Odbrana sunneta

Biografija Ebu Bekra es-Siddika, r.a.

208pregledi

Njegovo ime

On je Abdullah b. Osman b. Amir b. Amr b. Ka‘b b. Sa‘d b. Tejm b. Murra b. Ka‘b b. Lu’ejj b. Galib b. Fihr[1], a Fihr je Kurejš.

Alija, radijallahu anhu, govorio je: “Uzvišeni Allah nazvao je Ebu Bekra Es-Siddikom”, i zaklinjao se da je to istina.[2]

Njegovo prihvatanje islama

 

Prenosi se od Ebu Derdaa, radijallahu anhu, da je rekao: “Sjedio sam kod Allahovog Poslanika kada se je pojavio Ebu Bekr, držeći krajeve svoje odjeće, toliko da su mu se ukazala koljena. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Vašeg je prijatelja neko uznemirio.’ On tada nazva selam i reče: ‘Allahov Poslaniče! Između mene i Ibn Hattaba nešto se desilo. Prenaglio sam prema njemu, a potom se pokajao. Zatražio sam da mi oprosti, ali on je odbio, pa ja, evo, dođoh tebi.’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Allah neka ti oprosti, Ebu Bekre!’, ponovivši to tri puta. Nakon toga i Omer se pokajao zbog svoga postupka. Otišao je Ebu Bekrovoj kući i upitao: ‘Je li Ebu Bekr tu?’, i odgovorili su mu: ‘Nije.’ Nakon toga Omer dođe Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, nazva selam, a lice Allahovog Poslanika promijeni se od srdžbe. Ebu Bekr se sažali, pade na koljena i reče: ‘Allahov Poslaniče, tako mi Allaha, ja sam njemu nepravdu učinio!’, i ponovi to dva puta. Allahov Poslanik reče: ‘Uzvišeni Allah poslao me je vama, a vi ste kazali: – Lažeš!, a Ebu Bekr je rekao: – Istinu govoriš!’ Pomogao mi je svojim životom i svojim imetkom, pa hoćete li se okaniti moga druga!’, i to ponovi dva puta. Nakon toga, više ga niko nije uznemiravao.[3]

Ammar b. Jasir, radijallahu anhu, rekao je: “Vidio sam Allahovog Poslanika, a s njim nije bilo nikoga osim pet robova, dvije žene i Ebu Bekra.[4]

 

Ebu Bekrovo iseljenje – hidžra

 

Od Ebu Bekra, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Bio sam s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem u pećini, pa sam podigao glavu i vidio stopala nevjernika koji su tragali za nama, pa sam kazao: ‘Allahov Poslaniče, kada bi neko od njih samo pogledao u svoja stopala, vidio bi nas!’, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Šuti, Ebu Bekre, mi smo dvojica s kojima je Allah treći.’[5]

Njegove supruge i djeca

  1. Kutejla bint Abduluzza, rodila mu je Abdullaha i Esmu,
  2. Ummu Ruman el-Kinanijja, rodila mu je Aišu i Abdurrahmana,
  3. Esma bint Umejs el-Hus‘amijje, rodila mu je Muhammeda,
  4. Habiba bint Haridža, rodila mu je Ummu Kulsum.

Odlike Ebu Bekra

Ebu Hurejra prenosi da je čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: Ko na Allahovom putu žrtvuje dvije vrste imetka, bit će pozvan sa svih vrata Dženneta: ‘Allahov robe, to je veliko dobro!’ Ko bude redovno i ustrajno obavljao namaz, bit će pozvan s Vrata namaza. Ko se bude borio na Allahovom putu, bit će pozvan s Vrata džihada. Ko bude postio, bit će pozvan s vrata Er-Rejjan, a ko bude dijelio milostinju, bit će pozvan s Vrata milostinje.’ Tada Ebu Bekr upita: ‘Allahov Poslaniče, draži si mi od oca i majke, svejedno je s kojih god vrata bude pozvan, ali da li će iko biti pozvan sa svih vrata?’ ‘Da’, rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ‘i nadam se da ćeš ti biti jedan od njih.’”[6]

Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi da se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom popeo na Uhud, a s njim su bili Ebu Bekr, Omer i Osman, pa se Uhud zatresao. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: “Uhude, smiri se, na tebi se nalaze Vjerovjesnik, Ebu Bekr i dvojica šehida![7]

Od Amra b. El-Āsa prenosi se da ga je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao na čelu vojske u bitki “Zatus-Selasil”, pa je, prije odlaska u pohod, otišao do Allahovog Poslanika i upitao ga: “Koga najviše voliš?”, a on odgovori: “Aišu.” Amr ga opet upita: “A od muškaraca?”, a on odgovori: “Njenog oca.” Amr ga zatim upita: “A koga nakon njega?”, a on reče: “Omera b. El-Hattaba”, a zatim nabroja i druge ljude.[8]

 

Njegovo znanje

 

Od Ebu Seida el-Hudrija prenosi se da je rekao: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ljudima je držao hutbu i rekao: ‘Uzvišeni Allah dao je jednom robu da izabere između dunjaluka i onoga što je kod Njega, pa je taj rob odabrao ono što je kod Allaha.’ Na to je Ebu Bekr zaplakao, a mi smo se čudili njegovom plaču, jer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obavještava o nekom robu kojem je data mogućnost odabira! Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je taj kome je dato da izabere, a Ebu Bekr je to od nas najbolje znao.

Potom je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Ebu Bekr mi je najodaniji prijatelj, a njegov imetak stavljen mi je na raspolaganje. Da sam nekoga uzeo za prisnog prijatelja, osim svoga Gospodara, uzeo bih Ebu Bekra, ali preče je islamsko bratstvo i ljubav. Neka se sva vrata mesdžida[9] ukinu, osim vrata na koja ulazi Ebu Bekr.’”[10]

 

Ebu Bekrova privrženost Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem

 

Od Urve b. Zubejra prenosi se da je kazao: “Pitao sam Abdullaha b. Amra o onom najgorem što su kurejšijski mušrici uradili Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a on je rekao: ‘Vidio sam Ukbu b. Ebu Muajta kada je prišao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, dok je klanjao, stavio svoj ogrtač oko njegovog vrata i počeo ga snažno daviti. Utom je došao Ebu Bekr i odgurnuo ga od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, govoreći: ‘Zar da ubijete čovjeka samo zato što govori: – Moj Gospodar je Allah!, a došao vam je s jasnim dokazima od vašeg Gospodara?!’”[11]

 

Poslanikov nagovještaj da će Ebu Bekr biti halifa nakon njega

 

  1. Od Ebu Musaa prenosi se da je kazao: “Allahov Poslanik se razbolio, a kada se pogoršala njegova bolest, rekao je: ‘Naredite Ebu Bekru da ljude predvodi u namazu.’ Aiša, radijallahu anha, reče: ‘On je izrazito osjetljiv (emotivan) čovjek i kada bude stao na tvoje mjesto, on to neće moći podnijeti.’ Na to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Naredite Ebu Bekru da predvodi ljude u namazu’, a i ona ponovi isto. Onda on reče: ‘Naredi Ebu Bekru da predvodi ljude u namazu, doista ste vi poput žena iz vremena Jusufa.’ Ebu Bekr je obaviješten o tome i istupi da ljude predvodi u namazu za života Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.[12]
  2. Od Džubejra b. Mut‘ima prenosi se da je kazao: “Neka je žena došla Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa joj je naredio da mu ponovo dođe, a ona upita: ‘Šta misliš, ako ja jednom dođem i tebe ne nađem?’, kao da je aludirala na smrt. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Ako mene ne nađeš, traži Ebu Bekra.’”[13]
  3. Od Aiše, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: “Rekao mi je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u svojoj bolesti: ‘Pozovi mi Ebu Bekra, svoga oca, i svoga brata, želim da napišem pismo. Ja se bojim da neće doći pohlepnik i reći: ‘Ja sam preči, a Allah ne prihvata, a i vjernici također, osim da to bude Ebu Bekr.’”[14]

 

Osobenosti Ebu Bekra u odnosu prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem

 

Ebu Bekra, radijallahu anhu, krasile su mnoge odlike u njegovom odnosu prema Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, za čije bi detaljnije spominjanje trebalo dosta vremena,[15] stoga ćemo ih rezimirano prikazati na sljedećem dijagramu.

 

Ebu Bekrova smrt

 

Trinaeste godine po Hidžri, u mjesecu džumadel-ahire, Ebu Bekr es-Siddik smrtno se razbolio. Kada su mu nastupile smrtne muke, kod njega je bila njegova kćerka Aiša, radijallahu anha, majka pravovjernih, pa je kazala u stihovima:

Kunem ti se, bogatstvo neće čovjeku koristiti

Kada jednoga dana zahropti i kada mu se prsa počnu stezati.

Ebu Bekr, radijallahu anhu, podigao je pogled prema njoj i rekao: “Kamo sreće da si kazala: ‘Smrtne muke će zbilja doći.’[16] Prisutni su ga upitali: “Hoćeš li da ti pozovemo ljekara?”, a on odgovori: “Ljekar me je već pregledao i rekao: ‘Ja činim ono što hoću’ (aludirajući riječju ‘ljekar’ na Allaha).”[17]

Predao je dušu njenom Stvoritelju, odlazeći s ovoga svijeta u Džennet, čije je prostranstvo kao nebesa i Zemlja, kao što ga je o tome obavijestio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pored kojeg je i ukopan.

 

Iz Knjige: Hukbetun minet-tarih  –  Historijska epoha, od smrti Allahovog Poslanika do ubistva Husejna, 61. h. g.

 

Preveo: Elvedin Pezić

 

 

[1] Ebu Nuajm, Ma‘rifetus-sahabe, 1/150.

[2] Taberani, El-Mu‘džemul-kebir, 1/55, a hafiz Ibn Hadžer spomenuo je ovu predaju u El-Fethu, 7/11, i rekao: “Njeni prenosioci su povjerljivi.”

[3] Buhari, Sahih, br. 3661.

[4] Buhari, Sahih, br. 3660.

[5] Buhari, Sahih, br. 3922; Muslim, Sahih, br. 2381.

[6] Buhari, Sahih, br. 3666; Muslim, Sahih, br. 1028.

[7] Buhari, Sahih, br. 3675; Muslim, Sahih, br. 2417.

[8] Buhari, Sahih, br. 3662; Muslim, Sahih, br. 2384.

[9] Mesdžid Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, imao je troja vrata kojima su se služili svi ljudi, odnosno tri javna ulaza. Pored tih javnih ulaza, postojalo je više “privatnih ulaza”, odnosno, neki ashabi kojima su kuće bile pored mesdžida pravili su manja vrata na zidu mesdžida, nasuprot svojih kućnih ulaza, da bi brže i lakše ulazili u mesdžid. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je da se zatvore sva ta “privatna vrata”, osim Ebu Bekrovih, i da svi ulaze na javne ulaze.

[10] Buhari, Sahih, br. 3654.

[11] Buhari, Sahih, br. 3678.

[12] Buhari, Sahih, br. 678; Muslim, Sahih, br. 420.

[13] Buhari, Sahih, br. 3659; Muslim, Sahih, br. 2386.

[14] Buhari, Sahih, br. 5666; Muslim, Sahih, br. 2387.

[15] O odlikama Ebu Bekra u pogledu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, vidjeti: Ebu Zendževi, Er-Revdul-enik fi isbati imameti Ebi Bekr es-Siddik (rukopis); Ahmed, Fedailus-sahabe; Ašari, Fedailu Ebi Bekr es-Siddik; Ebu Kasim Alija b. Belban el-Makdisi, Tuhfetus-siddik fi fedaili Ebi Bekr es-Siddik.

[16] Kaf, 19.

[17] Vidjeti: Ebu Sa‘d, Et-Tabekatul-kubra, 3/197.

X