke i njihovim liderima koji su se tokom svoje vlasti u odnosu prema Srebrenici, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Kosovu razlikovali od Vučića danas toliko da sada svako u regionu, uprkos gorčini radikalske hipoteke predsednika Srbije, upravo za njega vezuje jedine pozitivne iskorake naše države posle onoga što smo mi uradili kao DOS, zbog čega upravo napadaju i mrze DOS”.

(N1)

X