Priče za djecu

Biserna ogrlica

39pregledi
Preveo i prilagodio: Haris Hećimović, ASUQ (Asocijacija studenata Ummul-Qura, Mekka)
Mališani su, poslije ikindijskog namaza, sjedili u halki čekajući poznatog šejha, koji je razgovarao sa ribarom Ebu Hasenom. Vidjeli su da je uzeo od Ebu Hasana malu kesu i kriomice je štavio u džep. Nakon što se oprostio sa prijateljem koji je napustio mesdžid kako bi se vratio svome poslu na moru, šejh je došao do mališana, poselamio ih, te sjeo da im priča, kao i uvijek. Osjetio je da njegov učenik S’ad želi nešto reći. Pogledao je u njega i obratio mu se riječima: “Šta je bilo, S’ade? Čini mi se kao da želiš da znaš šta se nalazi u kesici koju mi je dao ribar Ebu Hasen?”
S’ad će začuđeno: Da, da, baš sam te htio pitati o tome, jer osjećam da to ima veze sa današnjom pričom koju ćeš nam ispričati.
Šejh se nasmija i reče: Da, to je tačno…
 
Zatim uze kesicu i odveza povez na njoj, te izvadi nešto blještavo. ‘’Gledajte i razmišljajte”, reče. Zabuljiše se mališani, začuđeno gledajući.
Sultan reče: Šta je ovo? Njegovo blještavilo je prekrasno.
Šejh se osmjehnu i reče: Zar ne znate šta je ovo, dragi moji?
Hassan reče: Ja dobro znam šta je to. Zaista je to biser. Moja majka ima ogrlicu od bisera.
Vraćajući zrno bisera u kesicu, šejh reče: Da, Hassan, od bisera se pravi nakit. Posebno za žene, ali…
Hemmam: Ali šta, uvaženi šejhu?
Šejh: Želim vam postaviti pitanje: Odakle se vade biseri?
Vail diže ruku i reče: Ja znam odgovor.
Šejh: Kaži odgovor, o Vaile.
Vail: Vade se sa dna mora i budu u školjkama i raznim morskim spužvama koje žive na morskom dnu, a vade ih ronioci.
S’ad ga prekinu govoreći: Mašallah, odakle sve to znaš, Vail?
Vail: Gledao sam naučni film o tome u školi.
Hemmam: Ali kakva je veza između bisera i naše današnje priče, o šejh?
Poznati šejh reče: Ah… Ispričat ću vam čudnu priču koja se desila u stara vremena… Slušajte, dragi moji… Bilo je to u Mekki, Allah je čuvao. Tamo je živio čovjek koji se zvao Ebu Bekr Muhammed el-Ensari. Mnogo je išao u Sveti mesdžid radi ibadeta i prisustvovanja halkama znanja. Jednog dana je jako ogladnio, ali nije imao ništa za jelo. Krenuo je Muhammed u Mesdžidul-haram da tamo provede neko vrijeme. Dok je išao prema Haremu, ugleda na zemlji lijepu kesu koja je bila svezana.
Hassan dobaci: Je li ta kesa bila ista kao ona koja je kod tebe?
Izvadi šejh kesicu iz džepa i reče: Da, ali je bila malo veća od ove… Znate li šta je našao u njoj?
 
Sultan: Je li u njoj našao bisere?
Šejh se osmjehu i reče: Da, uzeo je kesu i odnio je kući. Kada je odvezao kesu, našao je vrijednu bisernu ogrlicu kakvu nikad prije nije vidio.
Vail: I šta je uradio s tim?
Šejh: Izašao je da traži svoga prijatelja, kada je ugledao čovjeka koji doziva ljude na pijaci govoreći: “Ko nađe ogrlicu, za nagradu će dobiti pet stotina dinara.”
S’ad vrisnu: To je prelijepo.
Šejh: Sačekaj S’ade… kada ga je vidio Ebu Bekr, otišao je do njega i rekao: “Ogrlica je kod mene. Našao sam je idući prema Mesdžidul-haramu…” Čovjek mu odgovori želeći da poleti od sreće: “Istina, ti si predivan mladić… i gdje je ogrlica?” Mladić odgovori: “Kod moje kuće, hajdemo tamo da je uzmeš.” I tako odoše zajedno do kuće. Čovjek opisa kesu, a mladić mu je dade.
 
Hassan reče: “A pet stotina dinara?”
Šejh: Izvadi čovjek pet stotina dinara i pruži ih Muhammedu, ali Muhammed odbi da ih uzme i reče: “Ne želim nikakvu nagradu”, i vrati novac čovjeku uprkos njegovom insistiranju da ga uzme.
 
Hemmam uzviknu: La havle ve la kuvvete illa billah… gladan i u potrebi, a ponaša se skromno sa onim čime ga je Allah opskrbio…
Šejh će sa osmijehom: To je pobožnost, djeco moja, a pobožnost je lijepa osobina. Učini čovjeka takvim da odbije sadaku i učini ga čistim od imetka drugih ljudi…
Vail: Vallahi, to je nešto veliko.
 
Šejh nastavi priču: Nekoliko godina poslije, Muhammed je krenuo na putovanje morem. Ukrcao se sa ostalim ljudima na brod i zaploviše morem. Dok su putovali, more pogodi strašna oluja i brod se prevrnu zajedno sa putnicima. Ljudi se utopiše, ali se Allah smilovao Muhammedu, te se on uhvati za jedan komad drveta koji se otkinuo od broda i plutao po pučini. Neko vrijeme plutao je morem oslonjen na komad drveta, sve dok nije došao do jednog otoka čiji su stanovnici bili muslimani. Obradovao se Muhammed što je stigao živ i zdrav, te ode do jednog mesdžida i klanja namaz. Nakon namaza, sjede i poče učiti Kur’an. Kada su ljudi čuli kako uči Kur’an, okupiše se oko njega i svako od njih mu reče: “Poduči me Kur’anu, molim te.”
 
Hassan reče začuđeno: Zar niko od njih nije znao učiti Kur’an?!
Šejh: Nije, sinčiću, zato je Muhammedov dolazak njima bio velika blagodat.
S’ad: Šta se dalje dogodilo?
Šejh: Počeo je Muhammed podučavati njih i njihovu djecu Kur’anu, čitanju i pisanju, a oni su njemu donosili novac sve dok nije sakupio mnogo. Ljudi mu rekoše: “Kod nas ima jedna djevojka jetim, koja ima mnogo novca, i mi te želimo oženiti njome.” Nije  pristao odmah, ali su oni neprestano tražili da je oženi, sve dok nije pristao. Kada su mu je doveli, Muhammed se jako iznenadi.
Sultan viknu: Kakvo iznenađenje?
Šejh reče tihim glasom: Pogleda Muhammed u djevojku i ugleda na njenom vratu lijepu bisernu ogrlicu.
Vail reče: Bisernu ogrlicu istu onakvu kakvu je našao u Mekki?
Šejh se osmjehnu i reče: To i jeste bila ista ona ogrlica.
Hassan: Subhanallah, kako to?
Šejh: Dovršit ću vam… Muhammed je jako dugo gledao u ogrlicu, sve dok to djevojka nije primijetila. Pomislila je da želi tu ogrlicu, a ne nju samu, pa htjede da plače, a njena porodica mu reče: “Šta ti je, čovječe? Slomio se srce jetima. Gledaš u ogrlicu, a ne gledaš u djevojku.’’ Tada Muhammed zaplaka i ispriča im priču o ogrlici i kako je odbio nagradu od čovjeka čiju je ogrlicu našao u Mekki. Ljudi počeše uzvikivati la ilahe illallah i Allahu ekber, a za priču su čuli svi stanovnici otoka. Muhammed reče: “Šta vam je, o ljudi?”, a oni odgovoriše: “Šejh čiju si ogrlicu našao je babo ove djevojke. Govorio je: ‘Nisam vidio boljeg muslimana na dunjaluku od onoga koji mi je vratio ovu ogrlicu’, pa je dovio govoreći: ‘Allahu moj, spoji mene i njega tako što ću za njega udati svoju kćerku!!!’”
Hassan reče: Subhanallah, ovo je njegova nagrada za emanet i sabur…
Sultan: Šta se poslije toga desilo?
Šejh: Živio je s njom nekoliko godina, dok nije preselila. On je naslijedio njen imetak. Uzeo je ogrlicu i prodao je za stotinu hiljada dinara.
Hemmam: Stotinu hiljada dinara?
Šejh: Da. Zatim se vratio u Mekku i postao bogati trgovac i davao je mnogo novaca u hajr.
S’ad reče: Divna priča, ali…
Šejh: Ali šta, o S’ad?
S’ad: Ali smrt njegove žene me rastužila.
Šejh uzdahnu i reče: To je Allahovo htijenje, sinčiću.
Hassan reče: Ispričaj nam još jednu priču, molim te!
Šejh se nasmija i reče: Inšallah, sutra ću vam ispričati drugu priču. Nemojte zakasniti na halku.
Ustadoše svi govoreći: Džezakellahu hajren, plemeniti šejhu!

Preporuka roditeljima: Svaku riječ, rečenicu ili dio teksta koji je obilježen na bilo koji način (podebljan, podvučen ili ukošen), pojasnite svojoj djeci! U svakom označenom dijelu krije se neka mudrost koja će, objasnite li je svome djetetu, umnogome utjecati na lijep odgoj, ahlak, pa i znanje vašeg djeteta, inšallah!

X