Abdul-Aziz_el-Kari

Biografija šejha Abdul-Aziza Karija

Priredio: Mithad R. Ćeman

Ebu Asim i Ebu Mudžahid Abdul-Aziz b. Abdul-Fetah b. Abdur-Rahman b. mulla Muhammed Azim el-Kari el-Hanefi roðen je u Mekki u mjesecu zul-hidždže 1365. godine po Hidžri. Kur’an plemeniti učio je pred svojim ocem šejhom Abdul-Fetahom el-Karijem i uzeo je od njega idžazu po rivajetu Hafsa. Zatim je nastavio sa kiraetom Nafi’ po rivajetu Verš i Kalun pred učenikom svoga oca, šejhom Muhammedom el-Eminom eš-Šankitijem. Osnovnu i dio srednje škole završio je u Rijadu od 1375. do 1380. h.g., a zatim je nastavio sa srednjom školom na Islamskom univerzitetu u Medini od 1381. do 1385. h.g., da bi naposljetku upisao Fakultet islamskog prava pri istom Univerzitetu koji završava 1389. h.g. Nakon završetka fakulteta upisuje magistraturu na Univerzitetu Azhar u Kairu na Fakultetu islamskog prava i nakon odbrane magistarskog rada 1393. h.g., na temu “Ta’atu ulil-emr fil-islam: Davabituha ve nevakiduha” – “Pokornost pretpostavljenima u islamu: pravila i ono što je dokida” (160 str.), dobiva zvanje magistra iz oblasti islamske politike.

1395. h.g. vraća se u Egipat na Univerzitet Azhar da bi nastavio doktorat i dobija zvanje doktora islamske politike 1399. h.g. braneći rad “Šerhu edebi el-Kadi lil-Hassaf el-mutevefa sene 261. h. ve šerh lil-Sadriš-Šehidi Hisamiddin Umer b. Abdul-Aziz b. Mazeh el-Hanefi mutevefa sene 536. h. Tahkik ve derasetun” (850 str.).
Neki od šejhova pred kojima je učio:
Najveći utjecaj i trag na šejha Abdul-Aziza ostavio je njegov otac šejh Abdul-Fetah b. Abdur-Rahman el-Kari koji je bio uvaženi šejh svog vremena, profesor na nekoliko visokoškolskih ustanova kao što je Naučni institut (El-Mahedul-Ilmi) u Rijadu, gdje je podučavao Kur’an i tedžvidske nauke, zatim je radio kao profesor na Islamskom univerzitetu u Medini sve do svoje smrti 1385. h.g. On je inače bio šejh Kur’ana cijenjenom šejhu Abdul-Azizu ibn Bazu, rhm.
Poslije oca, poseban trag na šejha ostavio je uvaženi alim Abdul-Aziz b. Baz, rahmetullahi alejhi. Prisustvovao je nekim predavanjima kada su šejhu čitali naučne knjige poput Sahih Muslim, El-Bidaje ven-Nihaje od Ibn Kesira, Tekribut-tehzib od Ibn Hadžera, a takoðer je povremeno prisustvovao predavanjima šejha Ibn Baza u Poslanikovom mesdžidu gdje je držao predavanja iz Buharijinog Sahiha.
Zatim uvaženi mufessir šejh Muhammed el-Emin el-Džukeni eš-Šankiti, rahmetullahi alejhi, autor tefsira Edvau’l-bejan fi tefsiril-Kur’an bil-Kur’an. Učio je pred njim oblasti kijasa (analogije) iz knjige Revdetun-nazir, zatim je učio pred njim usulu-fikh iz knjige Muzekira (čiji je autor upravo šejh Šankiti) i prisustvovao je predavanjima iz tefsira koja su se održavala tokom mjeseca ramazana u Poslanikovom mesdžidu.
Zatim uvaženi šejh Muhammed el-Muhtar el-Mezid eš-Šankiti, rahmetullahi alejhi, pred kojim je učio tefsir po knjizi Edž-Dželalejn, onda pisanje Mushafa po knjizi Ra’ijetuš-Šatibi i pravila arapskog jezika po knjizi Katren-neda od Ibn Hišama.
Od šejha karije Muhammeda el-Emina eš-Šankitija učio je Menzumu (Poučni tekst nizan stihovima) Ibn Beri el-Garnati el-Endelusi (umro 730. h.g.). Riječ je o Menzumi: “Ed-Dururu-l-levami’ fi nezmi mukara’el-Imam Nafi'”.
Učio je iz oblasti fikha knjigu “‘Umdeh Ibn Kudame”, a zatim knjigu “Zadul-Mustanke’a” pred šejhom Abdul-Azizom es-Selmanom i to na Naučnom institutu u Rijadu. Takoðer je u Rijadu učio akidu iz knjige “El-Vasitija” pred šejhom Jusufom el-Mulahijem, a akaidsku knjigu Et-Tahaviju učio je od šejha Abdul-Muhsina el-Abada u Medini.
Hadis je izučavao iz knjige “Subulus-selam” pred šejhom muhaddisom Hammadom b. Muhammedom el-Ensarijem i pred šejhom muhaddisom Abdul-Gafar Hasanom el-Hindijem.
Pred šejhom Abdul-Kadirom Šejbe el-Hamdom učio je tefsir iz knjige “Fethul-Kadir” od imama Ševkanija, a takoðer je pred ovim uvaženim šejhom prešao nauku o vjerama, grupacijama, pravcima i pokretima po skripti koju je uradio šejh Šejbe.
Takoðer je i ovu oblast, tj. nauku o vjerama, grupacijama, pravcima i pokretima učio pred šejhom Muhammedom Tekijuddin el-Halali el-Magribi.
Učio je “El-Elfiju”, iz oblasti gramatike arapskog jezika pred šejhom Ali ed-Dahil u Rijadu, 1379. h.g. a istu knjigu radio je pred šejhom Abduru’uf el-Lebedi el-Urduni tokom studija na Fakultetu islamskog prava u Medini u periodu od 1385. do 1389. h.g.
Stilistiku izražavanja i književnost učio je pred profesorom književnosti pjesnikom Muhammedom el-Medžzubom, rahimehullah, a takoðer je pred njim čitao knjigu “En-Nakdul-edebi” od Seida Kutba, rahimehullah.
Hadisku terminologiju učio je po knjizi “Šerhu kasbes-sekri” od imama es-Sen’anija pred šejhom Abdul-Kerimom b. Murad el-Eserijem po njegovom komentaru “Sehhul-metari ‘ala kasbis-sekri”.
Knjigu “Nuhbeh Ibn Hadžr” prešao je pred šejhom Abdul-Muhsinom el-‘Abadom.
“El-Ba’isul-Hadis” prešao je pred profesorom Nuruddinom el-‘Atr, a zatim pred šejhom muhaddisom Hammadom b. Muhammedom el-Ensarijem.
Knigu iz oblasti fikha “Bidajeh Ibn Rušd el-Maliki” prešao je pred šejhom Abdul-Latifom b. Ibrahim el-Abdul-Latifom, kao i pred šejhom ‘Utejbe Muhammed Salimom.

Profesorski angažman / podučavanje

Predavao je na Institutu pri Islamskom univerzitetu u Medini od 1389. do 1393. h.g., a po otvaranju Fakulteta Kur’ana časnog 1394. h.g. predavao je jednu godinu, a nakon toga odlazi na Azhar radi doktorata. Po povratku, 1400. h.g., nastavlja predavati na spomenutom Fakultetu ali ujedno dobiva funkciju prodekana, dok je funkciju dekana obnašao od 1401. do 1408. h.g. ujedno ne prekidajući sa profesorskim angažmanom. Od 1408. do 1415.h.g. radi kao profesor na postdiplomskim studijama na spomenutom fakultetu i to iz oblasti tefsira i kur’anskih nauka. Dvije godine vodio je katedru iz spomenutih oblasti.

Penzionisan je 11. 2. 1416. h.g.

Učešće u naučnom životu:

1.     1394. h.g. učestovao je na svjetskom skupu posvećenom mesdžidima, održanom Mekki, koji je organizovala Rabita.

2.     1410. h.g. učestvovao je na naučnom skupu posvećenom Kur’anu plemenitom, koji je  održan u Kuala Lumpuru.

3.     Bio je voða komisije za provjeru i nadgledanje štampanja Mushafa u Medini, koji su štampani u štampariji za štampanje Mushafa ”Kralj Fahd”.

4.     Bio je imam i hatib drevnog mesdžida Kuba u periodu od 1405. do 1414. h.g.

Pred njim su branjeni sljedeći radovi:

1.      ”Zahiretul-‘irdžai fil-fikril-islamijj” – ”Fenomen irdža’ u islamskoj misli”, doktorska disertacija šejha Sefera Havalija, odbranjena na Katedri za akidu Univerziteta Ummul-Kurra u Mekki časnoj,

2.      ”Menhedž Ibn Tejmijje fil-fikh” – ”Ibn Tejmijina metodologija u islamskom pravu”, doktorska disertacija šejha Sa’uda el-‘Utejšana, odbranjena na Fakultetu šerijata pri Islamskom univerzitetu u Medini (1407. h.g.),

3.      ”Džuhudul-imam Ibnil-Kajjim el-Idžtihadijetu fi ‘ilmis-sijaseti” – ”Idžtihadski trud imama Ibn Kajjima u političkoj nauci”, doktorska disertacija šejha Abdullaha el-Hudžejlija, odbranjena na Fakultetu šerijata pri Islamskom univerzitetu u Medini (1411. h.g.),

4.      ”Mevani’ul-nikahil-muebedeti” – ”Trajne bračne prepreke”, magistarski rad šejha Mensura en-N’umana, odbranjen na Fakultetu šerijata pri Islamskom univerzitetu u Medini (1408. h.),

5.      ”Hadisul-Kur’ani anil-gazavat” – ”Govor Kur’ana o bitkama”, doktorska disertacija šejha Muhammeda ‘Abida, odbranjena na Fakultetu Kur’ana plemenitog pri Islamskom univerzitetu u Medini (1409. h.),

6.      ”Dirasetun takvimijetun likitabi Menahilul-‘urfani fi ‘ulumul-Kur’ani”, magistarski rad šejha Halida Sebta, odbranjen na Fakultetu Kur’ana plemenitog pri Islamskom univerzitetu u Medini (1411. h.),

7.      ”Kavaidut-tefsiri džem’en ve diraseten”, doktorska disertacija šejha Hadila Sebta, odbranjena na Fakultetu Kur’ana plemenitog pri Islamskom univerzitetu u Medini (1415. h.),

8.      ”Ehamijetul-džihadi fi nešrid-da’vetil-Islamijeti ver-red ‘alat-tavaifl-dalleti fihi”, doktorska disertacija šejha Alije el-‘Ulejjanija, odbranjena na Odsjeku za Kitab i sunnet na Univerzitetu Ummul-Kurra u Mekki časnoj (1404.h.),

9.      ”Usulud-Din ‘indel-Imam Ebi Hanifete”, doktorska disertacija šejha Muhammeda b. Abdur-Rahmana el-Humejsa, odbranjena na Fakultetu usulid-dina Univerziteta Imam Muhammed b. Saud el-Islamijeh u Rijadu, (1411.h), i mnogi drugi radovi.

Pored svega spomenutog, šejh posjeduje mnogobrojne idžaze iz oblasti hadisa i fikha. Takoðer je napisao mnogobrojna djela iz oblasti nauke o Kur’anu, a objavljivao je i članke u naučnim časopisima i univerzitetskim zbornicima radova. Takoðer, šejh posjeduje jedan od većih privatnih mekteba u Medini o kojem namjeravamo posebno pisati.

 
Prvi put objavljeno: srijeda, 27 Kolovoz 2008 05:49
Print Friendly  Biografija šejha Abdul-Aziza Karija pf button both



X